Мјере запошљавања младих
На државном нивоу не постоји законодавство које изричито уређује питања младих, па самим тим ни запошљавање младих.
На нивоу Босна и Херцеговина, област запошљавања је у надлежности Сектора за рад, запошљавање, социјалну заштиту и пензије при Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине. Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине такође има важну улогу у креирању политика на државном нивоу у области запошљавања младих. Агенција, између осталог, прати примјену међународних стандарда и политика у области запошљавања те, у сарадњи са ентитетским заводима за запошљавање и Заводом за запошљавање Брчко дистрикта, учествује у њиховој проведби и координира активности у домаћим и међународним пројектима запошљавања.
Комисија за координацију питања младих у Босни и Херцеговини, заједно са Министарством цивилних послова БиХ, има координирајућу улогу у питањима младих, укључујући област запошљавања. Дирекција за економско планирање Босне и Херцеговине такође има значајну улогу у анализи, изради, координацији и праћењу мјера против незапослености, развојне политике и политике социјалне укључености свих друштвених категорија.
Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине, заједно са Федералним заводом за запошљавање, Заводом за запошљавање Републике Српске, Заводом за запошљавање Брчко дистрикта Босне и Херцеговине и кантоналним службама за запошљавање, заједнички координира активности које се односе на запошљавање држављана Босне и Херцеговине у иностранству, као и организацију програма професионалне оријентације и обука у сарадњи с послодавцима, синдикатима, образовним институцијама и другим партнерима, с циљем унапређење запошљавања младих и провођења активних политика тржишта рада.
Босна и Херцеговина има више мјера на високом нивоу, како на државном тако и на ентитетском нивоу, усмјерених на подршку младима (15–30 година) у преласку из образовања на тржиште рада. Ове мјере имају за циљ унапређење приступа и задржавања на тржишту рада за НЕЕТ популацију (млади који нису запослени, не образују се нити се стручно оспособљавају), особе које први пут траже запослење те младе с ниским квалификацијама.
Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине координира израду Плана имплементације Гаранције за младе у БиХ, док Међународна организација рада (ИЛО) пружа техничку подршку институцијама тржишта рада на различитим нивоима власти у припреми и пилот активностима за имплементацију Гаранције за младе. Подршку коју пружа ИЛО суфинансирају Европска комисија, Генерална дирекција за запошљавање, социјална питања и инклузију и Генерална дирекција за сусједство и преговоре о проширењу.
С циљем финализације Плана имплементације Гаранције за младе, успостављена је национална радна група на стручном нивоу. Будући да План за Босну и Херцеговину захтијева израду акционих планова на ентитетском нивоу и акционог плана за Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, именоване су посебне радне групе за Федерацију Босне и Херцеговине, Републику Српску и Брчко дистрикт Босне и Херцеговине. Такођер су проведене функционалне анализе система јавних служби за запошљавање. Закључци ових анализа већ су интегрисани у Акциони план за Републику Српску, док су акциони планови у Федерацији Босне и Херцеговине и Брчко дистрикт Босне и Херцеговине још увијек у фази разматрања.
Да би се постигло пуно учешће у Програму и приступило средствима IPA 2024 додијељеним Гаранцији за младе (3 милиона еура), потребно је израдити и усвојити План имплементације Гаранције за младе за Босну и Херцеговину, који ће објединити планове имплементације Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, а који ће одобрити Европска комисија.
До сада је Влада Републике Српске усвојила свој Акциони план, а развијен је и потврђен и Акциони план за Брчко дистрикт Босне и Херцеговине. Акциони план за Федерацију Босне и Херцеговине је у завршној фази израде и очекује се да ће бити финализиран и одобрен од стране Владе Федерације Босне и Херцеговине у 2025. години. Влада Федерације Босне и Херцеговине је на сједници одржаној 16. децембра усвојила Информацију коју је доставило Федерално министарство рада и социјалне политике у вези са досадашњим активностима у имплементацији модела Гаранције за младе. Информација укључују и нацрт Акционог плана за имплементацију овог модела, који ће постати саставни дио Акционог плана Гаранције за младе за Босну и Херцеговину.
