Публикација „Истраживање гласова младих о младима у БиХ“ настао је у склопу пројекта „Дијалог за будућност“. имплементира УНДП , УНИЦЕФ и УНЕСЦО у партнерству са БиХ Предсједништво . Пројекат „Дијалог за будућност“ финансиран од стране Канцеларије Уједињених нација за подршку изградњи мира/Фонда за изградњу мира (ПБФ).
Образовање и свијест
Формално образовање
Када је у питању образовање испитаника, већина испитаника је завршила трогодишње или четворогодишње средње образовање (58,6%). Око 2% младих није завршило никакво формално образовање, а 7,6% је завршило факултетско образовање. Родитељи испитаника најчешће су завршили средње образовање, очеви нешто чешће од мајки (69,6% очева у односу на 57,1% мајки). Упоређујући резултате два истраживања, примјећујемо сљедеће: у 2016. години имамо око 2% испитаника који нису похађали школу (у поређењу са 0% у 2011/12.). Та разлика је у границама грешке узорковања која је испод 3%. Основну школу завршило је 12,5% младих (у поређењу са 9,3% у 2011/12), док је 45,4% завршило средњу четворогодишњу школу (у поређењу са 47,1% у 2011/12).
Резултати за припаднике ромске заједнице и младе са инвалидитетом (18-30 година) из 2016. године показују да су ове категорије младих знатно мање образоване од опште омладинске популације. Највећи проценат испитаника из ромске заједнице има завршену основну школу или нижи степен образовања (82,7% у односу на 78,8% у 2011/12.). У 2016. години 35,4% младих са инвалидитетом завршило је основну школу или нижу школу (у поређењу са 38,6% у 2011/12.). Око 12% опште популације има завршено основно образовање или нижи ниво образовања (у поређењу са 8,1% у 2011/12). Као што видимо, у периоду од 2011/2012. до 2016. године дошло је до благог побољшања образовног статуса припадника ромске заједнице и младих са потешкоћама. Млади у БиХ најчешће похађају и завршавају државне школе у БиХ. Већина испитаника који су завршили формално образовање стекла га је у јавној школи, односно на јавном универзитету у БиХ (97,5% у 2016. и 97,6% у 2011/12.). Релативно низак проценат испитаника школовао се у приватним установама (1,2% у 2016. и 2011/12.). Такође, низак проценат испитаника студирао је у иностранству – 0,5%. Испитаници који нису завршили школовање – било да се ради о основној школи, средњој школи или факултету – говоре о различитим разлозима због којих нису завршили. У 2016. години испитаници су најчешће наводили да је то било из неког другог разлога: најчешће због брака или болести. Од осталих разлога наведених у упитнику, доминирају финансијски. Ови разлози су најчешће наведени у истраживању 2011/12. године. Чињеница да су наведени разлози, уз болест или инвалидитет, најчешће наведени узроци незавршеног школовања указује на недовољно улагање и бригу за образовање младих, посебно када су у питању особе са инвалидитетом. 5,6% испитаника је изјавило да је обновило годину током школовања и студирања.
Испитаници који припадају ромским заједницама (15,0%) имали су значајно већу шансу да се обнове од опште популације (5,8%) и младих са потешкоћама (6,7%). Наведени резултати могу указивати на то да су постојећи образовни планови и програми прилагођени могућностима већине ученика, али да нису довољно прилагођени ученицима који припадају рањивим групама становништва. С обзиром на то колико ће им стечено образовање помоћи да се запосле у будућности, већина испитаника сматра да ће им то донекле бити олакшавајућа околност (43,3%). Ипак, релативно велики број младих, отприлике 1/5, не показује такав оптимизам. Недостатак оптимизма могао би бити једно од објашњења незаинтересованости за завршетак школовања. Испитаници који припадају рањивим групама значајно чешће дају одговоре „уопште“ и „небитно“ у односу на испитанике из опште популације који значајно чешће дају одговоре „нешто“ и „у великој мери“.
На основу члана 17. Закона о Вијећу министара БиХ , Вијеће министара БиХ је на 24. сједници, одржаној 28. јануара 2021. године, донијело Одлуку године о усвајању документа „ Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и усавршавања у БиХ – на основу закључка из Риге (2021-2030)
Члан 1.
