Предстојећи развој политике
Једна од најважнијих карактеристика Босне и Херцеговине је њена административна и политичка структура и сложен систем доношења одлука за доношење закона и усвајање неопходних реформи. У Босни и Херцеговини, незапосленост младих је главни фактор који покреће емиграцију међу младима. Према Студији Westminsterske фондације за демократију из 2020. године, незапосленост младих достигла је готово 40%, што “представља један од главних фактора који их тјера да напусте земљу, што доводи до значајног одљева мозгова. Међународна организација рада (ИЛО) примјећује да стручно образовање у Босни и Херцеговини пати од “значајне неусклађености вјештина између наставних планова и програма струковног образовања и потреба тржишта рада”, дијелом због застарјелих наставних планова и програма и ниског нивоа учења заснованог на раду.
Свјетска банка, у посту на блогу из 2019. године под насловом Остваривање обећања образовања у Босни и Херцеговини, наглашава да су многи ученици, 51% у средњем образовању, незадовољни релевантношћу свог школовања, док преко 25% сматра да њихово образовање није у складу са захтјевима тржишта рада, што доприноси незапослености младих од скоро 47%.
Извјештај Европске комисије о напретку Западног Балкана за 2023. критикује слаб квалитет образовања у земљи и сталну неусклађеност вјештина, напомињући да наставни планови и програми не одражавају стварне захтјеве тржишта рада, посебно за предузетништво и кључне компетенције, што додатно омета изгледе за запошљавање младих.
Према Заједничкој друштвено-економској реформи 2019-2022, вјештине потребне за подршку растућој економији у будућности тренутно се не стварају, а не посвећује се довољно пажње предузетништву и иновацијама у образовном систему. Као резултат тога, према најновијем Глобалном индексу иновација, Босна и Херцеговина се налази тек на 77. мјесту од 126 земаља.
Потицаји углавном долазе од неформалног образовања, међународних организација, невладиних организација, актера из приватног сектора и пројеката које финансирају донатори као што је наведено у претходним одјељцима.
На великој конференцији у мају 2025. године, власти Федерације Босне и Херцеговине разговарале су о реформама система социјалне заштите, укључујући проширени дјечији додатак. Иако нису искључиво фокусиране на младе, ове реформе могу помоћи младим породицама и подржати добробит младих.
Такођер, текуће расправе о усклађивању породиљског допуста и накнада могу утицати на младе родитеље, кључну демографску групу младих.
Босна и Херцеговина развија План реформе јавне управе (2023–2027) у оквиру ЕУ за стабилизацију и придруживање. Иако није специфичан за младе, побољшана ефикасност владе може унаприједити пружање услуга као што су стажирање и мјере запошљавања младих.
Нова Стратегија за младе Федерације Босне и Херцеговине (2025–2034) која је тренутно у изради експлицитно се бави “радом, запошљавањем и подузетништвом младих” као једним од својих седам приоритетних подручја, што значи да су стажирање и мјере запошљавања препознате као кључни аспекти политике младих. Међутим, док стратешка визија јасно идентифицира запошљавање и предузетништво као жаришне тачке, стратегија не специфицира конкретне програме или потицаје за стажирање или структуриране мјере запошљавања као што су шегртовање, стажирање или субвенције.
Савјет министара БиХ је на 73. сједници одржаној 17. марта 2025. године усвојио Програма економских реформи Босне и Херцеговине 2025-2027. Програм економских реформи Босне и Херцеговине представља стратешки документ за координацију и планирање економских политика, управљање реформама кључним за побољшање конкурентности, потицање могућности за нова радна мјеста и социјалну укљученост, као и за испуњавање економских критерија у претприступном процесу Босне и Херцеговине ЕУ.
Програм је припремљен према Смјерницама Европске комисије и један је од кључних докумената у економском дијалогу с Европском унијом у процесу приступања и постизања функционалне тржишне економије.
Програм економских реформи Босне и Херцеговине 2025.-2027. у једном од поглавља садржи структурне реформе фокусиране на конкурентност, одрживост и отпорност, као и људски капитал и социјалне политике. Истодобно доноси пројекције просјечне стопе економског раста Босне и Херцеговине у периоду 2025. – 2027. године од око 3 % на годишњем нивоу, а раст се темељи на домаћој тражњи кроз повећање приватне потрошње и инвестиција.
Актуелне дебате
Министарство културе и спорта Федерације Босне и Херцеговине је 3. априла 2024. године покренуло јавне консултације о нацрту Стратегије за младе 2024–2027. То је укључивало документ Стратешка платформа и образац за повратне информације, уз позив јавности да достави своје коментаре до 3. маја 2024. године. Објављене су путем платформе министарства.
Радна група за израду Стратегије за младе Федерације Босне и Херцеговине је од 28. до 29. маја 2024. године у Сарајеву одржала дводневну конференцију “Дијалог са младима и владом“, коју су заједнички организовали Министарство културе и спорта Федерације Босне и Херцеговине, Институт за развој младих КУЛТ и Савјет младих Федерације Босне и Херцеговине. Преко 150 младих људи је учествовало како би изразили своје ставове и директно допринијели обликовању стратегије.
Расправом о реформама у запошљавању и предузетништву углавном су се бавиле међународне организације, домаће невладине организације и омладинска вијећа на свим нивоима.