Влада Федерације Босне и Херцеговине је 21. септембра 2023. године усвојила Стратегију запошљавања ФБиХ (2023–2030). Стратегија запошљавања Федерације Босне и Херцеговине је дугорочни стратешки документ који утврђује кључне реформе и мјере за повећање запошљивости, побољшање усклађености између образовања и тржишта рада, подстицање приватног сектора на отварање радних мјеста и повећање инклузије угрожених група. Такођер препознаје и интегрира модел Гаранције за младе и концепт економије бриге, с циљем да се скрати вријеме чекања за прво запослење на највише четири мјесеца, осигуравајући младим људима приступ запошљавању, обуци, стажирању или шегртовању.
Када је ријеч о мјерама и програмима запошљавања младих у Федерацији Босне и Херцеговине дефинисаним Законом о младима Федерације Босне и Херцеговине, Влада Федерације Босне и Херцеговине се обавезује да ће кроз надлежна министарства дефинисати и успоставити федералне грантове и трансфере за подршку запошљавању младих и младим предузетницима, а посебно младима без радног искуства.
Омладинска политика Републике Српске 2023-2027 дефинисала је кључне стратешке пројекте усмјерене на запошљавање младих како слиједи:
- Оснивање ресурсног центра за младе,
- Програм подршке младим предузетницима “Стартуп Српска”,
- Оснивање првог научно-технолошког парка у Републици Српској.
У области запошљавања младих у РС, важну улогу има Министарство образовања и културе Републике Српске заједно са Заводом за запошљавање Републике Српске. Министарство, у сарадњи са Савјет младих Републике Српске и синдикатима, има за циљ да стимулише послодавце да запошљавају студенте за стажирање.
Институт за запошљавање у Брчко дистрикту бави се, између осталог, питањима запошљавања младих. Према Закону о младима Брчко дистрикта, надлежна тијела, институције и друга правна лица, у сарадњи са Савјетoм младих Брчко дистрикта, развијају и проводе програме у области запошљавања.
Мјере флексигурности усмјерене на младе људе
У Босни и Херцеговини не постоје мјере флексигурности на државном нивоу, нити Федерација Босне и Херцеговине, Република Српска и Брчко дистрикт Босне и Херцеговине проводе специфичне мјере флексигурности усмјерене на младе људе.
У Босни и Херцеговини, политике запошљавања младих везане за флексисигурност комбинирају повећану флексибилност, кроз привремене уговоре и различите програме засноване на раду, са сигурносним подршкама као што су субвенције за плате, усавршавање, каријерно усмјеравање и заштита минималне плате.
Политика минималне плате, постављена на приближно 50-58 % просјечне плате у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, има за циљ заштиту нивоа прихода. Иако је њихов главни утицај шири, они дају младим радницима сигурносну мрежу при уласку у формални сектор.
У Федерацији Босне и Херцеговине су дозвољени уговори на одређено вријеме до три године. Ако се обнове након овог периода или продуже кроз више узастопних уговора, они се аутоматски претварају у сталне уговоре. У Републици Српској, уговори на одређено вријеме су уопштено дозвољени до двије године, са изузецима за оправдане случајеве (нпр. замјена одсутног запосленика или завршетак одређеног пројекта). Законодавство Брчко дистрикта Босне и Херцеговине одражава законодавство Федерације Босне и Херцеговине, примјењују се уговори на одређено вријеме до три године.
Ови прописи омогућавају флексибилност за пројектно или привремено запошљавање, али такође укључују уграђену сигурност за запосленике, јер прекорачење лимита налаже прелазак на стално запослење. Нема директног спомињања мјера флексигурности прилагођених младима, као што су схеме првог посла, флексибилне могућности рада и учења или премошћивање подршке дохотку.
Постоји неколико међународних програма који доприносе мјерама флексигурности за младе људе у Босни и Херцеговини. Обука на радном мјесту и каријерно савјетовање су интегрирани у иницијативе које подржава ЕБРД и Свјетска банка. Ове мјере нуде прилагођену подршку током транзиције, помажући младима да уђу, прилагоде се и остану у формалном запослењу чак и након завршетка обнове уговора.
ЕБРД-ова иницијатива за младе у приватном сектору (2019) повезује студенте и недавно дипломиране са стажирањем и менторством у приватном сектору, повећавајући флексибилност уз побољшање вјештина и омогућавање лакшег пријелаза између образовања и рада.
