Управљање
Босна и Херцеговина има сложену уставну структуру дефинисану Дејтонским мировним споразумом (1995). Земља се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине, која је даље подијељена на 10 кантона са значајном аутономијом, и Републике Српске, са Брчко дистриктом Босне и Херцеговине као засебном административном јединицом. Надлежности у областима социјалне инклузије, образовања, запошљавања, здравства и социјалне заштите углавном су на нивоу ентитета (Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска), док су у Федерацији Босне и Херцеговине додатно децентрализоване на кантонални ниво. На државном нивоу у Босни и Херцеговини постоји само координација и ограничена надлежност, без јединственог министарства за социјалну инклузију.
Кључни актери у креирању политика
Не постоји министарство на државном нивоу које је посебно надлежно за социјалну инклузију младих. Кључну координациону улогу има Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, посебно Одјељење за образовање, мобилност и омладину, који координира питања младих, укључујући социјалну инклузију, и ради на развоју политика као што је План имплементације за Гаранцију за младе у Босни и Херцеговини.
Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине бави се заштитом права угрожених група (укључујући младе из маргинализираних заједница, нпр. Роме), координира акције против дискриминације и подржава програме инклузије (нпр. Акциони план за социјалну инклузију Рома 2026–2030). Дирекција за економско планирање Босне и Херцеговине (стално тијело Савјета министара Босне и Херцеговине) анализира социо-економске трендове, координира развојне политике и има улогу у праћењу социјалне инклузије.
На нивоу ентитета:
У Федерацији Босне и Херцеговине: Федерално министарство рада и социјалне политике (надлежно за социјалну заштиту и инклузију) и Федерално министарство културе и спорта (које предлаже стратегије за младе, нпр. Приједлог за омладинску стратегију Федерације Босне и Херцеговине 2025–2034).
У Републици Српској: Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске (Одјељење за социјалну, породичну и дјечију заштиту) и Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске (надлежно за омладинску политику).
У Брчко дистрикту Босне и Херцеговине: Релевантно Одјељење за стручне и административне послове.
Невладини актери: Организације цивилног друштва (нпр. ПРОНИ Центар за развој младих, Институт за развој младих КУЛТ, омладинске мреже попут омладинског савјета Републике Српске) играју кључну улогу, учествујући у консултацијама, предлажући иницијативе и проводећи програме које подржавају ЕУ, УНДП, УНИЦЕФ и Савјет Европе.
Представници младих (путем Комисије за координацију питања младих Босне и Херцеговине, која укључује и невладин сектор) дају мишљења о политикама. Међународни партнери (ЕУ, УНДП, УНИЦЕФ, ИЛО) пружају техничку подршку и финансирање за развој стратегија социјалне инклузије (нпр. Стратегије социјалне укључености Републике Српске 2021–2027).
Општа расподјела компетенција између државног, ентитетског и локалног/регионалног нивоа
Социјална инклузија (укључујући младе) није искључива надлежност државног нивоа Босне и Херцеговине, већ је у највећој мјери децентрализована на ентитете. Државни ниво (Савјет министара Босне и Херцеговине) има улогу координације, усклађивања са стандардима Европске уније и међународним обавезама (нпр. људска права, оквир циљева одрживог развоја – СДГ), те пружа подршку програмима путем министарстава као што су Министарство цивилних послова и Министарство за људска права и избјеглице. Ентитети (Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска) те Брчко дистрикт усвајају властите стратегије социјалне инклузије (2021–2027), законе о социјалној заштити, запошљавању и образовању, те их проводе.
У Федерацији Босне и Херцеговине значајан дио надлежности (нпр. социјална заштита, образовање, здравство) подијељен је с кантонима, који имају властите владе и буџете за локалне програме инклузије. Локалне власти (општине) надлежне су за директну проведбу услуга (нпр. центри за социјални рад, омладински центри). Оваква фрагментација отежава постојање јединствене државне политике, али истовремено омогућава прилагођавање локалним потребама.
Међусекторска сарадња
Међусекторска сарадња у Босни и Херцеговини постоји, али је често adhoc и фрагментирана, без јединственог централизираног механизма за надзор над социјалном инклузијом младих. Сарадња се подстиче кроз међуресорне радне групе на ентитетском нивоу (нпр. у Федерацији Босне и Херцеговине за израду стратегије за младе), у којима сарађују министарства образовања, здравства, рада и питања младих.
Пројекти се често ослањају на подршку донатора (нпр. УН, ЕУ, УНИЦЕФ) како би ојачали међусекторске везе, посебно за инклузију Рома, приступ образовању и запошљавање младих. Акциони план за родну равноправност (ГАП Босна и Херцеговина 2023–2027) промовише мултисекторску координацију у области образовања, рада, здравства и социјалне заштите, укључујући младе и угрожене популације.