ЕУ програми
Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине је институција која, између осталог, у свом дјелокругу рада има одјел за мобилност и младе те је надлежна за праћење учешћа Босне и Херцеговине у различитим програмима Европске уније. Тренутно Босна и Херцеговина учествује у осам ЕУ програма који обухватају различите облике пројеката и мобилности (кроз формално и неформално образовање те кроз пројекте из различитих области). Информације о два од тих програма, Европске снаге солидарности и Европска омладинска картица, доступне су искључиво на званичним веб-страницама тих програма и на страницама контакт тачака за њих. Учешће Босне и Херцеговине у овим програмима омогућава институцијама формалног образовања, јавним установама и организацијама цивилног друштва да проводе активности мобилности које укључују младе (различитих профила) или особе које раде с младима и друге стручњаке кроз различите пројекте.
У контексту мобилности у области омладинског рада, најважнији програми за младе у Босни и Херцеговини су Erasmus+ Youth и Европске снаге солидарности, који у својој сржи обухватају активности мобилности. То су програми Европске уније у којима Босна и Херцеговина може учествовати, а проводе се кроз координацију пројеката и пројектних партнерстава од стране организација цивилног друштва.
Опћи циљ програма Ерасмус+ је да, кроз цјеложивотно учење, подржи образовни, професионални и лични развој у области образовања, обуке, младих и спорта у Европи и шире, доприносећи одрживом расту, квалитетним радним мјестима и друштвеној кохезији, покрећући иновације те јачајући европски идентитет и активно грађанство. С обзиром на врсте сарадње које нуди, програм је кључан за унапрјеђење сарадње у омладинској политици у оквиру Стратегије за младе Европске уније 2019–2027 и за развој европске димензије у спорту.
Босна и Херцеговина нема националну агенцију за младе, као што је случај у државама из групе програмских земаља и трећих земаља придружених програму, која би покривала информисање о могућностима програма, пружала подршку организацијама и младима у коришћењу програмских прилика те проводила финансијску координацију одређених позива који нису централизованог типа. Сходно томе, када је ријеч о тијелима надлежним за проведбу програма, поред EACEA и Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, за Босну и Херцеговину су значајни и сљедећи:
- САЛТО Ресурсни центар за југоисточну Европу фокусира се на подршку и промоцију сарадње између земаља програма и партнерских земаља Западног Балкана у оквиру Ерасмус+: програма Млади у акцији и Европских снага солидарности;
- Национални Ерасмус+ уред Босне и Херцеговине (НЕО) помаже Комисији, Извршној агенцији и локалним властима у имплементацији Ерасмус+ програма. То је жаришна тачка у земљи за све заинтересоване стране укључене у Ерасмус+ програм у областима високог образовања, стручног образовања и оспособљавања, младих и спорта, и
Контакт тачке – Удружење Агенција локалне демократије из Мостара (ЛДА Мостар) је надлежан за информисање и промоцију прилика које нуди Ерасмус+ Yоутх програм, док је Надбискупијски центар за пасторал младих Иван Павао II (НЦМ) надлежан за промоцију програма Европске снаге солидарности и његових прилика за кориснике у Босни и Херцеговини.
Детаљан опис активности праћења имплементације програма Ерасмус+ на националном нивоу није доступан.
Други највећи европски програм који омогућава мобилност и доступан је омладинским организацијама из Босне и Херцеговине је Европске снаге солидарности, који је до 2019. био познат као Европска волонтерска служба – ЕВС.
Поред волонтерских активности у оквиру програма Европских снага солидарности (ЕСЦ), организације из Босне и Херцеговине могу учествовати и у активностима хуманитарне помоћи. У склопу ових активности, волонтери (узраста од 18 до 35 година) имају прилику учествовати у раду везаном за приправност на катастрофе и пружање помоћи након катастрофа, што покрива широк спектар области као што су: промоција родне равноправности, заштита жена и дјеце, заштита избјеглица и интерно расељених лица, заштита миграната без докумената, ублажавање ефеката климатских промјена, побољшање сигурности хране итд. Уз ову врсту активности постоји и могућност индивидуалног и тимског волонтирања у краткорочним и дугорочним пројектима. Ова активност је доступна искључиво особама које имају легално пребивалиште у држави чланици ЕУ или у трећој земљи придруженој Програму (Исланд, Лихтенштајн, Турска и Република Сјеверна Македонија) и које су регистроване на порталу Европских снага солидарности. Дакле, организације из Босне и Херцеговине не могу слати волонтере, али могу бити домаћини волонтерима из других земаља.
С обзиром на специфичност ових активности, програм захтијева од организација да добију засебну Ознаку квалитете за хуманитарну помоћ (Qуалитy Лабел), за коју се пријава подноси директно Извршној агенцији (ЕАЦЕА). За имплементацију активности потребно је учешће најмање три организације са важећом Ознаком квалитете. Организацијама из Босне и Херцеговине које посједују важећу ознаку (QЛ), учешће у овим активностима омогућено је путем пројектног партнерства са водећим организацијама које морају бити из држава чланица ЕУ или трећих земаља придружених Програму.
Када је ријеч о тијелима надлежним за имплементацију програма Европске снаге солидарности, она се преклапају са тијелима у програму Ерасмус+, осим улоге Националних Ерасмус+ уреда. Они нису укључени у програм Европских снага солидарности.
Трећи по величини европски програм доступан за учешће младих из Босне и Херцеговине је Европска омладинска картица. Ово је програм који се проводи на државном нивоу, а координира га организација ПРОНИ Центар за омладински развој, као једина лиценцирана организација у Босни и Херцеговини за развој и дистрибуцију омладинске картице.
Други програми
Regional Youth Cooperation Office (RYCO) је независно функционишући институционални механизам који су основали учесници WБ6 – Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Сјеверна Македонија и Србија – с циљем промовисања духа помирења и сарадње међу младима у региону кроз програме размјене младих. Споразум о оснивању РYЦО-а потписали су премијери WБ6 на самиту Западног Балкана одржаном у Париз 4. јула 2016. године. РYЦО финансирају све стране потписнице Споразума, уз подршку Европска унија и других донатора. Са сједиштем у Тирана и локалним канцеларијама у свим земљама учесницама, РYЦО промовише помирење, повјерење, сарадњу и дијалог у Западни Балкан кроз подршку и финансирање пројеката који окупљају младе из региона. Позиви за пријаву имају регионални карактер и намијењени су организацијама цивилног друштва и средњим школама у земљама учесницама. Локална канцеларија РYЦО-а за Босну и Херцеговину налази се у Сарајево и, кроз сарадњу с министарствима, организацијама и локалним управама, током цијеле године организује информативне активности како би младима и потенцијалним апликантима приближила мисију и могућности РYЦО-а.
С циљем бољег информисања младих о свим могућностима мобилности и подстицања активизма, РYЦО је покренуо платформу Хајде.медиа као мјесто сусрета за све младе заинтересоване за мобилност, учешће у догађајима, прилике и вијести у региону. Осмишљена за свакодневну промоцију регионалне сарадње младих, њихових искустава, прилика и прича, ова платформа утјеловљује циљ РYЦО-а за младе у региону – да инспирише младе да искористе прилике и покрену позитивне промјене у својим заједницама.
Студентс Хелп Лифе (Schüler Helfen Leben) је фондација са сједиштем у Њемачкој, с канцеларијом у Сарајеву, која подржава развој младих у Босни и Херцеговини кроз волонтирање и програме размјене у Њемачкој. СХЛ се фокусира на оснаживање младих (узраста 18–23 године) како би постали друштвено ангажовани и активни у својим заједницама. Кроз неформално образовање, СХЛ младима из Босне и Херцеговине нуди једногодишње волонтерске прилике у својим канцеларијама у Neumünster и Lübeck, гдје учествују у локалним и међународним пројектима. Програм размјене ученика, уз подршку Министарство вањских послова Њемачке, промовише мобилност у формалном образовању и укључује ученике и омладинске организације из Босне и Херцеговине и Њемачке. До сада је у размјенама учествовало више од 1.800 младих из 75 школа и 4 омладинске организације. Размјене подразумијевају похађање наставе, боравак у породицама домаћинима и учешће у културним активностима, након чега слиједи узвратна посјета партнерској школи или организацији. СХЛ ове активности проводи самостално, без директног учешћа институција власти Босне и Херцеговине.
Регионални програм који омогућава мобилност појединаца је „WБФ МОВЕ Грант“ који имплементира Фонд за Западни Балкан. Фонд за Западни Балкан (WБФ) је међународна организација са сједиштем у Тирани, Албанија, коју су основале владе Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Србије. Споразум о оснивању WБФ-а потписали су министри вањских послова WБ6 у новембру 2015. године. Фонд је почео с радом 1. октобра 2017. године, након што су сви парламенти његових саставних чланова завршили процедуре ратификације. WБФ има посебне позиве за пројекте НВО, али посебно грант за мобилност појединаца. Програм грантова за мобилност је намијењен појединцима и има за циљ подстицање међуљудских веза. Конкретно, WБФ ће подржавати појединце из регије у њиховом личном и професионалном развоју пружајући средства за пројекте за регионална истраживања и нове перспективе, охрабрујући их да изађу из своје зоне комфора, прихвате разноликост и развију регионални начин размишљања. Програм има за циљ подстицање регионалне сарадње кроз различите облике мобилности појединаца подстичући активно ангажовање за локална и регионална питања и изазове.
Правни оквир који се примјењује на стране волонтере
Закон о странцима Босне и Херцеговине дефинише правни оквир који се примјењује на стране волонтере. Члан 49. овог закона дефинише опште захтјеве за додјелу привременог боравка, а члан 57. дефинише привремени боравак волонтера на сљедећи начин:
(1) Привремени боравак може бити одобрен страном волонтеру који, поред услова наведених у члану 49. (Општи услови за додјелу привременог боравка) овог Закона, такође испуњава сљедеће услове:
а) није млађи од 18 нити старији од 65 година,
б) има закључен уговор о волонтирању са институцијом, организацијом, хуманитарним удружењем, грађанским удружењем или фондацијом у Босни и Херцеговини гдје се волонтирање обавља,
ц) поднесе пројекат у којем учествују или документ који приказује схему волонтерског рада, опис дужности и задатака, број учесника, трајање волонтирања, надзор и радно вријеме,
д) организација у којој странац волонтира има осигурање од одговорности према трећим лицима и преузима одговорност за странца током периода волонтирања, што укључује трошкове издржавања, смјештаја, хране, здравственог осигурања и повратка.
(2) Привремени боравак за страног волонтера додјељује се на период до једне године и може, у изузетним случајевима, бити продужен под истим условима под којима је одобрен, ако трајање пројекта на којем је странац ангажован прелази годину дана.