Публикација “Истраживање гласова младих о младим људима у БиХ” настала је у склопу пројекта “Дијалог за будућност” који проводе УНДП, УНИЦЕФ и УНЕСКО у партнерству са Предсједништвом Босне и Херцеговине. Пројекат „Дијалог за будућност“ финансира Уред Уједињених нација за подршку изградњи мира/Фонд за изградњу мира (ПБФ).

Образовање и свјесност

Формално образовање

Када је у питању образовање испитаника, већина испитаника је завршила трогодишње или четворогодишње средње образовање (58,6%). Око 2% младих није завршило никакво формално образовање, а 7,6% је завршило факултетско образовање. Родитељи испитаника најчешће су завршили средње образовање, очеви нешто чешће од мајки (69,6% очева према 57,1% мајки). Упоређујући резултате два истраживања, примјећујемо сљедеће: у 2016. години имамо око 2% испитаника који нису похађали школу (у поређењу са 0% у 2011/12.). Та разлика је у границама грешке узорковања која је испод 3%. Основну школу завршило је 12,5% младих (у поређењу са 9,3% у 2011/12), док је 45,4% завршило средњу четворогодишњу школу (у поређењу са 47,1% у 2011/12).

Резултати за припаднике ромске заједнице и младе са тешкоћама (18-30 година) из 2016. године показују да су ове категорије младих значајно мање образоване у односу на општу омладинску популацију. Највећи проценат испитаника из ромске заједнице има завршену основну школу или нижи степен школовања (82,7% према 78,8% у 2011/12.). У 2016. години 35,4% младих са инвалидитетом завршило је основну школу или нижу школу (у поређењу са 38,6% у 2011/12.). Око 12% опште популације завршило је основно образовање или нижи ниво образовања (у поређењу са 8,1% у 2011/12). Као што видимо, у периоду од 2011/2012. до 2016. године дошло је до благог побољшања образовног статуса припадника ромске заједнице и младих са потешкоћама. Млади у БиХнајчешће похађају и завршавају државне школе у БиХ. Већина испитаника који су завршили формално образовање стекла га је у јавној школи, односно на јавном универзитету у БиХ(97,5% у 2016. и 97,6% у 2011/12.). Релативно низак проценат испитаника школовао се у приватним установама (1,2% у 2016. и 2011/12.). Такође, низак проценат испитаника школовао се у иностранству – 0,5%. Испитаници који нису завршили школовање – било да се ради о основној школи, средњој школи или факултету – говоре о различитим разлозима због којих га нису завршили. У 2016. години испитаници су најчешће наводили да је то било из неких других разлога: најчешће због брака или болести. Од осталих разлога наведених у упитнику, доминирају финансијски. Ти су разлози најчешће наведени у истраживању из 2011/12. године. Чињеница да су наведени разлози, уз болест или инвалидитет, најчешће наведени узроци незавршеног школовања указује на недовољно улагање и бригу за образовање младих, посебно када су у питању особе са инвалидитетом. 5,6% испитаника је изјавило да је обновило годину током школовања и студирања.

Испитаници који припадају ромским заједницама (15,0%) су се значајно чешће обнављали од опште популације (5,8%) и младих са потешкоћама (6,7%). Наведени резултати могли би указивати на то да су постојећи образовни планови и програми прилагођени могућностима већине ученика, али да нису довољно прилагођени ученицима који припадају рањивим групама становништва. С обзиром на то колико ће им стечено образовање помоћи да се запосле у будућности, већина испитаника сматра да ће то донекле бити олакшавајућа околност (43,3%). Ипак, релативно велики број младих, отприлике 1/5, не показује такав оптимизам. Недостатак оптимизма могао би бити једно од објашњења за незаинтересованост за завршетак школовања. Испитаници који припадају рањивим групама значајно чешће дају одговоре „уопште“ и „безначајно“ у односу на испитанике опште популације који значајно чешће дају одговоре „нешто“ и „у великој мери“.

На основу члана 17. Закона о Савјету министара БиХ, Савјет министара БиХ је на 24. сједници, одржаној 28. јануара 2021. године, донијело Одлуку о усвајању документа „Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и обуке у БиХ– на основу закључка из Риге (2021-2030)

Члан 1.

(Предмет одлуке)

(1) Овом одлуком усваја се документ „Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и усавршавања у БиХ– на основу закључака из Риге (2021.-2030.)“.

