Млади као бирачи
Добна граница за гласање на изборима институција представничке демократије у земљи на свим нивоима:
Како је наведено у Изборном закону Босне и Херцеговине, члан 1.4: (1) Сваки грађанин Босне и Херцеговине који је навршио осамнаест (18) година има право гласа и да буде биран према овом закону. (2) Да би остварио право гласа, држављанин Босне и Херцеговине мора бити уписан у Централни бирачки регистар, у складу са Законом.
Ако постоје планови за снижавање добне границе за гласање, или ако је она недавно смањена (тј. након 2000. године), молимо вас да овдје детаљније објасните.
Није било недавних реформи нити предложених приједлога за смањење старосне границе за гласање испод 18 година.
Било какве посебне одредбе за младе у изборном закону и/или правилима.
Не постоје посебне одредбе у закону које олакшавају бирачка права за одређене младе групе, попут малољетних преступника или оних који обављају војну/социјалну службу.
Излазност младих на посљедњим националним/савезним, регионалним, локалним и европским парламентарним изборима и упоредите је са укупном излазношћу становништва:
Излазност бирача на локалним изборима у Босни и Херцеговини 2024. године износила је 48,14%. Према истраживању Института за развој младих КУЛТ према излазности младих на локалним изборима у Босни и Херцеговини 2024. године, млади су чинили 15,84 % укупног бирачког тијела. Иако је број младих кандидата на изборима опао са 7.398 у 2020. на 5.580 у 2024., њихова ефикасност је порасла.
Млади као политички представници
Млади као чланови политичких странака, укључујући било какве законе на највишем нивоу о омладинским огранцима странака гдје постоје:
Босна и Херцеговина има вишестраначки систем, са бројним странкама у којима једна странка често нема шансу да самостално дође на власт, па странке морају сарађивати како би формирале коалиционе владе. Свака етничка заједница има своју доминантну политичку странку, а све главне политичке странке имају омладински огранак, иако не постоје посебне законске одредбе које регулишу њихову улогу.
Млади као кандидати на савезним/националним, регионалним, локалним и европским изборима ради освајања мјеста у представничкој скупштини или на изабраној јавној функцији (нпр. градоначелник, шеф регионалне владе, шеф државе):
Формално право младих као политичких представника у једнодомном парламенту укључује доб за кандидатуру од 18 година. Не постоји квота мјеста резервисаних за младе, нити су постојеће одредбе усмјерене на олакшавање кандидатуре младих за политичке кандидате.
Да би се регистровали као кандидати, независни кандидати или политичке странке морају прикупити 3.000 потписа бирача за функције на државном нивоу (нпр. Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ).
За функције на нижим нивоима власти (ентитетским, кантоналним и локалним), потребно је прикупити 2.000 или 500 потписа, у зависности од изборне јединице.
За општинска вијећа и начелнике општина у јединицама са више од 10.000 регистрованих бирача, потребно је 200 потписа подршке, док је у општинама са 10.000 или мање бирача довољно 100 потписа.
Млади као изабрани представници (тј. изабрани у представничкој скупштини)
Заступљеност младих у представничким тијелима Босне и Херцеговине остаје ниска, при чему млади (дефинисани као они млађи од 30 година) заузимају мали дио изабраних позиција упркос напорима да се подстакне њихово учешће.
На локалним изборима 2024. године, 340 младих кандидата освојило је мандате у општинским/градским вијећима и скупштинама, што представља бољу стопу успјеха од 6,09% у поређењу са 5,75 % (425 мандата) у 2020. години, према истраживању Института за развој младих КУЛТ. Од њих, 17 су били алумни Института „Учи, мисли и дјелуј!“ програма обуке политичких лидера (УМИДп), истичући вриједност циљаног образовања и подршке у унапрјеђењу изборног успјеха младих.
Родне разлике и даље постоје међу младим кандидатима и побједницима. Подаци Централне изборне комисије за локалне изборе 2024. показују више младих жена на изборним листама (11,75 %) него младих мушкараца (9,63 %), што је разлика од око 2 %. Међутим, млади мушкарци су добили отприлике 3% више мандата од младих жена.
Раније процјене указују на трајну недовољну заступљеност. Студија из 2018. године коју је провео ПРОНИ Центар за развој младих показала је да млади заузимају само 27 мјеста од 615 у истраживаним представничким тијелима на различитим нивоима власти.
Иако се апсолутни број изабраних младих смањио од 2020. до 2024. године због мањег броја младих кандидата укупно (са 7.398 на 5.580), њихова виша стопа побједа указује на растуће самопоуздање бирача и бољу припрему међу кандидатима. Иницијативе попут политичких тренинг програма играју кључну улогу у овом позитивном тренду, иако системске препреке и даље ограничавају ширу укљученост младих у изабране функције.