Ciljevi održivog razvoja predstavljaju globalni poziv na akciju za okončanje siromaštva, zaštitu životne sredine i klime na našoj planeti i pružanje mogućnosti svim ljudima u svijetu da uživaju u miru i prosperitetu. To su ciljevi na kojima UN radi u BiH.
BiH je prepoznala značaj i potencijal implementacije Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030 kao prilike za značajno unapređenje društvenih, ekonomskih i ekoloških aspekata života u zemlji i jačanje regionalne saradnje. Održivi razvoj je u samom središtu politika Evropske unije i njenih država članica, a pristupanje BiH Evropskoj uniji je sveobuhvatni prioritet za BiH. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu 2015. godine, definiše BiH kao “potencijalnog kandidata” za pridruživanje Evropskoj uniji.
Na osnovu analize stanja u pogledu održivog razvoja u BiH, odnosno ključnih razvojnih trendova, prilika i prepreka, posebno u kontekstu pristupanja BiH Evropskoj uniji, te opsežnih konsultacija sa predstavnicima institucija u svim nivoa vlasti i socio – ekonomskih aktera u periodu 2018 – 2019. godine, utvrđena su tri pravca održivog razvoja u BiH: 1) Dobro vladanje i upravljanje javnim sektorom, 2) Pametan rast, 3) Društvo ravnopravnih mogućnosti, i dvije horizontalne teme: 1) Ljudski kapital za budućnost i 2) Princip „Niko ne smije biti isključen“.
Također, BiH je potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, kojom su se zemlje regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija i Kosovo[1]*) obavezale da će implementirati mjere u oblasti smanjenja zagađenja i sprečavanje klimatskih promjena, razvoja energije iz obnovljivih izvora, mobilnosti i cirkularne ekonomije, kao i u oblasti razvoja biodiverziteta, održive poljoprivrede i proizvodnje hrane. Zelena agenda za zapadni Balkan sastavni je dio Zelenog plana Evropske unije („Evropski zeleni dogovor“), koji ima za cilj da Evropu učini klimatski neutralnom zemljom, ali bez ugrožavanja održivog ekonomskog rasta.
[1]* Ovim nazivom ne dovode se u pitanje stajališta o statusu, te se on koristi u skladu s rezolucijom UNSCR
1244/1999 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašavanju nezavisnosti Kosova.