Оквир политика

Три администрације ФБиХ, РС и Брчко дистрикта БиХ имају систем правосуђа и социјалне заштите са сличним структурама. Структурно, системи дјечије заштите пружају услуге које су углавном осјетљиве, са изазовима у промоцији превентивних услуга и иницијатива. Питања заштите дјеце обухваћена су различитим законима и стратегијама на нивоу ентитет/кантона; не одстоји свеобухватни нормативни оквир за дјечију заштиту који оцртава стратешку визију за јачање заштитног окружења дјеце у БиХ у цјелини, нити на ентитетским, нивоу дистрикта и кантоналном нивоу. Ово резултира фрагментираним и нехолистичким приступом. Имплементација одстојећих закона и стратегија у вези са дјечијом заштитом је неадекватна, а не посвећује се довољно пажње свим буџетским, кадровским, институционалним оквирима и захтјевима праћења за превођење политике у дјело. Свеобухватне информације о издвајању и кориштењу буџета за дјечију заштиту су оскудне и захтијевају даљу анализу. Међутим, евидентно је да су буџетска издвајања често недовољна, а кориштење буџета неефикасно у обезбјеђивању адекватног квалитета и покривености услугама дјечије заштите.

Функција превенције и заштите дјеце и породица од повреда, уз промовисање њихове добробити, није јасно дефинисана и често се појављује на маргинама укупног дискурса о социјалној заштити. Иако је доста урађено на промовисању интегрисаног приступа социјалној заштити и инклузивним услугама на локалном нивоу, мјесто заштите дјеце (замишљено као превенција и одговор на насиље, злостављање, занемаривање и експлоатацију) још увијек није било јасно дефинисано у законима и политикама.

Како је наведено у Ситуационој анализи дјеце у БиХ, више од половине становништва земље је у 2010. години било у опасности од сиромаштва или социјалне искључености, без назнака да се ова ситуација од тада много промијенила. Дјеца су међу најугроженијим категоријама: стално имају више стопе сиромаштва од опште популације (30,6 одсто у 2011. години у поређењу са 23,4 одсто укупне популације). Најновија анкета о потрошњи домаћинстава спроведена 2015. године није рашчланила податке о сиромаштву дјеце. Укупне накнаде социјалне помоћи чине око 4 одсто БДП-а, од чега се око три четвртине исплаћује ратним ветеранима и њиховим породицама. Социјална искљученост породица из руралних средина, ромских породица и породица са дјецом са сметњама у развоју је вишедимензионална. Док су реформе законодавства о социјалној и дјечијој заштити које побољшавају адекватност и покривеност дјечијим новчаним накнадама напредовале у РС, Закон о финансијској подршци породици са дјецом у ФБиХ усвојен је тек у фебруару 2020. године.

Заинтересоване стране

Важан корак напријед у побољшању услуга заштите дјеце био је развој јединствених, стандардизираних алата за управљање случајевима за центре за социјални рад (ЦСР). Ентитетска и кантонална министарства надлежна за социјалну заштиту, заједно са академском заједницом, израдила су Смјернице за управљање случајевима заштите дјеце у ФБиХ и РС у 2018. Смјернице су уведене у све опћине у РС, као и у неколико кантона у ФБиХ. Значајна побољшања су направљена и у успостављању доброг система хранитељства, усвајањем релевантне законске и регулативе, професионализацијом радне снаге социјалних служби у хранитељству и образовању, те едукацијом и цертификацијом хранитеља.

Фундаментални изазови за даље унапређење добробити дјеце (и породице) односе се на чињеницу да је систем социјалне заштите растегнут између „великодушне” (намјерно) листе социјалних давања за рањиве групе и одговарајућих служби за заштиту дјеце које се укључују када одстоје „докази„ злоупотребе. Доступне услуге нису довољне или су озбиљно ограничене у свом капацитету да пруже проактивну превенцију и услуге подршке између два краја спектра. Услуге које се тренутно пружају углавном су ограничене на финансијску помоћ, помоћ у натури, мало услуга социјалног рада, хранитељство и институционализацију дјеце. Да би центри за социјални рад омогућили ефикаснију заштиту дјеце, потребно им је више људских, финансијских и техничких ресурса.

