Предстојећи развој политика
У току је или се очекује неколико важних развојних процеса:
План имплементације Гаранције за младе (YGIP): Босна и Херцеговина финализира државни план Гаранције за младе, уз подршку Европске уније, Међународне организације рада (ИЛО) и Министарства цивилних послова. Циљ је рјешавање проблема НЕЕТ популације младих кроз координиране мјере запошљавања, образовања и обуке, уз планиране пилот активности (нпр. у опћинама Федерације Босне и Херцеговине попут Читлука и Високог током 2026. године). Ово представља кључну иницијативу на државном нивоу у области запошљавања младих и социјалне инклузије.
Стратегија за младе Федерације Босне и Херцеговине: У фебруару 2025. године Влада Федерације Босне и Херцеговине прихватила је приједлог Стратегије за младе 2025–2034, која је у фази упућивања и усвајања у Парламенту Федерације Босне и Херцеговине.
Друге стратегије на нивоу ентитета: Брчко дистрикт је усвојио Стратегију за младе 2022–2026 (2023), док постоје и кантоналне стратегије (нпр. Херцеговачко-неретвански кантон 2023–2028). Омладинска политика Републике Српске усвојена је у септембру 2022. године.
Савјетодавни одбор младих ЕУ: Успостављен крајем 2025. године од стране Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини, а чини га 15 младих лидера с циљем јачања учешћа младих у процесима доношења одлука.
Стратегија Босне и Херцеговине за превенцију и борбу против тероризма 2021–2026: Усвојена 2022. године, уз Акциони план из 2023. године. Стратегија укључује компоненте релевантне за младе у оквиру превентивних циљева, као што су образовни програми за промоцију толеранције и критичког мишљења, рана интервенција за младе у ризику, социо-економска подршка ради смањења ризика од екстремизма, онлине кампање подизања свијести, те реинтеграција младих повратника са страних ратишта. Иако доприноси превенцији радикализације кроз мјере социјалне инклузије, не представља специфичну омладинску политику.
Актуелне дебате
Почетком 2026. године, кључне дебате у сектору младих у Босни и Херцеговини односе се на високу стопу незапослености младих, удио НЕЕТ популације (млади који нису запослени, у образовању нити на обуци), одлазак младих и „одлив мозгова“, фрагментирану имплементацију омладинских политика због децентрализованог система управљања, те потребу за већим учешћем младих у процесима доношења одлука.
Такође се истичу изазови социјалне инклузије маргинализираних група младих, укључујући младе из руралних подручја, припаднике етничких мањина, повратнике и младе у ризику од радикализације. Посебан нагласак ставља се на усклађивање омладинских политика с процесом приступања Европској унији, нарочито кроз реформе у областима запошљавања и образовања.
Недавне реформе
У посљедњим годинама нису проведене значајне реформе на државном нивоу које су специфично усмјерене на младе, осим стратегија на нивоу ентитета и кантона.