Према студији „Непохађање и напуштање школе“ који је урађен за потребе YЕРП програма – Програм запошљавања и задржавања младих , који је урадила агенција Партнер Маркетинг Консултинг и који је заснован на резултатима истраживања на дјеци и младима који се не уписују и напуштају школовање. основна и средња школа. Према спроведеном истраживању, постоје одређени разлози за непохађање и напуштање школе, а најчешћи разлози непохађања основне школе су:
- економска ситуација у држави БиХ је веома лоша, што се, посљедично, пројектује и на нека домаћинства, тако да одређени број породица има лошу економску ситуацију и као резултат тога родитељи нису у могућности да финансирају школовање свог дјетета.
- одређени број дјеце у БиХ има отежан приступ школама јер живе у удаљеним и изолованим подручјима која често немају приступне путеве којима би се могла користити моторна возила. Ова дјеца морају пјешачити десет километара до школе, кроз неприступачан и понекад опасан терен.
- недовољно развијена свијест и недовољна информисаност родитеља о потреби школовања дјеце је такође један од фактора који утичу на то да се дјеца не уписују у основне школе. То је посебно присутно код родитеља са ниским степеном образовања, као и код родитеља који имају проблема у интелектуалном развоју.
- дјеца са посебним потребама, тачније дјеца која имају тешкоће у развоју или болују од хроничних болести, представљају групе дјеце која се понекад или не уписују или напуштају основно образовање.
- понекад чак и дјеца која припадају групи „повратника“ не иду у школу. За ову дјецу доводи се у питање адекватност образовања, односно језика на којем се образују, а који им није матерњи.
- друга рањива група дјеце су дјеца која су навршила 15 година и нису похађала основну школу, јер се по закону школују по принципу образовања одраслих. То подразумијева наставу ван школе.
- ромска популација у БиХ је посебно угрожена. Ромска дјеца не иду у школу из више разлога, од којих је већина споменута у претходном дијелу текста. Ромска дјеца се не уписују у основну школу, између осталог и зато што не постоје за државу, јер немају извод из матичне књиге рођених, односно немају никакав идентификациони документ. То се често дешава јер родитељи нису имали потребу да их пријаве, јер они сами нису пријављени или нису упућени како да пријаве дијете. Роми се често селе, мијењају мјесто становања и стога не осјећају потребу за било каквим документима који би их везали за одређено подручје.
Рано напуштање школе и ученици са инвалидитетом и/или посебним образовним потребама
У периоду од 2015. до 2016. године Европска агенција за посебне потребе и инклузивно образовање имплементирала је пројекат о раном напуштању школе. Први дио пројекта укључивао је преглед литературе како би се стекао увид у рецензирана истраживања у Европи. Постало је очигледно да у Европи постоји врло мало истраживачке литературе. Одлучено је да се преглед прошири на литературу из цијелог свијета, углавном из Сједињених Америчких Држава и Аустралије, гдје рано напуштање школовања има дужу политичку повијест и у фокусу је интересовања. Литература која повезује рано напуштање школовања и ученике са сметњама у развоју и/или посебним образовним потребама (ученици са сметњама у развоју и/или посебним образовним потребама, тј. СЕН) није превише обимна. Међутим, јасно је да су ученици са посебним образовним потребама и/или сметњама у развоју посебно изложени ризику од раног напуштања школе. То је довело до припреме првог извјештаја о пројекту, у којем је укратко наведено како је започет преглед литературе и главни налази (Европска агенција, 2016).