(предмет одлуке)
(1) Овом Одлуком усваја се документ „Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и обуке у БиХ – на основу закључака из Риге (2021.-2030.)“.
(2) Документ „Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и обуке у БиХ – на основу закључака из Риге (2021.-2030.)“ је саставни дио ове одлуке.
Члан 2.
(Садржај и примјена Одлуке)
(1) Приоритети и активности дефинисани овим документом заснивају се на пет циљева развоја стручног образовања и усавршавања у БиХ , усклађених са закључцима из Риге договореним на нивоу држава чланица ЕУ .
(2) Циљ приоритета дефинисаних у документу је да до 2030. године надлежне просвјетне власти у БиХ остваре пуну имплементацију Закључака из Риге, што ће допринијети интеграцији стручног образовања и усавршавања у тзв. области стручног образовања и усавршавања и убрзати европски пут БиХ .
(3) Документ усвојен овом Одлуком представља десетогодишњи оквир дјеловања за све институције које су, у складу са својим надлежностима, наведене као носиоци активности за реализацију утврђених приоритета.
Информације о високом образовању у БиХ
Високо образовање у БиХ регулисано је Оквирним законом о високом образовању у Босни и Херцеговини. Овим законом утврђују се: организација високог образовања у БиХ , надлежност надлежних органа у овој области, успостављање органа за провођење закона и међународних обавеза БиХ , те начин осигурања квалитета у области високог образовања. Закон утврђује основне принципе и стандарде за стицање високог образовања у БиХ, у складу са релевантним одредбама Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (ЕТС бр. 5, 1950) и његових протокола, односно Препорука Одбора министара Вијећа Европе о препознавању и оцјени квалитета приватних високошколских установа, Препоруци о приступу високом образовању и Препоруци о истраживачком задатку универзитета и другим релевантним принципима међународно признатих правних инструмената чија је држава уговорница Босна и Херцеговина, те у складу са уз Конвенцију Вијећа Европе / УНЕСЦО-а о признавању квалификација у високом образовању у европском региону (ЕТС бр. 165, 1997).
На основу Оквирног закона о високом образовању усаглашен је Закон о високом образовању у РС, десет кантона у ФБиХ и БД БиХ, са којима је БиХ у потпуности прешла на Болоњски систем образовања.
Приоритети развоја високог образовања у БиХ за период 2016-2026.
У периоду 2013-2015. година у БиХ је одржан заједнички пројекат Европске уније и Вијећа Европе под називом Стратешки развој високог образовања и стандарда квалификација (финансиран из ИПА фондова). Један од његових темељних циљева било је стварање приоритета за развој високог образовања у БиХ након 2015. године, односно године у којој се издвајају и Стратешки правци развоја образовања у БиХ са планом имплементације 2008-2015 који је пројектирао пуно приступање БиХ европском простору високог образовања. Добро управљање и управљање огледа се у стимулативном и ефикасном оквиру политика, стратегија и закона, као и у унапређењу механизма осигурања квалитета високог образовања и његове интегралне истраживачке компоненте.
Уз свесрдни ангажман Савјетодавне групе пројекта (састављене од представника свих јавних и неколико приватних универзитета), ове препоруке су преточене у Приоритете развоја високог образовања у БиХ за период 2016-2026 . Приоритети су груписани у седам кључних области, имају своје носиоце и учеснике у активностима, као и временски период реализације. Овај документ представља најцјеловитији преглед активности које треба провести у циљу јачања развоја високог образовања у БиХ.
Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета
Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета основана је Оквирним законом о високом образовању у БиХ као самостална управна организација. Вијеће министара БиХ је на 33. сједници одржаној 10. јануара 2008. године донијело Одлуку о почетку рада и успостављању сједишта Агенције . Утврђено је да је сједиште Агенције у Бањој Луци.
Рад Агенције је независан и јаван. Независност рада Агенције у области надлежности која се односи на екстерно осигурање квалитета остварује се кроз законите, транспарентне и јавне процедуре за избор домаћих и међународних стручњака који оцјењују и врше провјере квалитета и дају препоруке о акредитацији високошколских установа.
