Правилник о академском признавању

Правилником о академском признавању уређују се општи услови, методе, поступак, минимални критерији и овлаштења за провођење поступка признавања страних образовних докумената, периоди студирања, неформално образовање и информално учење на Универзитету у Зеници. Циљ Правилника је олакшати међународну мобилност академског особља и студената, те унаприједити и олакшати процедуре признавања.

Неформално образовање је образовање које се стиче изван званичног образовног система, али се одвија у оквиру флексибилно структурираног контекста учења који има за циљ оспособљавање за рад и друге друштвене активности, као и лични развој. Ово образовање не доводи до стицања општепризнате јавне исправе, али се може завршити формализованом провјером исхода учења, односно стечених знања, вјештина и компетенција, и стицањем одговарајуће исправе о томе. Информално учење је учење које је резултат свакодневних животних активности везаних за посао, породицу и одмор. Није структурисан и не завршава се прибављањем документа.

Волонтерски сервис РС

Волонтерски сервис РС је независна, невладина, нестраначка, непрофитна организација која доприноси развоју и унапређењу волонтирања као дјелатности од општег интереса за РС на територији РС са циљем побољшања квалитета живота, активног укључивања грађана у друштвене процесе и развоја хуманијег и равноправнијег демократског друштва.

Волонтерски сервис РС дјелује на националном и локалном нивоу, кроз свакодневне активности Локалних волонтерских сервиса. Сваки локални волонтерски сервис (ЛВС) је инфо пункт на којем заинтересирани волонтери или кандидати за волонтере могу добити све потребне информације о волонтирању. Сједиште организације је у Српцу, а од маја 2020. године радом Волонтерског сервиса РС руководи Удружење грађана „ЦЕЗАР“.

Циљеви програма:

  1. Успостављање усаглашене и адекватне законске регулативе волонтирања, која на ефикасан и адекватан начин подржава континуирано и одрживо унапређење и развој волонтирања у РС.
  2. Развој и унапређење адекватне и ефикасне волонтерске инфраструктуре на локалном и националном нивоу, чиме се стварају услови и могућности за континуирано и одрживо унапређење и развој волонтирања у РС.
  3. Успостављање оквира и методологије за трансфер знања, искустава и информација о волонтирању у системима формалног и неформалног образовања, те јасно позиционирање волонтирања у процесима цјеложивотног учења у РС.
  4. На квалитетан и адекватан начин континуирана промоција знања, могућности и примјера добре праксе у области унапређења и развоја волонтирања кроз постојеће и доступне електронске, писане и друге медије, те друге промотивне активности.

Локални волонтерски сервис

Локални волонтерски сервис је мјесто гдје сви заинтересовани грађани могу добити информације о волонтерству, волонтерским ангажманима и мјесто гдје све организације и институције могу брзо доћи до потребног броја профилисаних, образованих волонтера.

Локални волонтерски сервис је структура која ефикасно покушава да повеже особу заинтересовану за волонтирање са организацијама и институцијама којима је потребна помоћ волонтера. Служба ради на регрутовању волонтера из заједнице, које затим по потреби и на захтјев упућује другим организацијама и институцијама. Сервис је основан са циљем развоја волонтеризма и систематског рјешавања проблема везаних за волонтирање (заштита права волонтера и корисника волонтерских услуга, унапређење и помоћ у управљању волонтерима у организацијама, евидентирање и награђивање волонтерског рада и др.). Основна улога службе је да ради на успостављању равнотеже између понуде и потражње за људским ресурсима (волонтерима) и унапређењу услуга социјалног сектора.

Образовање одраслих у БиХ

У стратешким документима је дефинисано да „Босна и Херцеговина настоји градити друштво засновано на знању, истовремено омогућавајући развој пуног потенцијала сваког појединца“.

У овај процес потребно је укључити све друштвене, друштвено економске и политичке актере и приступом активне координације изградити међу њима партнерски однос, уз поштовање цјеложивотног учења и повијесних, културних и традиционалних вриједности свих народа и грађана који живе у БиХ. Политика развоја образовања у БиХ, смјернице и кључни развојни циљеви у погледу цјеложивотног учења и образовања одраслих највећим дијелом су укључени у постојеће стратешке документе сектора образовања који се односе на развој образовања. На различитим нивоима власти успостављена је институционална структура одговорна за формулирање, управљање, координацију и праћење политика образовања одраслих у БиХ. Укључује органе власти, стручне институције, организације и тијела различитих друштвених сектора, у складу са утврђеним уставним и законским надлежностима.

