Ситуација на тржишту рада у земљи
Према доступним подацима, стопа запослености достигла је 41,54%, што је највиши ниво од 2006. године. БиХ има једну од најнижих стопа запослености жена и учешћа у радној снази на Балкану, око 42,17% жена старијих од 15 година је активно у радној снази. Радно способно становништво од 15 до 64 године износило је 2,257 милиона у 2024. години, што је благо смањење у односу на 2,277 милиона у 2023. години. Укупна стопа незапослености у трећем кварталу 2024. смањена је на 12,2% са 13,3% у другом кварталу 2024. Незапосленост младих (млађих од 25 година) остала је висока, са стопама од око 31,4% у септембру 2024. Удио младих који нису запослени, не образују се или не обучавају (НЕЕТ) достигао је 17,6 одсто исте године (ИЛО). Удио неформалног запошљавања у укупној запослености је релативно висок и износи 20 одсто (ИЛО). Осим тога, емиграција је постала горућа брига, лишавајући БиХ младих и квалификованих радника од којих ће овисити развој њеног тржишта рада. Земља има једну од најнижих стопа запослености жена на Балкану (износила је 35% у 2022. години, што је знатно ниже од стопе запослености мушкараца од 55% (ИЛО). Удио неформалног запошљавања у укупној запослености је релативно висок и износи 20 одсто (ИЛО).
У 2019. години, БиХ је имала око 287.900 младих у доби од 15 до 24 године, од којих је већина имала средње образовање (више средње образовање), а само мали дио је завршио терцијарно образовање (Студија о запошљавању младих у БиХ, 2019). Учешће младих у радној снази било је 35,4%, више међу мушкарцима (39,8%) него међу женама (29,9%), а учешће је снажно корелирало са нивоом образовања, у распону од 59,6% за високо образовану младеж до само 6,3% за оне са ниским образовањем.
Стопа запослености младих била је ниска и износила је 23,4%, иако се побољшала у односу на претходне године, док је стопа незапослености младих остала висока на 33,8%, упркос значајном паду са 45,8% колико је износила у 2017. години. Младе жене су се суочиле са посебно ниским стопама запослености и вишим стопама незапослености, дијелом због традиционалних родних очекивања и недостатка јавне бриге о дјеци (Абаз и Хаџић, 2020).
Главни концепти
Незапосленост младих у БиХ константно остаје међу највишима у Европи, процјењује се на око 27-35, у поређењу са нижим регионалним просјецима. Овај хронични недостатак прилика покреће сталан одлив младих, квалификованих појединаца који траже боље изгледе у иностранству.
Постоји изражен јаз између образовне производње и захтјева тржишта рада. Стручно образовање слиједи застарјеле наставне планове и програме и недостаје му практично учење засновано на раду, остављајући дипломце неспремне за модерне улоге. Фрагментирано послијератно управљање БиХ довело је до институционалне неефикасности, недостатка флексибилних уговорних аранжмана, ограничене мобилности и ограничене реформе тржишта рада, фактора који одржавају и неформалност и структурну незапосленост.
Растући удио младих ради у платформској економији (нпр. достава, дијељење пријевоза) под несигурним увјетима. Класифицирани као независни извођачи, ови радници обично немају приступ накнадама за незапослене, боловању, сигурности на раду и зајамченом минималном приходу.
Стратешки одговори су ограничени, буџети усмјерени на младе су минимални у поређењу са земљама ЕУ, а многим локалним властима недостају активне стратегије за младе или посвећени службеници (Студија о запошљавању младих у БиХ, 2019.). Истраживања сугеришеју да проширење обуке, стажирања и активних програма тржишта рада може значајно побољшати исходе запошљавања младих (Пилав-Велић, 2019; Окицић, 2020).
Извјештај УНДП-а о Анализи баријера за развој предузетништва у БиХ наглашава да се предузетничка култура у БиХ уопштено доживљава као лоша. Конкретно, 21,4% испитаника ју је оцијенило као незадовољавајућу, док је додатних 41,1% дало ниске оцјене. Надаље, 73,2% испитаних предузетника изјавило је да немају праксу одржавања састанака са министарствима или владиним тијелима, што одражава недостатак подржавајуће пословне културе. Извјештај такође сугерише да због негативних прошлих искустава, постоји мало интереса за изградњу будуће сарадње са привредним коморама или другим потенцијално корисним институцијама.