Тржиште рада младих у Босни и Херцеговини карактеришу дуготрајни структурни изазови, укључујући високу незапосленост младих, изражене родне неједнакости, неусклађеност вјештина с потребама тржишта рада те значајан удио неформалног запошљавања. Ови изазови и даље обликују прелазак младих из образовања у свијет рада и утичу на њихов укупни социо-економски положај. Запошљавање и економска сигурност досљедно се налазе међу највишим приоритетима младих у Босни и Херцеговини, док се њихов положај може процјењивати кроз показатеље учешћа на тржишту рада, статус запослености и приступ могућностима за развој вјештина и предузетништво.
Због сложене уставне и административне структуре Босне и Херцеговине, надлежности у области запошљавања и предузетништва подијељене су између државног нивоа, два ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, те Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, при чему државни ниво има координациону улогу. Као резултат тога, политике и мјере које се односе на запошљавање младих и предузетништво развијају се и проводе на више нивоа власти, често уз различите правне оквире, институционална рјешења и праксе имплементације.
Кључни стратешки одговори укључују Стратегију запошљавања Федерације Босне и Херцеговине (2023–2030) и Политику запошљавања Републике Српска (2021–2027). Тренутно је иницијатива Гаранција за младе (уз подршку Европске уније и Међународне организације рада) главни оквир усмјерен на осигуравање понуде запослења или обуке за све младе до 30 година у року од четири мјесеца од уласка у незапосленост.