Институционална слика образовног сектора у БиХ логичан је одраз специфичног уређења државе дефинисане Уставом БиХ (федерално уређење са конфедералним елементима) које се састоји од двије административно-правне цјелине (ФБиХ, коју чини десет жупанија /кантони и РС) и БД БиХ.

Управљање образовањем у БиХ се одвија асиметрично по полицентричном моделу (централизовано у РС и БД БиХ, а децентрализовано у ФБиХ). РС, десет кантона/жупанија у ФБиХ и БД БиХ имају пуну и неподијељену надлежност у образовању. Општинске власти, којих у БиХ има 141 (Ф БиХ – 79; РС – 62), имају одређене надлежности у области образовања, а оне се углавном односе на оснивање образовних установа, организацију и финансирање одржавања школских објеката. Свака од наведених организационих јединица успоставила је различите институционалне структуре и институције за организацију и управљање образовањем из своје надлежности, укључујући и области образовања одраслих.

Установа за образовање одраслих у новим занимањем, Сарајево

Оснивањем Завода за образовање одраслих циљ је створити платформу за покретање нових образовних програма, како бисмо омогућили прилагођавање образовних програма потребама становништва и послодаваца у Кантону Сарајево, али и шире. На овај начин ће се стећи предуслови за стручно оспособљавање, стјецање неформалног и формалног образовања (кроз оспособљавање и преквалификацију), а тиме и задржавање, па и повећање броја радних мјеста у Кантону Сарајево.

У оквиру својих активности, Институт је успоставио сарадњу са одређеним институцијама у Кантону Сарајево које су већ препознале интерес за суфинансирање образовања одраслих, као примјер је Општина Центар Сарајево, која је одмах по сазнању о јавном конкурсу за уписом прве генерације ученика, закључен уговор о школовању за одређени број полазника за стицање IV степена средњег образовања, као и одређени број полазника за преквалификацију из постојећег у друго занимање и то за незапослене полазнике који су у лошем материјалном стању, односно без икаквих финансијских прихода.

Образовање одраслих у БиХ

Тренутно стање и препоруке за развој

Образовање одраслих је скуп процеса учења, формалних, неформалних и информалних, у којима одрасли развијају своје способности, обогаћују своја знања и усавршавају своје техничке или стручне квалификације или их преусмјеравају како би задовољили своје потребе или потребе свог друштва. Различите научне дисциплине баве се карактеристикама и процесима учења одраслих, те дидактичко-методичким специфичностима процеса образовања одраслих, тако да уређење процеса учења и поучавања има свој првенствено интенционални карактер као друштвено повјереног задатка. Промовисање и јавно заговарање образовања одраслих и учења које се реализује свуда и увијек су важне активности заједница чији су чланови оријентирани на концепт цјеложивотног учења. Да би оваква оријентација заживјела у БиХ и била посвједочена дјелима, а не само декларативно промовисана, важно је обезбиједити низ претпоставки без којих је у данашње вријеме тешко градити озбиљан образовни систем.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара БиХ, на приједлог Министарства цивилних послова БиХ, Савјет министара БиХ, на 89. сједници одржаној 04.04.2014. године, донио је Одлуку о доношењу начела и стандарда у области образовања одраслих у БиХ.

Садржај и примјена Одлуке

(1) Принципи и стандарди образовања одраслих донесени овом одлуком представљају правни основ за дјеловање просвјетних и других органа – надлежних тијела, институција, организација и појединаца на свим нивоима власти у БиХ, као оквир у којем се покрећу, спроводе и координирају своје активности у области образовања одраслих, у складу са утврђеним надлежностима.

(2) Принципи и стандарди образовања одраслих утврђују заједничке принципе и стандарде на којима се заснивају, развијају, проводе и координирају политике и законодавство у области образовања одраслих у цијелој БиХ, прати, оцјењује и разматра стање у овој области, те договара, предлаже и предузима мјере за његово унапређење.