Кључне препоруке за образовање у БиХ
У Сарајеву је 12. маја 2022. године одржана међународна конференција на којој је представљено 10 кључних препорука из Прегледа евалуације и оцјењивања у образовању у БиХ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), те се разговарало о неким од корисних политика и пракси како би се унаприједила квалитета евалуације рада наставника у настави. Конференцију су организовали УНИЦЕФ и ОЕЦД у партнерству са Министарством цивилних послова БиХ и уз подршку Норвешке амбасаде у БиХ .
Десет кључних препорука које су истакли стручњаци ОЕЦД-а су: Евалуација као функција подршке стицању знања; Спровођење екстерних стандардизованих тестова за поуздано мјерење знања и компетенција ученика; Јасно утврђивање очекивања наставника у погледу промишљања и развоја наставне праксе; Мотивисање и награђивање ефективних наставника; Припрема будућих наставника за захтјеве наставничког посла; Дефинисање и праћење квалитета рада школе; Самовредновање школа у циљу унапређења наставног процеса; Јачање капацитета за подршку школама; Постављање циљева и планова за унапређење образовања у БиХ; Креирање и пружање упоредивих података о образовању.
Аналитички извјештај – Мишљење Комисије о захтјеву БиХ за чланство у Европској унији
БиХ је 15. фебруара 2016. године предала захтјев за чланство у Европској унији . Након тога, 20. септембра 2016. године, Вијеће Европске уније је позвало Комисију да достави своје мишљење о овом захтјеву. Ово је у складу са процедуром утврђеном у члану 49.
Поглавље 26: Образовање и култура
Уговор о Европској унији предвиђа да „Свака европска земља која поштује вриједности наведене у члану 2. и која је посвећена њиховом промовисању може поднијети захтјев за чланство у Унији“. БиХ је у раној фази припрема у области образовања и културе. Образовном систему недостају заједнички стандарди за различите нивое образовања, као и за обуку наставног особља и евалуацију њиховог рада. Наставни планови и програми су застарјели и нису усклађени са потребама земље, што доводи до великог неусклађености вјештина и велике препреке дипломираним студентима да уђу на тржиште рада. Треба осигурати квалитет, акредитацију високошколских установа и нових студијских програма, као и развој заједничких стандарда у образовању. БиХ мора ускладити прописе на свим нивоима са оквирним законима о образовању, посебно у смислу обавезне примјене Заједничке језгре наставних планова и програма. Потребно је осигурати социјалну инклузију у свим фазама образовања. Стратегије за младе треба развити и имплементирати у цијелој земљи.
Препоруке Комисије након састанка Пододбора
Препоруке Комисије након састанка Пододбора груписане су према релевантним кључним приоритетима из Мишљења Комисије из маја 2019. о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ и одражавају краткорочне препоруке из Извјештаја о БиХ за 2022. годину. Комисија је препоручила босанскохерцеговачким властима да стратегије и законодавство који су усклађени с правном стечевином ЕУ/стандардима ЕУ требају одражавати заједничку визију и опредијељеност цијеле земље, дати предност квалитету над брзином и бити праћени одговарајућим консултацијама са заинтересованим странама и издвајањем адекватних средстава за реализацију циљева стратегије/законодавства. Надаље, потребно је унаприједити прикупљање релевантних статистичких података и успоставити механизам за праћење имплементације стратегија/законодавства за цијелу земљу.
Проблем раног напуштања школовања у БиХ
Због уставног уређења земље, у БиХ не постоји јединствена образовна политика, односно не постоји ресорно министарство образовања на нивоу цијеле државе. Тренутно у БиХ имамо 14 образовних политика које су углавном аутономне. Сваки ниво власти (држава, ентитет, кантон, дистрикт) уређује своју образовну политику. Када је у питању образовање на државном нивоу, оно је у надлежности Министарства цивилних послова . Према законским обавезама, Министарство прима и просљеђује међународне акте који се односе на образовање и доставља их нижим нивоима власти на усвајање. Због аутономног рада сваке јединице од доступних података и начина извођења едукације, нисмо видјели могућност умрежавања образовних система у јединствен, који би у коначници био ефикаснији и сврсисходнији.