У оквиру Пројекта подршке запошљавању Свјетске банке (2017), субвенције за плате су биле комбиниране са обуком на радном мјесту како би се подстакле приватне фирме да запосле младе раднике. Ово спаја флексибилност за послодавце са сигурношћу прихода и развојем вјештина за младе.
Такођер, Извјештај ОЕЦД-а за 2025. годину нуди кључне увиде у јачање веза између стручног образовања и обуке (ВЕТ) и приватног сектора у Босни и Херцеговини.
Усклађивање приватног и пословног живота младих људи
Помирење приватног и радног живота за младе особе није посебно регулисано ниједним прописом у Босни и Херцеговини. Подршка за породично-пријатељско радно окружење и баланс између посла и приватног живота постоји углавном кроз иницијативе послодаваца или приједлоге заговарања, при чему још увијек не постоји свеобухватан законски оквир на нивоу ентитета или државе.
Флексибилни радни аранжмани
Осим рада на даљину, различити флексибилни радни аранжмани постају све чешћи у Босни и Херцеговини, потакнути потражњом запослених и признањем њихових бенефиција од стране послодаваца. Ови аранжмани имају за циљ пружити запосленицима већу аутономију над њиховим распоредом рада и локацијом, док још увијек задовољавају пословне потребе.
Уобичајене флексибилне опције укључују:
- Хибридни рад: запосленици дијеле своје вријеме између рада на даљину (нпр. од куће) и рада из канцеларије послодавца или друге одређене локације. Специфична подјела (нпр. 2 дана у уреду, 3 дана на даљину) је обично договорена.
- Флексибилно радно вријеме (флексибилно радно вријеме): запосленици имају одређени степен флексибилности у одређивању свог почетног и завршног времена, под условом да раде потребан број сати дневно/седмично и да су доступни током основног радног времена.
- Компримиране радне седмице: запосленици раде пуно радно вријеме за мање од пет дана (нпр. раде дуже четири дана у седмици да би имали тродневни викенд).
- Дијељење посла: два или више запосленика са скраћеним радним временом дијеле одговорности једне позиције с пуним радним временом.
Имплементација ових аранжмана често зависи од специфичне индустрије, културе компаније и природе радне улоге. Јасне политике и комуникација су од суштинског значаја за успјешну имплементацију.
Рад на даљину и хибридни рад све више нуде приватни послодавци, посебно у ИТ и услужном сектору. Истраживање ИТ запосленика из 2024. године открило је да:
- 79% има приступ хибридном раду,
- 62% може радити у потпуности на даљину,
- 60% има користи од флексибилног времена почетка/завршетка.
Ови аранжмани подржавају младе запосленике који желе боље уравнотежити посао, учење или породичне обавезе.
Финансирање постојећих шема/иницијатива
Извори финансирања активности запошљавања су првенствено одобрени буџети институција које проводе ове активности, уз додатна средства која се осигуравају кроз пројекте који се финансирају из страних кредита и донација и средстава из буџета ентитетских влада и Владе Брчко дистрикта за подршку имплементацији активних програма тржишта рада.
Влада Републике Српске је 6. јула 2023. године усвојила Одлуку о усвајању Акционог плана за имплементацију Стратегије запошљавања РС 2023 – 2025. Акционим планом предвиђена је имплементација мјера запошљавања у 2023. години у укупном износу од око 49.000.000,00 КМ, од чега је укупно 15.063.000,00 КМ планирано за мјере активног запошљавања кроз имплементацију Програма запошљавања.
Од наведеног износа, 10.000.000,00 КМ планирано је за имплементацију Програма запошљавања и самозапошљавања дјеце погинулих и демобилизираних војника, ратних ветерана и ратних инвалида под називом “Заједно на посао”.
За Програм подршке привреди кроз поврат платних пореза и доприноса за ново запошљавање планирано је 5.000.000,00 КМ, а за имплементацију Програма подршке запошљавању и самозапошљавању Рома, који се финансира из грантова Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, планиран је износ од 63.000,00 КМ.