(3) Основни принципи и стандарди дефинисани Принципима и стандардима образовања одраслих слиједе међународне и европске принципе и стандарде у области образовања одраслих, те поштују специфичности економског, друштвеног и културног контекста у БиХ.

Истраживање о признавању и потврђивању неформалног образовања у Европској унији, Западном Балкану и Турској

Сертификација  подразумева објављивање релевантних докумената о образовању, који потврђују да су исходи учења и вештине које је лице стекло кроз формално или неформално образовање проверене и потврђене од стране надлежних органа, у складу са унапред утврђеним критеријумима и стандардима. Након завршених програма формалног образовања одраслих: основног и средњег образовања или њихових појединачних делова, као и обуке и преквалификације, полазницима се издају јавне исправе – сведочанства и дипломе које имају исти важење као сертификати стечени током редовног школовања или јавни сертификати који важе за завршене програме обуке. Назив, облик и садржај јавних исправа које се стичу у систему образовања одраслих уређују се законом или подзаконским актима.

Образовање одраслих у занатским и сродним дјелатностима, као и издавање докумената стечених положеним мастер испитом, уређују се прописима из области образовања одраслих, односно прописима о обрту. Након завршеног програма и провјере знања и вјештина, организатор образовања полазницима програма неформалног образовања издаје увјерења или други документ који се не сматра јавном исправом. Уколико након завршеног неформалног образовања нису провјерена знања, вјештине и способности полазника, издаје се увјерење или други документ који нема статус јавне исправе, али из којег ће бити видљиво да су полазници били чланови одређеног програма и чија су знања, вјештине и способности стечени, и даље се могу издати самим програмом.

Приручник за унапређење квалификација у стручном образовању и обуци

Увод у евалуацију неформалног образовања и информалног учења

У Основама квалификационог оквира у БиХ цјеложивотно учење, формално образовање, неформално образовање и информално учење дефинисани су на сљедећи начин:

  • цјеложивотно учење подразумијева повезивање формалног, неформалног образовања и информалног учења како би се стекле могућности за стално унапређење квалитета живота.
  • формално образовање је учење које води наставник или инструктор, које се стиче у образовно-васпитним установама, по наставним плановима и програмима одобреним од надлежних образовних власти и које се завршава одговарајућом јавном исправом.
  • информално образовање је организован процес учења и образовања усмјерен на усавршавање, усавршавање и допуну знања, вјештина и компетенција по посебним програмима које спроводе организатори образовања и обуке (редовне школе, центри за обуку, компаније, агенције и сл.).
  • информално учење је спонтано учење и стицање знања и вјештина кроз свакодневне активности.

Истичемо да за евалуацију и признавање информалног образовања и информалног учења није потребно информално образовање и информално учење претварати у формално образовање како би се постигла евалуација и признавање исхода учења који су стечени на такав начин. За појединце који су на такве начине стекли исходе учења и који из неког разлога морају доказати усвајање одређених исхода учења у виду јавних испита, онда се то може омогућити тим појединцима кроз јасне процедуре и критеријуме за провјеру у одговарајућим институције.

Образовање одраслих – Развијање нових вјештина у дигиталном добу

Почетком 2014. године БиХ је усвојила Стратешку платформу за развој образовања одраслих у контексту цјеложивотног учења за период 2014-2020  како би се одговорило на изазове образовања које се „константно мијења и надограђује у складу са економским, технолошким и научним развојем друштва, као и културним и другим промјенама које се дешавају како на локалном, тако и на регионалном, али и глобалном нивоу“. У овом стратешком документу препознат је проблем недовољне повезаности образовног система са тржиштем рада, што утиче на то да се образовање као средство недовољно користи у борби против високе незапослености, ниске стопе активности, неусклађености понуде и потражње радне снаге, те ниска стопа мобилности радне снаге.

У БиХ органи надлежни за креирање образовне политике недовољно користе информације о понуди и потражњи радне снаге. Како постоји узрочно-последична веза између општег нивоа образовања и продуктивности привреде, у овом документу се истиче потреба прилагођавања образовања потребама структуре привреде како би се смањила појава прекомерног образовања (наставак образовања одређених профила) који су већ на евиденцији тржишта рада и који не могу наћи запослење на тржишту, а образовање тог профила се наставља).

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА