Правилник о академском признавању
Правилником о академском признавању уређују се опћи услови, начин, поступак, минимални критерији и овлаштења за провођење поступка признавања страних образовних докумената, периоди студирања, информално образовање и информално учење на Универзитету у Зеници . Циљ Правилника је олакшати међународну мобилност академског особља и студената, те унаприједити и олакшати процедуре признавања.
Неформално образовање је образовање које се стиче изван званичног образовног система, али се одвија у оквиру флексибилно структурираног контекста учења који има за циљ оспособљавање за рад и друге друштвене активности, као и лични развој. Ово образовање не доводи до стицања општепризнате јавне исправе, али се може употпунити формализованом провјером исхода учења, односно стечених знања, вјештина и компетенција, и стицањем одговарајуће исправе о томе. Информално учење је учење које је резултат свакодневних животних активности везаних за посао, породицу и слободно вријеме. Није структурирано и не завршава се добијањем документа.
Волонтерски сервис РС је независна, невладина, нестраначка, непрофитна организација која доприноси развоју и промоцији волонтирања као дјелатности од општег интереса за Републику Српску на територији РС. са циљем побољшања квалитета живота, активног укључивања грађана у друштвене процесе и развоја хуманијег и равноправнијег демократског друштва.
Волонтерски сервис РС дјелује на националном и локалном нивоу, кроз свакодневне активности Локалних волонтерских сервиса. Сваки локални волонтерски сервис (ЛВС) је инфо пункт на којем заинтересирани волонтери или кандидати за волонтере могу добити све потребне информације о волонтирању. Сједиште организације је у Српцу, а од маја 2020. године радом Волонтерског сервиса РС руководи Удружење грађана „ЦЕЗАР“.
Циљеви програма:
- Успостављање усаглашене и адекватне законске регулативе волонтирања која на ефикасан и адекватан начин подржава континуирано и одрживо унапређење и развој волонтирања у РС.
- Развој и унапређење адекватне и ефикасне волонтерске инфраструктуре на локалном и националном нивоу, чиме се стварају услови и могућности за континуирано и одрживо унапређење и развој волонтирања у РС.
- Успостављање оквира и методологије за преношење знања, искустава и информација о волонтирању у системима формалног и неформалног образовања, те јасно позиционирање волонтирања у процесима цјеложивотног учења у РС.
- На квалитетан и адекватан начин континуирана промоција знања, могућности и примјера добре праксе у области унапређења и развоја волонтирања кроз постојеће и доступне електронске, писане и друге медије, те друге промотивне активности.
Локални волонтерски сервис је мјесто гдје сви заинтересовани грађани могу добити информације о волонтирању, волонтерским ангажманима и мјесто гдје све организације и институције могу брзо доћи до потребног броја профилисаних, образованих волонтера.
Локални волонтерски сервис је структура која ефикасно покушава да повеже особу заинтересовану за волонтирање са организацијама и институцијама којима је потребна помоћ волонтера. Служба ради на регрутовању волонтера из заједнице, које затим по потреби и на захтјев упућује другим организацијама и институцијама. Сервис је основан са циљем развоја волонтеризма и системског рјешавања проблема везаних за волонтирање (заштита права волонтера и корисника волонтерских услуга, промоција и помоћ у вођењу волонтера у организацијама, евидентирање и награђивање волонтерског рада и др.). Основна улога службе је да ради на успостављању равнотеже између понуде и потражње за људским ресурсима (волонтерима) и унапређењу услуга социјалног сектора.
У стратешким документима је дефинисано да „Босна и Херцеговина настоји градити друштво засновано на знању, истовремено омогућавајући развој пуног потенцијала сваког појединца“.
У овај процес потребно је укључити све друштвене, социо-економске и политичке актере и изградити међу њима партнерски однос кроз приступ активне координације, уз уважавање цјеложивотног учења и повијесних, културних и традиционалних вриједности свих народа и грађана који живе у Босна и Херцеговина. Политика развоја образовања у БиХ , смјернице и кључни развојни циљеви у погледу цјеложивотног учења и образовања одраслих највећим дијелом су укључени у постојеће стратешке документе сектора образовања који се односе на развој образовања. На различитим нивоима власти успостављена је институционална структура одговорна за формулирање, управљање, координацију и праћење политика образовања одраслих у БиХ. Укључује органе власти, стручне институције, организације и тијела различитих друштвених сектора, у складу са утврђеним уставним и законским надлежностима.