Планирано је запошљавање 2.689 лица средствима у износу од 15.000.000,00 КМ предвиђеним буџетом за 2023. годину. Од овог броја, 1.151 особа ће бити запослена кроз програм “Заједно до посла”, а 1.151 особа кроз Програм подршке економији кроз поврат платених пореза и доприноса за ново запошљавање, док ће Програм запошљавања и самозапошљавања за Роме обухватити 11 особа.
Програм подршке запошљавању младих са вишим и средњим образовањем као приправника имплементиран је 2022. године у Републици Српској. Вриједност Програма износила је 6.035.816,00 КМ. Очекивани ефекти Програма огледали су се у обуци 888 младих појединаца и професионалаца са вишим и средњим стручним образовањем за самосталан рад у својим областима. Потребна средства за 2021. годину износила су 4.818.648,12 КМ.
Веома важан институционални актер у области запошљавања младих је Инвестициона и развојна банка Републике Српске (ИРБРС). ИРБРС суфинансира запошљавање младих кроз зајмове или грантове за покретање пољопривредних бизниса. Завод за образовање одраслих Републике Српске у оквиру својих активности стимулише упис неквалификованих лица на додатно усавршавање и даље образовање у складу са потребама тржишта рада.
Организација Хелветас у Босни и Херцеговини имплементирала је пројекат “Моја будућност” који има за циљ рјешавање два главна изазова у Босни и Херцеговини: незапосленост младих и неразвијеност руралних подручја, што доприноси високој емиграцији младих и унутрашњим миграцијама према урбаним центрима. Пројекат се фокусира на јачање економских веза између руралних и урбаних подручја како би се створило одрживо запошљавање и образовне могућности за младе људе. Методологија “Opportunity Group” је примијењена кроз пројекат по први пут у БиХ, активно ангажујући младе у вршњачким групама како би изградили техничке, предузетничке и животне вјештине, чинећи их агентима промјена, а не пасивним корисницима. Пројекат, који је првобитно имплементиран у регији Херцеговине, настоји проширити свој утјецај на цијелу земљу. Кључни циљеви укључују стварање 220 радних мјеста, пружање обуке и подучавања за 1.440 младих људи, те побољшање квалитета услуга везаних за запошљавање на локалном нивоу.
Свјетска банка је имплементирала Пројекат подршке запошљавању (2017–) који је суфинансиран ИБРД кредитом од 50 милиона евра. Ова иницијатива подстиче запошљавање младих, нискоквалификованих и дуготрајно незапослених појединаца у приватном сектору кроз субвенције за плате, обуку на радном мјесту, грантове за самозапошљавање и побољшане системе праћења. До данас, близу 55.000 тражиоца посла је запослено, а 52 % је задржало запослење након 12 мјесеци.
У оквиру IPA II програма прекограничне сарадње Босна и Херцеговина-Црна Гора, иницијатива “Ваш посао” (око 360.000 еура гранта) нуди каријерно усмјеравање, стажирање, подршку предузетништву и сајмове послова, као што је догађај у Мостару 2024. године, који је укључивао 350+ младих људи и садржавао радионице о животописима, предузетнички плановима и пасошима компетенција.
Пројекат запошљавања младих Швајцарске агенција та развој и сарадњу СДЦ (2016–2022) подржао је јавне службе за запошљавање (ЈСЗ) у пружању услуга прилагођених младима, укључујући каријерне центре и “клубове за запошљавање”. До почетка 2017. године, 6.240 младих је добило подршку, а 2.665 је осигурало запослење.
Институт за запошљавање Брчко дистрикта наставио је проводити неколико активних мјера подршке за запошљавање и самозапошљавање у 2024. и 2025. години. Поред сталног финансирања из властитог годишњег буџета, Институт и други локални партнери проширили су подршку за тражиоце посла, младе и маргинализоване групе кроз нове иницијативе и међународну сарадњу.
Институт за запошљавање Брчко дистрикта објавио је јавни позив за Програм самозапошљавања за 2025. годину, с циљем подршке незапосленим особама да покрену властити бизнис уз финансијску подршку. Ово је дио континуираних напора за проширење могућности самозапошљавања у дистрикту.
