Системи предвиђања
Шеме и механизми на највишем нивоу
Босна и Херцеговина постепено развија системе за праћење и предвиђање кретања на тржишту рада и потреба за вјештинама, иако у оквиру сложеног и децентрализованог административног система. Ови напори су од кључног значаја за усклађивање образовања и обуке с потребама тржишта рада, посебно у контексту аспирација за приступање Европској унији.
Недавне иницијативе у области истраживања и предвиђања на тржишту рада усмјерене су на јачање капацитета јавних служби за запошљавање за провођење анализа тржишта рада.
Европска унија је финансирала пројекте с циљем унапређење методологија истраживања тржишта рада. Кроз ове пројекте обучено је више од 600 запосленика јавних служби за запошљавање за провођење стандардизованих анкета међу послодавцима и анализа тржишта рада. Извјештаји који проистичу из ових активности намијењени су креирању јавних политика и објављују се путем платформи попут trzisterada.ba. Анкете о потребама послодаваца проводиле су се примјеном усклађених методологија широм Босне и Херцеговине, чиме су осигурани вриједни подаци за доношење политика.
Статистички систем Босне и Херцеговине карактерише децентрализована структура, што представља изазов за хармонизацију података и ефикасно функционисање система. Агенција за статистику Босне и Херцеговине је централна статистичка институција надлежна за прикупљање и дисеминацију званичних статистичких података на државном нивоу, укључујући податке о запослености и платама. На ентитетском нивоу, Федерални завод за статистику и Републички завод за статистику Републике Српске прикупљају податке у оквиру својих надлежности.
Као одговор на демографске промјене, посебно унутрашњу миграцију и старење радне снаге, подузети су напори за предвиђање образовних потреба. УНФПА у Босни и Херцеговини, у сарадњи са УНФПА-овим Регионалним уредом за источну Европу и Кавказ (EECARO), покренуо је 2024. године консултантски пројекат с циљем предвиђања уписа студената и потреба за наставним кадром у Кантону Сарајево. Ове прогнозе имају за циљ да информишу стратешко планирање у сектору образовања. У оквиру пројекта проведена је и анализа утицаја демографских промјена широм регије.
У ту сврху, УНФПА је такође покренуо свеобухватне студије, укључујући Анализу стања становништва у Босни и Херцеговини, Ефекте промјена становништва на пружање јавних услуга у Босни и Херцеговини и Анкету о емиграцији младих. Ове студије имају за циљ идентифицирати и појаснити како узроке, тако и посљедице демографских промјена у Босна и Херцеговина.
Извјештај Млади у Босни и Херцеговини: аспирације, фрустрације и будућност синтетизује десет значајних мета-трендова који обликују животне реалности, перцепције и тежње младих у Босни и Херцеговини. Извјештај се заснива на мета-анализи више свеобухватних националних и регионалних истраживања проведених у периоду од 2021. до 2024. године.
Координационе власти и међусекторска сарадња
Агенција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине је државна агенција која координира рад служби за запошљавање широм Босна и Херцеговина, дјелујући у сарадњи са ентитетским и кантоналним заводима за запошљавање. Она има кључну улогу у провођењу политика тржишта рада и омогућавању сарадње између различитих нивоа власти.
Уложени су напори на унапређењу сарадње између јавних власти и социјалних партнера. У оквиру консултантског пројекта, УНФПА Босна и Херцеговина и УНФПА Регионални уред за источну Европу и Кавказ (EECARO) успостављају Заједнице политике и праксе (Policy and Practice Communities – PPC) у Бањој Луци и Сарајеву с циљем јачања капацитета институција у Босни и Херцеговини на свим нивоима за ефикасно суочавање с демографским промјенама. Ове заједнице окупљају практичаре, доносиоце политика, пружаоце услуга и стручњаке ради истраживања иновативних рјешења која могу ублажити негативне посљедице промјена у структури становништва.
Резултати и дисеминација
Главни резултати ових система предвиђања укључују редовне извјештаје о тржишту рада који детаљно приказују трендове запошљавања, недостатак вјештина, потребе послодаваца, као и образовне прогнозе и пројекције уписа студената и потреба за наставним кадром ради информисања образовног планирања.
Ови резултати се објављују путем званичних веб страница Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Агенција Босне и Херцеговине за рад и запошљавање, као и ентитетских завода за статистику и служби за запошљавање, те се користе као основа за доношење политика на различитим нивоима власти.
Развој вјештина
Босна и Херцеговина активно ради на усклађивању система образовања и обуке с потребама тржишта рада, с фокусом на формалне и неформалне образовне путеве.
Влада Републике Српске укључила је предвиђање вјештина у своју Политику запошљавања 2021-2027: „Развој вјештина незапослених за активно тражење посла“. Ова мјера се односи на финансирање и имплементацију континуиране подршке незапосленим особама у проналаску посла, тј. њихову обуку да што ефикасније искористе своје капацитете на тржишту рада.
Стратешки правци развоја каријерног усмјеравања у Федерацији Босне и Херцеговине 2015–2020 међу најважнијим закључцима и препорукама наводе сљедеће:
- успостављање центара за развој каријере на високошколским установама.
- омогућавање развоја центара за цјеложивотно учење (LLL), унапређење стручних знања и вјештина те способности прилагођавања програма тржишту рада, односно усклађивање програма образовања одраслих с потребама тржишта рада, уз праћење развоја науке и стручних достигнућа.
Политика запошљавања Федерације Босне и Херцеговине (2023–2030) садржи четири стратешка циља и више кључних исхода усмјерених ка промоцији пуног, продуктивног и слободно изабраног запослења. Један од тих циљева је:
- повећање личне запошљивости и унапређење усклађености вјештина с потребама тржишта.
Овај циљ укључује два квантитативна циља: смањење броја особа с ниским квалификацијама за 10 % и повећање броја особа које раде послове у складу са својим квалификацијама за 20 %. Побољшање стања на тржишту рада захтијева конкурентне компаније које могу креирати већи број квалитетних радних мјеста.
Влада Брчко дистрикта у својој Општој развојној политици предвиђа мјеру 2.1.2. Подршка образовним програмима и цјеложивотном учењу (преквалификација/додатно образовање) у складу с потребама тржишта рада. Намјера је образовати и запослити особе које због недовољних знања или квалификација не могу пронаћи одговарајући посао, као и оне који су образовани за занимања која више нису тражена те немају додатну обуку за стицање знања и вјештина у складу с техничко-технолошким напретком.
Мјера подразумијева (у сарадњи с Привредном комором и Удружењем послодаваца) утврђивање тренутно дефицитарних занимања, провјеру постојања одговарајућих наставних планова и програма, те у сарадњи с ТрIPAртитним савјетодавним вијећем упућивање захтјева за упис ученика у та занимања и увођење модела стипендирања за ученике у дефицитарним занимањима. На овај начин и послодавци и радници добијају додатну сигурност да су програми цјеложивотног учења и образовања одраслих флексибилни и прилагодљиви њиховим потребама, што дугорочно повећава задовољство грађана образовним могућностима Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Формално образовање: усклађивање с потребама тржишта рада
У току су активности модернизације стручног образовања и обуке (ВЕТ) ради бољег усклађивања с потребама тржишта рада. То укључује развој стандарда занимања и наставних планова и програма који одражавају актуелне потребе индустрије. Међутим, и даље постоје изазови због децентрализованог система образовања, што доводи до неуједначености између различитих регија.
Агенција за развој високог образовања и обезбјеђивање квалитета (ХЕА) надзире акредитацију високошколских установа. Иако су подузети кораци ка усклађивању с Европским стандардима и смјерницама, још увијек не постоји у потпуности функционалан систем акредитације студијских програма.
Образовање одраслих регулисано је ентитетским и кантоналним законима, а школе су овлаштене да организују програме обуке за одрасле. Међутим, доступност центара за преквалификацију и усавршавање је ограничена, с тек неколико центара у Бихаћу, Сарајеву и Широком Бријегу.
Неформално и информално учење: премошћавање јаза у вјештинама
Организације попут Центра за развој неформалног образовања (ЦРНО) оснажују младе кроз различите програме усмјерене на развој практичних вјештина и подстицање активног грађанства. Њихове иницијативе укључују менторске програме, иновацијске кубове и радионице развоја интерперсоналних вјештина.
Удружење АЛДИ, уз подршку Европске уније, успоставило је програме обуке фокусиране на дигиталне и меке вјештине с циљем унапређење запошљивости младих. Ови програми укључују кратке курсеве и практичан рад на развоју дигиталних производа.
Пројекат „Амбасадори неформалног учења младих – Фаза 2“ има за циљ јачање капацитета младих кроз учешће у активностима неформалног образовања те унапређење препознавања компетенција стечених изван формалног образовног система.
Програм задржавања младих у Босни и Херцеговини – Општа мобилизација имплементиран је од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године. Циљ пројекта био је јачање капацитета организација цивилног друштва младих за учешће у реформама образовања и запошљивости младих у Босна и Херцеговина. Кроз пројекат је успостављена мрежа младих експерата, стручњака и представника адвокатских комора у области запошљавања и образовања, с циљем јачања капацитета и компетенција омладинских организација цивилног друштва те повећања утицаја адвокатских комора на развој политика и стратегија у областима образовања и запошљавања. Пројекат је унаприједио законски и политички однос према младима кроз сарадњу релевантних институција за запошљавање и других надлежних институција на свим нивоима власти, те подигао свијест о значају запошљавања у контексту одлива младог становништва. Програм је финансирала Европска унија у Босни и Херцеговини, а имплементирала невладина организација „Нешто Више“ у сарадњи с ПРОНИ Центром за омладински развој.