Проблем раног напуштања школовања у БиХ
Због уставног уређења земље, у БиХ не постоји јединствена образовна политика, односно не постоји ресорно министарство образовања на нивоу цијеле државе. Тренутно у БиХ имамо 14 образовних политика које су углавном аутономне. Сваки ниво власти (држава, ентитет, кантон, дистрикт) уређује своју образовну политику. Када је у питању образовање на државном нивоу, оно је у надлежности Министарства цивилних послова . Према законским обавезама, Министарство прима и просљеђује међународне акте који се односе на образовање и упућује их нижим нивоима власти на усвајање. Због аутономног рада сваког нивоа, из доступних података и начина на који се образовање одвија, нисмо видјели могућност организовања образовних система у јединствен, који ће у коначници бити ефикаснији и сврсисходнији. Према Оквирном закону о основном и средњем образовању у БиХ , члан 4. каже: свако дијете има исто право на приступ и једнаке могућности за учешће у одговарајућем образовању, без дискриминације по било ком основу. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају обезбјеђивање једнаких услова и могућности за све, да започну и наставе даље школовање. Надаље, у истом закону, према члану 16, основно образовање је обавезно за сву дјецу. Обавезно образовање почиње у календарској години у којој дијете до 1. априла наврши шест година живота и наставља се без прекида у периоду који не може бити краћи од осам година. Надлежне просвјетне власти и школе у БиХ дужне су створити све потребне услове за нормалан полазак у основну школу за девет година најкасније до јуна 2004. године.
Обавезно образовање је бесплатно. За сву дјецу је омогућено бесплатно основно образовање. Члан 17. наводи да је средњошколско образовање доступно свима, у складу са успјехом постигнутим у основној школи, личним интересом и способностима. Средње образовање у јавним установама је бесплатно у складу са законом. Међутим, због сложености образовног система у БиХ , гдје сваки кантон задржава право да законски регулира образовну политику, имамо различите законске акте који средњошколско образовање сврставају у обавезно/необавезно образовање.
Неформално образовање у избјегличком кампу у Босни и Херцеговини
Настава која се одвија у дјечијем кутку реализује се у склопу ширих напора усмјерених на пружање осјећаја стабилности дјеци у покрету, помоћ малољетницима без пратње и пружање психосоцијалне подршке мајкама и будућим мајкама. Уз подршку УНИЦЕФ-а , кроз пројекат финансиран од стране Европске уније , World Vision BiH осигурава заштиту и приступ основним социјалним услугама за дјецу избјеглице и дјецу мигранте у Прихватном центру за избјеглице Салаковац у Мостару и Привременом прихватном центру Ушивак у Сарајеву.
Смјернице за успостављање мултисекторског модела за локалне заједнице које финансира Европска унија за спрјечавање раног напуштања школовања у локалним заједницама
Формирање мултисекторског тима
Први корак у успостављању интегрисаног модела у заједници је формирање мултисекторског тима за превенцију раног напуштања школовања на нивоу општине/града. Предуслов за формирање тима је већ наглашена сагласност у заједници да је проблем раног напуштања школовања заједнички проблем различитих служби и институција, а не само проблем школе. Сагласност не смије бити само декларативно, „на папиру“, а јединице локалне самоуправе које су вољне да се укључе и спремне да издвоје одређена финансијска средства за ове намјене ће показати да је неопходна. Успостављањем и потписивањем одговарајућих протокола остварује се интегрисани приступ проблему и кооперативни однос на локалном нивоу како би се спријечило рано напуштање школовања. Локални реферални механизам/протокол дефинише институције и њихова овлаштења, начин сарадње и прикупљања релевантних информација, њихову размјену и начин превенције и/или реаговања у ситуацијама у којима постоји сумња или сазнање да је дијете у опасности од искључени из образовања.
Протокол је основа за координисано, заједничко дјеловање страна потписница у циљу континуираног рада на рјешавању проблема напуштања школовања. Иницијатива за усвајање Протокола и формирање мултисекторског тима може доћи од било којег актера у заједници. Због природе проблема који се третира, логично је да формирање тима иницирају школа или центар за социјални рад, али би најбоље било да то ураде представници локалне самоуправе у задужен за образовање. Наравно, то не значи оспоравање могућности да иницијатива долази из невладиног сектора, да је покрећу организације које раде на развијању свијести о значају образовања, унапређењу положаја и права дјеце и сл. када је у питању по саставу, мултисекторски тим мора бити састављен од представника различитих ресора, а обавезно сектора образовања, здравства и социјалне заштите, тимова за превенцију напуштања школовања, представника центра за социјални рад из службе за дјецу и млади, представници пружалаца услуга у заједници из државног и/или невладиног сектора, у чијем дјелокругу спада и брига о дјеци.
