Волонтеризам има дугу традицију у Босни и Херцеговини, дубоко укоријењену у солидарности заједнице, узајамној помоћи и неформалним облицима колективног дјеловања. Хисторијске праксе узајамне помоћи у заједници, вјерске добротворности и заједничког рада обликовале су друштвене норме везане за добровољни ангажман, које и данас утичу на савремене облике волонтирања. Од 1990-их година волонтирање се све више повезује с развојем цивилног друштва, хуманитарном помоћи и постконфликтним опоравком, при чему млади имају значајну улогу у иницијативама заснованим на дјеловању у заједници.
Упркос овој традицији, волонтирање у Босни и Херцеговини и даље карактерише фрагментиран правни и институционални оквир. Не постоји закон на државном нивоу нити национална стратегија за волонтирање, а законодавство је уређено на ентитетском нивоу у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко Дистрикту Босне и Херцеговине. У свим надлежностима волонтирање се дефинише као добровољно пружање услуга од јавног интереса, које се обавља без финансијске накнаде.
Релевантна министарства за администрацију и управљање законима о волонтирању у Босни и Херцеговини су: Министарство правде Федерације Босне и Херцеговине, Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске и Одјељење за стручне и административне послове Владе Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Не постоје националне или регионалне власти надлежне за волонтирање младих, а већину волонтерских активности администрирају и проводе омладинске невладине организације (НВО) и организације цивилног друштва (ОЦД).
Стратегија волонтирања се израђује и усваја само на нивоу Републике Српске: Стратегија за унапређење и развој волонтирања у Републици Српској 2019 – 2023. То није специфична стратегија за волонтирање младих, али волонтирање младих је обухваћено.