Према Оквирном закону о основном и средњем образовању у БиХ , члан 4. каже: свако дијете има једнако право на приступ и једнаке могућности учешћа у одговарајућем образовању, без дискриминације по било ком основу. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају обезбјеђивање једнаких услова и могућности за све, да започну и наставе даље школовање. Надаље, у истом закону, према члану 16, основно образовање је обавезно за сву дјецу. Обавезно образовање почиње у календарској години у којој дијете до 1. априла наврши шест година живота и наставља се без прекида у периоду који не може бити краћи од осам година. Надлежне просвјетне власти и школе у БиХ дужне су створити све потребне услове за нормалан полазак у основну школу за девет година најкасније до јуна 2004. године. Обавезно образовање је бесплатно. За сву дјецу је омогућено бесплатно основно образовање. Члан 17 наводи да је средњошколско образовање доступно свима, у складу са успјехом постигнутим у основној школи, личним интересом и способностима. Средње образовање у јавним установама је бесплатно у складу са законом.
Средњорочни план рада Агенције за предшколско , основно и средње образовање 2020 – 2022 године
У нацрту Стратешког оквира, који је припремила Управа за економско планирање , наводи се да је од свих фактора који повећавају ризик од економске неизвјесности, незапослености, сиромаштва и социјалне искључености најзначајнији и најутицајнији квалитет образовања.
Утврђено је и да је квалитетно образовање најбоље средство за осигурање економског развоја, спрјечавање неједнакости, сиромаштва и социјалне укључености. Рано напуштање школе, низак степен укључености дјеце у предшколски одгој, недоступност образовања, неједнакост, лоша постигнућа ученика и образовање које није повезано с тржиштем рада и које не прати нове реформске процесе резултирају слабо образованим људима, који су неконкурентни на тржишту рада. тржиште рада унутар БиХ , али и ван ње. Важно је напоменути да су кључне стратегије у области образовања истекле крајем 2015. године (Стратешки правци развоја образовања у БиХ 2008-2015 , Стратегија учења о подузетништву у образовним системима у БиХ за период 2012-2015 , Стратегија развоја средњег стручног образовања и усавршавања у БиХ 2007-2013). Хитно усвајање нових стратегија допринијеће наставку рада на осигуравању компатибилних образовних политика на свим нивоима одлучивања и бољој корелацији образовних програма са промјенама и потребама тржишта рада у БиХ .
Агенција за предшколско, основно и средње образовање усвојила је 2011. године први Стратешки план Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ . за период 2012-2016. године, а након узимања у обзир јасно дефинисаних потреба за успјешним и квалитетним провођењем реформе образовања у БиХ. Од Агенције за предшколско, основно и средње образовање има сједиште у Мостару, те подручне јединице у Сарајеву и Бањој Луци, Стратешко планирање је важан документ за праћење активности на нивоу установе, али и свих одјела унутар установе. Циљ овог средњорочног плана је успостављање јасних смјерница за даљи развој Агенције за период 2020-2022. године , на нивоу средњорочних и специфичних циљева, како би што више допринијели унапређењу квалитета образовања и осигурали његову препознатљивост и мјерљивост на међународном нивоу.
Више од 15.000 студената из БиХ отишло је на студиј у иностранство
Ово су подаци за академску 2019/2020. године, који је припремљен за Моја БиХ од стране Ерудере платформа .
Ученици из БиХ , тачније њих 15.095, одлучили су се у школској 2019/2020. да похађају високо образовање ван своје домовине и Ерудера открива нам које су земље одабрали за студирање. Према званичним подацима, босанскохерцеговачки студенти су у поменутој академској години уписали факултете у 30 земаља, али их је највише било у:
- Србија – 6.073 ученика
- Аустрија – 2.904 ученика
- Хрватска – 2.521 студент
- Словенија – 866 ученика
- Њемачка – 816 ученика
- Турска – 430 студената
- Сједињене Америчке Државе – 305 ученика
- Саудијска Арабија – 109 ученика
- Чешка – 99 ученика
- Италија – 92 ученика