Тиме се не исцрпљује могући састав тима, уз препоруку да тим не буде превелик, напротив, састав и структура тима треба да буду у функцији његове оперативности, ефикасности и ефективности. Препоручује се да у тим уђу челни људи наведених ресора и институција, односно они који су на позицији доносилаца одлука, јер се тиме значајно повећава ефикасност у раду и брзина деловања. Свака локална заједница може створити структуру тима која најбоље одговара њеним потребама и ресурсима. По природи ствари, мултисекторски тим би нужно морао да укључује службенике јединица локалне самоуправе задужене за праћење и унапређење доступности, ефикасности и квалитета у области образовања, представнике свих школа и центра за социјални рад. У циљу бољег увида и транспарентности било би пожељно да представници родитеља дјеце која су у великом ризику од раног напуштања школовања, као и други актери из заједнице, попут представника медија, могу промовисати активности и акције у циљу спречавања раног напуштања школовања.
Превенцију раног напуштања школовања треба посматрати као дуготрајан процес који подразумијева интегрирани приступ усмјерен на превенцију и интервенцију, који се одвија у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, школом и разним службама у оквиру локалне заједнице, прије свега. од свега. центар за социјални рад, као основна установа социјалне заштите, али и друге службе у заједници које у свом дјелокругу имају дјецу и њихове породице. Најважније је осигурати сараднички однос на локалном нивоу како би се спријечило рано напуштање школовања, а то се постиже успостављањем и потписивањем одговарајућих протокола. Механизам/протокол упућивања идентификује институције, њихове надлежности, начин сарадње и прикупљања релевантних података и других информација, њихову размјену и начин поступања у ситуацијама у којима постоји сумња или сазнање да је дијете у опасности од напуштања школе. школа. Такође, представља основу за координисано заједничко дјеловање страна потписница у циљу континуираног рада на рјешавању проблема напуштања образовања. Полазећи од потребе превентивног и интервентног деловања и од надлежности дефинисаних одговарајућим законима, улога јединица локалне самоуправе (општина) огледа се у томе да треба обезбедити:
- доступно образовање сваком детету на својој територији кроз доношење акта о мрежи предшколских установа и школа, обезбеђење превоза, у сарадњи са локалним превозницима, обезбеђење уџбеника и прибора за децу из породица у тешким материјалним условима, у сарадњи са школе, центри за социјални рад, Црвени крст, итд.
- упис у припремни предшколски програм и основну школу сваког дјетета које је навршило године за укључивање у образовање. У остваривању овог задатка локална самоуправа треба да очекује помоћ и подршку: здравствених служби (физичка и емоционална спремност деце, здравствено стање деце и ученика), педагошких асистената (рад са родитељима, посебно ромске националности, о значају раног укључивања дјеце у образовање), центар за социјални рад (социјални статус родитеља и дјеце и могућност пружања подршке у образовању), полицију, али и судије за прекршаје (покрећу прекршајни поступак против родитеља који се нису уписали њихова дјеца у припремном предшколском програму и/или основној школи)
- квалитетно образовање дјеце и ученика у установама на њиховој територији, које ће се остваривати: избором најрелевантнијих представника локалне самоуправе у управни одбор предшколске установе/школског одбора школе, сарадњом са директорима и другим управним органи органа установе (школски одбор, савет родитеља), обезбеђивање материјалних средстава за одржавање хигијене у установама и набавку наставног и наставног материјала, обезбеђење средстава за стручно усавршавање васпитача и наставника, подршка изборним предметима и ваннаставним активности образовних институција, повезивање школа са организацијама, компанијама, успјешним подузетницима итд.
- пружање подршке школама, ученицима у ризику и њиховим родитељима у спречавању раног напуштања школовања
- редовни инспекцијски надзор у циљу подизања квалитета образовања и обуке у институцијама
- прихватање и разумијевање раног напуштања школовања као проблема којем треба приступити на систематски начин и предузети мјере за превенцију ове појаве. Први корак у овом процесу је испитивање стања у области локалне самоуправе и креирање базе података, идентификација ученика у ризику и мапирање ресурса који се могу користити за сузбијање проблема раног напуштања школовања.
- формирање мултисекторског тима за превенцију раног напуштања школовања на нивоу локалне заједнице, састављеног од релевантних представника, кључна је активност и одговорност јединице локалне самоуправе/општине
- припрема Акционог плана за превенцију раног напуштања школовања.
Стратегија развоја образовања и науке К антона С арајево за период 2017-2022.
Европска комисија наводи да од свих европских земаља само Хрватска и БиХ немају развијен систем каријерног савјетовања на високошколским установама. Такође, још један важан аспект који би омогућио бољу транзицију и дуже укључење у образовни систем је креирање политика и мјера које би омогућиле реинтеграцију у образовање оних који су раније напустили систем. Међутим, према подацима Европске комисије, то постоји у свим европским земљама и/или регијама осим у случају Македоније, Србије, Исланда и БиХ.
Образовање младих и одраслих може бити формално, неформално и информално учење. Законске одредбе које дају право на наставак образовања одраслих дефинишу ову област као дио јединственог образовног система.
Образовање одраслих има за циљ:
- постизање барем основног,
- образовна обука за запошљавање одраслих који нису завршили формално образовање
- омогућавање образовања и усавршавања, односно могућност доквалификације, претквалификације и континуираног стручног усавршавања током читаве службе и
- омогућавање образовања и стицања знања и вјештина које одговарају личним способностима, афинитетима и животу појединца.
За додатне информације погледајте уводне чланке о наведеним темама.
Одржан први састанак радне групе Програма гаранције за младе у БиХ
Први припремни састанак Програма гаранције за младе у БиХ, чији је члан и представник УПФ БиХ, одржан је 18.05.2022. године.
Гаранција за младе је доказан, инклузиван и амбициозан програм активације који земље чланице ЕУ користе од 2013. како би осигурале несметан прелазак са образовања на посао за младе људе, подржале њихову интеграцију на тржиште рада и осигурале да ниједна млада особа не буде заостала.
Циљ Гаранције за младе је смањење незапослености и неактивности младих. Његовом примјеном, државе чланице ЕУ се обавезују да ће свим младим људима пружити квалитетну понуду за запошљавање, наставак школовања, учење кроз рад или праксу у року од четири мјесеца од ступања у статус незапослености или одласка, односно завршетка формалног образовања.
На састанку је истакнут значај израде квалитетног плана за имплементацију програма Гаранција за младе, представљене су кључне карактеристике, циљеви радне групе и накнадне активности, као и договорени задаци учесника радне групе и оквирни датуме за наредне састанке.
Праћење и евалуација онлајн учења
Осим у Тузланском кантону, школе у свим управним јединицама биле су дужне подносити седмичне извјештаје надлежном Министарству образовања и/или Педагошком заводу. Одређени број јединица је навео да одржава редовне састанке са директорима школа (Босанско- подрињски кантон, Западнохерцеговачки кантон) или да су успоставили механизме за онлајн праћење (Унско-сански кантон и Тузлански кантон). Министарство образовања, науке и младих Кантона Сарајево развило је нешто другачији приступ праћењу. Већина управних јединица планира евалуацију образовно-васпитног процеса током обуставе наставе у школама. Брчко Дистрикт и Тузлански кантон навели су да не планирају проводити евалуације, а РС у овом тренутку не може дати одговор. Најчешћа понуђена методологија евалуације је анализа школских извјештаја и провођење анкете међу руководиоцима школа, наставним особљем, родитељима и ученицима. Као што је већ споменуто, већина управних јединица још није предвидјела евалуацију високог образовања.