Ситуација на тржишту рада у земљи
Према најновијим подацима о радној снази Агенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, укупно тржиште рада у Босни и Херцеговини наставило је показивати трајне изазове током 2025. године, упркос одређеним побољшањима показатеља запослености. Стопа запослености у првом кварталу 2025. износила је 42,9%, што је благо ниже него крајем 2024. године, док је стопа незапослености износила око 12,6% (према анкети о радној снази), а затим се смањила на 11,2% у трећем кварталу 2025.
Незапосленост младих (узраста 15–24 године) остала је висока, при чему је стопа незапослености младих износила 30,2 % у првом кварталу 2025. и приближно 33,5% у трећем кварталу 2025. године.
Иако се подаци из анкете о радној снази разликују од административних евиденција (које обухватају регистровану незапосленост), ови подаци указују на сталне потешкоће младих у проналажењу запослења и преласку на стабилне позиције на тржишту рада.
Удио младих који нису запослени, не образују се нити су укључени у обуку (НЕЕТ) и даље представља разлог за забринутост, при чему међународне процјене указују да значајан дио младих остаје изван тржишта рада и образовног система, што ограничава њихове будуће могућности запошљавања и доприноси социјалној искључености.
Босна и Херцеговина се такође суочава са структурним изазовима, попут ниске партицIPAције жена на тржишту рада и родних разлика у запослености, иако су детаљнији раздвојени подаци углавном доступни кроз национална истраживања и институционалне извјештаје. Родне и образовне разлике и даље су кључни фактори који обликују исходе младих на тржишту рада.
Поред тога, емиграција младих и квалификованих радника остаје озбиљан проблем, смањујући потенцијалну понуду радне снаге и додатно продубљујући неравнотеже на тржишту рада. (Контекстуална потврда из анализа тржишта рада)
Структура тражилаца запослења на дан 31. октобар 2025. била је сљедећа:
- Неквалификовани радници: 91.126 или 28,89 %, од чега 36.092 (28,36%) мушкараца и 55.034 (29,24 %) жена
- Полуквалификовани радници / нижи ниво образовања: 4.129 или 1,31%, од чега 1.926 (1,51%) мушкараца и 2.203 (1,17 %) жена
- Квалификовани радници: 98.855 или 31,33 %, од чега 49.752 (39,09 %) мушкараца и 49.103 (26,09%) жена
- Висококвалификовани радници: 594 или 0,19 %, од чега 332 (0,35 %) мушкараца и 161 (0,09%) жена
- Средња стручна спрема: 90.927 или 28,82 %, од чега 30.490 (23,96 %) мушкараца и 60.437 (32,19%) жена
- Виша школа (двогодишње постсекундарно образовање): 4.706 или 1,49 %, од чега 1.571 (1,23%) мушкараца и 3.135 (1,67%) жена
- Универзитетска диплома: 25.141 или 7,97 %, од чега 7.015 (5,51%) мушкараца и 18.126 (9,63 %) жена.
Главни концепти
Незапосленост младих у Босни и Херцеговини досљедно остаје међу највишим у Европи, процијењена на око 27–35%, у поређењу с нижим регионалним просјецима. Овај хронични недостатак прилика доводи до сталног одлива младих, квалификованих људи који траже боље могућности у иностранству.
Постоји изражен јаз између образовних исхода и захтјева тржишта рада. Стручно образовање прати застарјеле наставне планове и програме и нема довољно практичне, радно засноване обуке, што доводи до тога да дипломанти нису спремни за савремена радна мјеста. Фрагментирано послијератно управљање у Босни и Херцеговини довело је до институционалних неефикасности, недостатка флексибилних уговорних аранжмана, ограничене мобилности и ограничених реформи тржишта рада, што одржава и неформалну економију и структурну незапосленост.
Све већи број младих ради у платформској (нпр. достава, услуге пријевоза) под несигурним условима рада. Као независни уговарачи, ови радници обично немају приступ накнадама за незапосленост, боловању, заштити на раду нити гарантованом минималном приходу.
Одговори политика су ограничени, буџети усмјерени на младе су минимални у поређењу са земљама ЕУ, а многе локалне власти немају активне стратегије за младе нити посебне службенике задужене за питања младих (Студија о запошљавању младих у Босни и Херцеговини из 2019. године). Истраживања показују да ширење обука, приправничких програма и активних мјера тржишта рада може значајно побољшати исходе запошљавања младих (Пилав-Велић, 2019; Окичић, 2020).
Извјештај Програм Уједињених нација за развој (УНДП) о Анализи препрека развоју предузетништва у Босни и Херцеговини истиче да се предузетничка култура у земљи углавном перципира као слаба. Конкретно, 21,4% испитаника оцијенило ју је незадовољавајућом, док јој је додатних 41,1% дало ниске оцјене. Надаље, 73,2% анкетираних предузетника изјавило је да нема праксу одржавања састанака с министарствима или државним институцијама, што указује на недостатак подржавајуће пословне културе. Извјештај такође сугерише да, због негативних искустава, постоји мали интерес за будућу сарадњу с привредним коморама или другим потенцијално корисним институцијама.