Институционална слика образовног сектора у БиХ логичан је одраз специфичног уређења државе дефинисане Уставом БиХ (федерално уређење са конфедералним елементима), које се састоји од двије административно-правне јединице ( ФБиХ , која се састоји од десет кантона). и РС) и БД БиХ .
Управљање образовањем у БиХ одвија се асиметрично по полицентричном моделу (централизирано у РС и БД БиХ , а децентрализовано у Федерацији БиХ ). РС, десет кантона/жупанија у ФБиХ и БД БиХ имају пуну и неподијељену надлежност у образовању. Опћинске власти, којих у БиХ има 141 ( ФБиХ – 79; РС – 62), имају одређене надлежности у области образовања, а оне се углавном односе на оснивање образовних установа, организацију и финансирање одржавања школских објеката. . Свака од наведених организационих јединица успоставила је различите институционалне структуре и институције за организацију и управљање образовањем из своје надлежности, укључујући и област образовања одраслих.
Установа за образовање одраслих у новом занимању, Сарајево
Оснивањем Завода за образовање одраслих циљ је створити платформу за покретање нових образовних програма, како би се омогућило прилагођавање образовних програма потребама становништва и послодаваца у Кантону Сарајево, али и шире. На овај начин ће се стећи предуслови за стручно оспособљавање, стјецање неформалног и формалног образовања (кроз обуку и преквалификацију), а тиме и задржавање, па и повећање броја радних мјеста у Кантону Сарајево.
Завод је у оквиру својих активности успоставио сарадњу са одређеним институцијама у Кантону Сарајево које су већ препознале интерес за суфинансирање образовања одраслих, као примјер је Општина Центар Сарајево, која је одмах по сазнању о јавном конкурсу за упис прве генерације ученика, закључен уговор о школовању за одређени број полазника за стицање ИВ степена средњег образовања, као и одређени број полазника за преквалификацију из тренутног занимања у друго занимање, за незапослене полазнике који су у лошем материјалном стању, односно без икаквих финансијских прихода.
Тренутно стање и препоруке за развој
Образовање одраслих је скуп процеса учења, формалних, неформалних и информалних, у којима одрасли развијају своје способности, обогаћују своја знања и усавршавају своје техничке или стручне квалификације или их преусмјеравају да задовоље своје потребе или потребе свог друштва. Различите научне дисциплине баве се карактеристикама и процесима учења одраслих, као и дидактичко-методичким специфичностима процеса образовања одраслих, тако да уређење процеса учења и поучавања има свој првенствено интенционални карактер као друштвено повјереног задатка. Промовисање и јавно заговарање образовања одраслих и учења које се реализује свуда и увијек су важне активности заједница чији су чланови оријентирани на концепт цјеложивотног учења. Да би оваква оријентација заживјела у БиХ и била посвједочена дјелима, а не само декларативно промовисана, важно је осигурати низ претпоставки без којих је данас тешко градити озбиљан образовни систем.
На основу члана 17. Закона о Вијећу министара БиХ , на приједлог Министарства цивилних послова БиХ, Савјет министара БиХ, на 89. сједници одржаној 04.04.2014. године, донио је Одлуку о усвајању принципа и стандарда у области образовања одраслих у БиХ .
Садржај и примјена Одлуке
(1) Начела и стандарди образовања одраслих донесени овом одлуком представљају правни основ за дјеловање образовних и других органа – надлежних тијела, институција, организација и појединаца на свим нивоима власти у БиХ, као оквир у којем они покрећу , реализују и координирају своје активности у области образовања одраслих, у складу са утврђеним надлежностима.
(2) Принципи и стандарди образовања одраслих утврђују заједничке принципе и стандарде на којима се заснивају, развијају, проводе и координирају политике и законодавство у области образовања одраслих у цијелој БиХ, прати, оцјењује и разматра стање у овој области, те договара, предлаже и предузима мјере за његово унапређење.
(3) Основни принципи и стандарди дефинисани Принципима и стандардима образовања одраслих слиједе међународне и европске принципе и стандарде у области образовања одраслих, те поштују специфичности економског, друштвеног и културног контекста у БиХ.
Истраживанје о признању и потврђиванју неформалног образовања у Европској унији, Западном Балкану и Турској
Сертификација подразумева објављивање релевантних докумената о образовању, који потврђују да су исходи учења и вештине које је лице стекло формалним или неформалним образовањем проверене и потврђене од стране надлежних органа, у складу са унапред утврђеним критеријумима и стандардима. Након завршених програма формалног образовања одраслих: основног и средњег образовања или њихових појединачних делова, као и обуке и преквалификације, полазницима се издају јавне исправе – сведочанства и дипломе које имају исти важење као уверења стечена током редовног школовања или јавна уверења која важе за завршени програми обуке . Назив, облик и садржај јавних исправа које се стичу у систему образовања одраслих уређују се законом или подзаконским актима.
Образовање одраслих у занатским и сродним дјелатностима, као и издавање докумената стечених положеним мајсторским испитом, уређују се прописима из области образовања одраслих, односно прописима о обрту. Након завршеног програма и провјере знања и вјештина, организатор образовања полазницима програма неформалног образовања издаје увјерење или други документ који се не сматра јавном исправом. Уколико знање, вјештине и способности полазника нису провјерени након завршеног неформалног образовања, издаје се увјерење или други документ који нема статус јавне исправе, али из којег ће бити видљиво да су полазници били чланови одређеног програма и чија су знања, вјештине и способности стечена, а даље се могу издати самим програмом.
Приручник за унапређење квалификација у стручном образовању и обуци
Увод у евалуацију неформалног образовања и информалног учења
Цјеложивотно учење, формално образовање, неформално образовање и информално учење дефинисани су у Основама квалификационог оквира у БиХ како слиједи:
- цјеложивотно учење подразумијева повезивање формалног, неформалног образовања и информалног учења како би се стекле могућности за континуирано унапређење квалитета живота.
- формално образовање је учење које води наставник или инструктор, које се стиче у образовно-васпитним установама, по наставним плановима и програмима одобреним од надлежних образовних власти и које се завршава одговарајућом јавном исправом.
- неформално образовање је организован процес учења и образовања усмјерен на усавршавање, усавршавање и допуну знања, вјештина и компетенција према посебним програмима које реализују организатори образовања и обуке (редовне школе, центри за обуку, компаније, агенције и др.).
- информално учење је спонтано учење и стицање знања и вјештина кроз свакодневне активности.
Истичемо да за евалуацију и признавање информалног образовања и информалног учења није потребно неформално образовање и информално учење претварати у формално образовање како би се постигло вредновање и признавање тако стечених исхода учења. За појединце који су на такав начин стекли исходе учења и који из неког разлога морају доказати усвајање одређених исхода учења у виду јавних испита, онда се то тим појединцима може омогућити кроз јасне процедуре и критерије за верификацију у одговарајућим институцијама .
Образовање одраслих – развој нових вјештина у дигиталном добу
БиХ је почетком 2014. године усвојила Стратешку платформу за развој образовања одраслих у контексту цјеложивотног учења за период 2014-2020. како би одговорила на изазове образовања, које се „константно мијења и надограђује у складу са економски, технолошки и научни развој друштва, као и културне и друге промјене које се дешавају како на локалном тако и на регионалном, али и глобалном плану. У овом стратешком документу препознат је проблем недовољне повезаности образовног система са тржиштем рада, што утиче на то да се образовање као средство недовољно користи у борби против високе незапослености, ниске стопе активности, неусклађености понуде радне снаге и потражња и ниска стопа мобилности радне снаге.
У БиХ надлежни за креирање образовне политике недовољно користе информације о понуди и потражњи радне снаге. Како постоји узрочно-последична веза између општег нивоа образовања и продуктивности привреде, овај документ истиче потребу прилагођавања образовања потребама структуре привреде како би се смањила појава прекомерног образовања (наставак школовања одређених профила који су већ на евиденцији тржишта рада и који не могу наћи запослење на тржишту, а образовање тог профила се наставља).
Опћа мобилизација: Циљ овог пројекта је јачање и повећање капацитета омладинских организација цивилног друштва за учешће у реформама за образовање и запошљивост младих у БиХ. Кроз пројекат је успостављена Мрежа младих стручњака и представника адвокатских комора за запошљавање и образовање, са циљем јачања капацитета и компетенција омладинских организација цивилног друштва и повећања утицаја адвокатских комора на политички развој, политике и стратегије у областима образовања и запошљавања. Пројектом се настоји унаприједити правни и политички однос према младима кроз сарадњу релевантних институција за запошљавање и релевантних институција на свим нивоима те повећати свијест о значају губитка младих у БиХ.