Смјернице за заинтересоване стране

Државни орган је Министарство цивилних послова, а ово министарство је задужено за дефинисање основних принципа за: координацију и консолидацију планова ентитета и дефинисање међународне стратегије.

На федералном нивоу, Министарство здравства ФБиХ, Одјељење за социјалну заштиту и заштиту породице и дјеце Министарства рада и социјалне политике, надлежне су институције за добробит дјеце и младих, док су у РС-у Одјељење за социјалну, породичну и дјецу заштиту Министарства здравља и социјалне заштите, надлежни су за питања здравства и социјалне сигурности.

Не одстоји државна или ентитетска здравствена политика младих, једине доступне стратегије које тренутно третирају ову тему су Стратегија социјалног укључивања у ФБиХ 2021-2027 и Стратегија социјалног укључивања у РС 2021-2027. Оба ова стратешка документа баве се питањима здравља и добробити дјеце и младих, заједно са другим аспектима, и препознају важност младих као државног добра.

Циљне групе

Више од половине становништва БиХ било је у опасности од сиромаштва или социјалне искључености 2010. године, без назнака да се то од тада много промијенило. Дјеца су међу најугроженијим категоријама: стално имају више стопе сиромаштва од опште популације (30,6 одсто у 2011. у поређењу са 23,4 одсто укупне популације). Укупне накнаде социјалне помоћи чине око 4 одсто БДП-а, од чега се око три четвртине исплаћује ратним ветеранима и њиховим породицама. Дакле, стварни издаци за породице са дјецом, особе са нератним инвалидитетом и све остале угрожене појединце у БиХ износе између 1 и 1,2 одсто БДП-а, што је најниже у региону. Социјална искљученост породица из руралних средина, ромских породица и породица са дјецом са сметњама у развоју је вишедимензионална. Док су реформе законодавства о социјалној и дјечијој заштити које унапређују адекватност и покривеност дјечијим новчаним накнадама напредовале у РС, Закон о финансијској подршци породици са дјецом у ФБиХ усвојен је у фебруару 2020. године.

Финансирање 

Како је наведено у Ситуационој анализи дјеце у БиХ, укупни издаци за здравство у БиХ значајно су порасли од 2000. године, на 9,3 одсто укупног БДП-а у 2016. години. Здравље дјеце показује знакове побољшања. Упркос уставним одредбама, квалитетна здравствена заштита није доступна свима, а посебно рањивим групама, попут Рома. Фрагментирано пружање услуга, висока потрошња на фармацеутске производе и неефикасност у осигурању и болничким системима доводе у сумњу одрживост здравствених услуга. Око 58 одсто средстава за здравство у БиХ издваја се за стационарно болничко лијечење и медицинска средства за амбулантне пацијенте, док се само 1,8 одсто троши на превентивну здравствену заштиту. У 2016. години плаћења властитим новцем за здравствене услуге чинила су 29 одсто здравствене потрошње у земљи; вјероватно је да се најсиромашнија домаћинства одричу основне здравствене заштите јер је не могу приуштити. Право на здравствено осигурање се понекад не остварује међу Ромима из различитих разлога, међу којима је и недостатак потребне документације.

Број медицинског особља у односу на укупну популацију знатно је мањи од просјека ЕУ; ово отежава адекватно пружање и благовремени приступ здравственим услугама. Планирање и обухват рањивих група и даље су проблематични, а значајна искључења и даље одстоје. Различити нивои вјештина и стручности здравствених радника подупиру недостатак повјерења између пацијената и медицинског особља и доводе до варијабилних исхода, док неодстојање јединствених стандарда у цијелој земљи структурално дискриминише оне у руралним подручјима.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА