Циљеви одрживог развоја представљају глобални позив на акцију за окончање сиромаштва, заштиту животне средине и климе на нашој планети и пружање могућности свим људима у свијету да уживају у миру и просперитету. То су циљеви на којима УН ради у БиХ.
БиХ је препознала значај и потенцијал имплементације Циљева одрживог развоја и Агенде 2030 као прилике за значајно унапређење друштвених, економских и еколошких аспеката живота у земљи и јачање регионалне сарадње. Одрживи развој је у самом средишту политика Европске уније и њених држава чланица, а приступање БиХ Европској унији је свеобухватни приоритет за БиХ. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), који је ступио на снагу 2015. године, дефинише БиХ као „потенцијалног кандидата“ за придруживање Европској унији.
На основу анализе стања у погледу одрживог развоја у БиХ, односно кључних развојних трендова, прилика и препрека, посебно у контексту приступања БиХ Европској унији, те опсежних консултација с представницима институција у свим нивоа власти и социо – економских актера у периоду 2018 – 2019. године, утврђена су три правца одрживог развоја у БиХ: 1) Добро владање и управљање јавним сектором, 2) Паметан раст, 3) Друштво равноправних могућности, и двије хоризонталне теме: 1) Људски капитал за будућност и 2) Принцип „Нико не смије бити искључен“.
Такођер, БиХ је потписала Софијску декларацију о Зеленој агенди за западни Балкан, којом су се земље региона (Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Србија и Косово*) обавезале да ће имплементирати мјере у области смањења загађења и спречавање климатских промјена, развоја енергије из обновљивих извора, мобилности и циркуларне економије, као и у области развоја биодиверзитета, одрживе пољопривреде и производње хране. Зелена агенда за западни Балкан дио је Зеленог плана Европске уније („Европски зелени договор“), који има за циљ да Европу учини климатски неутралном земљом, али без угрожавања одрживог економског раста.
* Овај назив не доводи у питање ставове о статусу, а користи се у складу са резолуцијом УНСЦР 1244/1999 и мишљењем Међународног суда правде о проглашењу независности Косова.