На државном нивоу у Босни и Херцеговини не постоји јединствена политика за младе, закон о младима нити национални омладински савјет или друго репрезентативно тијело младих. С обзиром на то да су надлежности за питања младих углавном на нивоу ентитета, кантона и Брчко дистрикта, постоје различити облици учешћа младих који се најчешће остварују путем омладинских савјета, кроз састанке с надлежним министарствима те учешће у радним групама влада и другим тијелима формираним за израду и усвајање прописа који се односе на младе.
Формални механизми консултација
Не постоји јединствени национални закон нити омладинска политика због уставне структуре Босне и Херцеговине. Сваки од три административна нивоа, Република Српска, Федерација Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикт, има свој властити закон о младима (Закон о младима Брчко дистрикта, Закон о младима Федерације Босне и Херцеговине, Закон о омладинском организовању Републике Српске), који законски налаже учешће младих у креирању политика путем омладинских вијећа и комисија.
Процеси консултација са младима су институционализовани на нивоу:
- локалних заједница/општина, кроз омладинске комисије и локалне омладинске савјете.
- кантона (у Федерацији Босне и Херцеговине), путем кантоналних вијећа младих.
- ентитет, преко Републике Српске и Вијећа младих Федерације Босне и Херцеговине.
- координацијског тијела на државном нивоу, Комисија за координацију питања младих у Босни и Херцеговини, иако ово тијело у пракси не функционише од 2016. године.
У Босни и Херцеговини, учешће младих у процесима доношења одлука одвија се првенствено кроз формалне и неформалне механизме, одражавајући децентрализовану структуру власти и ослањање на законе о младима на нивоу ентитета.
Омладинска вијећа на ентитетском и локалном нивоу представљају главне канале учешћа, проводећи консултације и сарађујући с надлежним министарствима и институцијама власти на политикама за младе, иницијативама запошљавања попут Гаранције за младе, те локалним стратегијама. Вијеће младих Федерације Босне и Херцеговине и Омладински савјет Републике Српске активно подстичу дијалог с институцијама како би заступали интересе младих, у складу с релевантним законима о младима.
Представници младих повремено учествују у формалним радним групама, попут оних за израду акционих планова или стратегија, као и у савјетодавним тијелима попут Савјета за младе Републике Српске, који укључује и представнике власти.
Додатно, невладине организације, међународни партнери (нпр. Делегација ЕУ, УНИЦЕФ, УНФПА и пројекти Савјета за регионалну сарадњу) те иницијативе попут платформе „Дијалог за будућност“ организују радионице, обуке, форуме и јавне догађаје како би омогућили допринос младих у темама од образовања и запошљавања до изградње мира и европских интеграција. Новији примјери укључују Савјетодавни одбор ЕУ за младе успостављен крајем 2025. године и регионалне омладинске лабораторије које промовишу структурирани дијалог.
Ови механизми, иако фрагментирани због непостојања свеобухватне стратегије за младе на државном нивоу, омогућавају различите степене утицаја, при чему вијећа младих представљају најинституционализованији облик учешћа.
Иако је консултовање младих законски прописано, његова примјена је неуједначена. Нека вијећа младих одржавају редовне састанке, док се други састају повремено или ад хок, у зависности од локалних капацитета и нивоа ангажмана.
Актери
Вијећа младих, формално успостављени на општинском, кантоналном и ентитетском нивоу, те вијећа ученика и студентске организације у школама и универзитетима (како је описано у одјељку 5.3), чине кључне актере који се међусобно повезују унутар ових структура. Невладине омладинске организације и неформалне групе такође учествују у консултацијама, заговарању политика и имплементацији пројеката.
Закони о младима предвиђају и заступљеност младих с мање могућности.
Неколико регионалних и међународних иницијатива активно се фокусира на укључивање младих из руралних подручја, маргинализираних заједница или етнички разноликих средина, настојећи одговорити на недостатке у систематском приступу и обухвату.
Савјетодавни одбор младих Делегације ЕУ, успостављен крајем 2025. године, окупља 15 разноликих младих лидера, укључујући и перспективе друштвено и географски мање видљивих заједница.
Пројекат Међународне организације за миграције (ИОМ) „Укључивање младих у околишно и социо-економски одрживе иницијативе“ усмјерен је на периферне и ризичне заједнице, оснажујући младе из руралних подручја (с посебним нагласком на жене и дјевојке) кроз еколошке и заједнички вођене пилот активности у мјестима попут Бихаћа, Јабланице и Бијељине.
Пројекат „Моја будућност“ организације Хелветас обнавља економске мреже у руралној Херцеговини, стварајући прилике за младе у неразвијеним подручјима.
Иницијативе попут оних које проводи Иницијатива младих за људска права (YIHR Босна и Херцеговина) промовишу помирење и инклузију међу младима из етнички подијељених или изолованих заједница.
Када је ријеч о јавним институцијама, Федерално министарство културе и спорта предводи омладинску политику у Федерацији Босне и Херцеговине, Министарство породице, омладине и спорта покрива питања младих у Републици Српској, док је Одјељење за стручне и административне послове Владе Брчко дистрикта надлежно за питања младих у Брчко дистрикту.
Комисија за координацију питања младих у Босни и Херцеговини номинално дјелује као координационо тијело на државном нивоу за омладинску политику, док у оба ентитета постоје и парламентарна тијела, попут комисија домова народа за младе, образовање и културу.
Остали релевантни актери укључују међународне организације као што су Европска унија (ЕУ), Вијеће Европе и Организација за сигурност и сарадњу у Европи (ОСЦЕ); невладине организације попут ПРОНИ Центра за омладински развој, Института за развој младих КУЛТ и Омладинског комуникацијског центра (ОКЦ); као и стране развојне агенције које подржавају омладинске савјетодавне групе и обуке за заговарање, укључујући Швајцарску агенцију за развој и сарадњу (СДЦ), Њемачку агенцију за међународну сарадњу (ГИЗ), Шведску агенцију за међународни развој (СИДА) и Америчку агенцију за међународни развој (УСАИД).
Информације о обиму учешћа младих
Институције власти ријетко објављују податке о учешћу младих, те се процјене углавном заснивају на извјештајима релевантних актера и спољним анализама, а не на централизованим статистикама. Нивои ангажмана значајно варирају. Док поједине општине показују висок ниво учешћа младих, друге су готово неактивне због недостатка ресурса или координације.
Резултати
Омладинска вијећа и организације доприносе изради нацрта закона, омладинских стратегија, оквира за финансирање, образовања заснованог на правима те планирања развоја локалних заједница.
Иако се допринос младих узима у обзир, он нема обавезујући карактер, те коначне одлуке доносе надлежне институције. Неке реформе на ентитетском нивоу уважиле су приједлоге омладинских организација.
Постоји врло мало формалног јавног извјештавања о томе на који начин се приједлози младих интегришу у политике. Повратне информације се најчешће пружају кроз невладине организације или састанке вијећа младих , умјесто кроз јавно доступне извјештаје.
Велике иницијативе за дијалог или дебату између јавних институција и младих
Обука Вијећа Европе о учешћу младих (50/50 тренинг – јачање сарадње и партнерства за учешће младих и омладинске политике у Босни и Херцеговини), одржана од 9. до 13. маја 2022. године у Европском омладинском центру у Будимпешти, представљала је радионицу за изградњу капацитета усмјерену на унапрјеђење компетенција учесника за омогућавање учешћа младих у процесима доношења одлука у контексту израде и имплементације омладинских политика у Босни и Херцеговини (на различитим нивоима), у складу са стандардима, принципима и вриједностима Савјета Европе.
Пројекти Омладинског комуникацијског центра (ОКЦ) омогућавају успостављање заговарачких мрежа широм средњих школа у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине, што резултира кампањама које воде млади, усмјереним на приступ образовању и етничку инклузију.
Шири допринос дају и активности мреже омладинских клубова ПРОНИ те платформе попут Europe House Сарајево, које организују дебате, културни дијалог и омладинске форуме уз учешће институција власти и представника Европске уније.