Учешће младих у Босни и Херцеговини под утицајем је низа структурних и друштвено-политичких фактора који дефинишу и изазове и механизме ангажмана. Политички систем Босне и Херцеговине изграђен је на моделу консоцијацијског дијељења власти успостављеном Дејтонским мировним споразумом. Он гарантује институционалну заступљеност за три конститутивна народа, Бошњаке, Србе и Хрвате, у свим главним политичким и административним тијелима. Иако је осмишљен да осигура етничку равнотежу, овај оквир такође ограничава флексибилност за грађанске иновације и препознат је као препрека за значајно учешће младих у процесима доношења одлука.
Високи нивои незапослености младих, у комбинацији са широко распрострањеним разочарањем у политичке елите, наводе многе младе да размишљају о емиграцији. Према недавним студијама, више од 60 % младих изражава жељу да напусти земљу, што смањује и њихово ангажовање и повјерење у јавне институције.
Млади у Босни и Херцеговини значајно су недовољно заступљени у структурама политичких партија и јавним институцијама. Овај недостатак инклузије често преусмјерава ангажман младих ка неформалном активизму, онлине платформама и покретима из базе, умјесто ка структурираним политичким каналима.