У оквиру пројекта СЕИ – Социо-економска инклузија у Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, који подржава Влада Републике Чешке, а проводи се у партнерству с организацијама укључујући CARE International Balkans и Развојно-гарантни фонд Брчко дистрикта, у мају 2025. године одржане су циљане обуке и радионице за израду бизнис планова с циљем припреме корисника (укључујући младе, жене, особе с инвалидитетом и Роме) за самозапошљавање и подршку запошљавању. У јуну 2025. године потписани су уговори о додјели грант средстава с одабраним корисницима у оквиру СЕИ пројекта ради подршке отварању нових радних мјеста и покретању пословних подухвата. Ова подршка обухватила је маргинализоване групе и имала за циљ генерирање нових радних мјеста на подручју Брчко дистрикта.
Јавни позив „Прилика за први посао“ објављен је у априлу 2025. године, нудећи структуриране програме стручног оспособљавања за младе и особе без претходног радног искуства, с циљем стицања практичних знања на радном мјесту и повећања запошљивости.
Влада Брчко дистрикта издвојила је приближно пола милиона КМ за програм запошљавања приправника у реалном сектору за 2025. годину, чиме су проширене могућности за стицање радног искуства и улазак младих на тржиште рада. Ови програми показују да Завод за запошљавање и Влада дистрикта настављају пружати подршку активним мјерама тржишта рада, потицајима за самозапошљавање и циљаним обукама које одговарају потребама локалног тржишта рада.
Ажурирање стратешког оквира (2024–2027)
Поред имплементације програма, Нацрт Стратегије запошљавања 2024–2027 за Брчко дистрикт (израђен 2023. године) представља актуелни стратешки оквир јавних политика. Његови циљеви укључују повећање запослености кроз активацију незапослених и подршку самозапошљавању, боље усклађивање понуде и потражње на тржишту рада кроз развој вјештина те провођење институционалних реформи ради унапређење услуга тржишта рада, укључујући професионалну оријентацију и каријерно савјетовање.
Обезбјеђивање квалитета
1. Активни напори праћења:
- Институт за развој младих КУЛТ је 2012. године извијестио да је Уред за ревизију Федерације Босне и Херцеговине провео ревизију ефикасности Програма запошљавања младих (YEP), оцјењујући планирање, имплементацију, праћење и евалуацију, укључујући ефикасност за тешко запошљиве младе. Пројекат су подржале ГОПА мбХ и Амбасада Швајцарске у Босни и Херцеговини, а имплементирале су га јавне службе за запошљавање у Босни и Херцеговини.
2. Изградњу капацитета и обука за праћење и евалуацију:
- Локални омладински службеници из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске учествовали су у циљаним тренинзима за праћење и евалуације (нпр. јуни 2015. финансиран од стране УСАИД-а), учећи систематско праћење пројеката, методе евалуације, праћење учинка и родно осјетљив дизајн индикатора.
У оквиру пројекта RCC/ESAP2 фебруар 2022.), особље јавних служби за запошљавање широм Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко дистрикта присуствовало је семинарима о Гаранцији за младе и активним политикама тржишта рада, који су укључивали дискусије о побољшању праћења, евалуације, кохерентности и ефикасности мјера запошљавања.
- Институт за развој младих КУЛТ проводи структуриране програме обуке који опремају службенике за младе практичним алатима за праћење учинка пројеката, процјену исхода и побољшање квалитета програма за младе. Ови тренинзи се фокусирају на припрему јавних позива за пројекте за младе, управљање додијељеним грантовима и примјену систематских метода праћења и евалуације како би се осигурала ефикасност пројекта.
3. Институционални алати и радионице у оквиру Гаранције за младе:
- План имплементације Гаранције за младе за Босну и Херцеговину укључује функционалне процјене система јавних служби за запошљавање и радионице о праћењу и евалуацији, иако су ови процеси још увијек у раној фази.
Иницијативе као што је Сајам младих укључују конкретне метрике учинка, као што су број учесника, сати обуке и успјешни пословни планови (14 пословних планова је добило додатну подршку), указујући на нове праксе евалуације. Међутим, Босна и Херцеговина нема структуриран систем праћења и осигурања квалитета на институционалном нивоу који обухвата све политике или шеме запошљавања младих на националном нивоу.