(2) Документ „Унапређење квалитета и релевантности стручног образовања и усавршавања у БиХ– на основу закључака из Риге (2021-2030)“ је  дио ове одлуке.

Члан 2.

(Садржај и примјена Одлуке)

(1) Приоритети и активности дефинисани овим документом заснивају се на пет циљева развоја стручног образовања и обуке у БиХ, усклађених са закључцима из Риге договореним на нивоу држава чланица ЕУ.

(2) Циљ приоритета дефинисаних у документу је да до 2030. године надлежне просвјетне власти у БиХостваре пуну имплементацију Закључака из Риге, што ће допринијети интеграцији стручног образовања и усавршавања у тзв. Европски простор стручног образовања и усавршавања и убрзати европски пут БиХ.

(3) Документ усвојен овом одлуком представља десетогодишњи оквир дјеловања за све институције које су, у складу са својим надлежностима, наведене као носиоци активности за реализацију утврђених приоритета.

Информације о високом образовању у БиХ

Високо образовање у БиХрегулисано је Оквирним законом о високом образовању у БиХ. Овим законом утврђују се: организација високог образовања у БиХ, надлежност надлежних органа у овој области, успостављање тијела за провођење закона и међународних обавеза Босне и Херцеговине, те начин осигурања квалитета у области високог образовања. Законом су утврђени и основни принципи и стандарди за стицање високог образовања у БиХ, у складу са релевантним одредбама Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (ЕТС бр. 5, 1950.) и њених протокола, тј. Препорука Комитета министара Савјета Европе о признавању и оцјени квалитета приватних високошколских установа, Препорука о приступу високом образовању и Препорука о истраживачком задатку универзитета и друга релевантна начела међународно признатих правних инструмената чија држава уговорница је Босна и Херцеговина, а у складу са Конвеницојм Савјета Европе/УНЕСКО-а о признавању квалификација у високом образовању у европском региону (ЕТС бр. 165, 1997).

На основу Оквирног закона о високом образовању усаглашен је Закон о високом образовању у РС, десет кантона у ФБиХ и БД БиХ, чиме је БиХ у потпуности прешла на Болоњски систем образовања.

Кључне препоруке за образовање у БиХ

На Међународној конференцији у Сарајеву расправљано је о 10 кључних препорука из ОЕЦД- овог прегледа о евалуацији и образовању у БиХ.

У Сарајеву је 12. маја 2022. године одржана међународна конференција на којој је представљено 10 кључних препорука из Прегледа о евалуацији и оцјењивању у образовању у БиХ Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), те неке од корисних политика и пракси, детаљније су разговарало о унапређењу квалитета евалуације рада наставника у настави. Конференцију је организовао УНИЦЕФ и ОЕЦД у партнерству са Министарством цивилних послова БиХ и уз подршку Норвешке амбасаде у БиХ.

Десет кључних препорука које су истакли стручњаци ОЕЦД-а су: Евалуација као функција подршке стицању знања; Провођење екстерних стандардизираних тестова за поуздано мјерење знања и компетенција ученика; Јасно утврђивање очекивања наставника у погледу промишљања и развоја наставне праксе; Мотивисање и награђивање ефективних наставника; Припрема будућих наставника за захтјеве наставничког посла; Дефинисање и праћење квалитета рада школе; Самовредновање школа у циљу унапређења наставног процеса; Јачање капацитета за подршку школама; Постављање циљева и планова за унапређење образовања у БиХ; Креирање и пружање упоредивих података о образовању.

Проблем раног напуштања школовања у БиХ

Због уставног уређења земље, у БиХне постоји јединствена образовна политика, односно не постоји ресорно министарство образовања на нивоу цијеле државе. Тренутно у БиХ имамо 14 образовних политика које су углавном аутономне. Сваки ниво власти (држава, ентитет, кантон, дистрикт) уређује своју образовну политику. Када је у питању образовање на државном нивоу, оно је у надлежности Министарства цивилних послова. Према законским обавезама, Министарство прима и просљеђује међународне акте који се односе на образовање и упућује их нижим нивоима власти на усвајање. Због аутономног рада сваке јединице од доступних података и начина извођења едукације, нисмо видјели могућност умрежавања образовних система у јединствен, који би у коначници бити ефикаснији и сврсисходнији.

Према Оквирном закону о основном и средњем образовању у БиХ, члан 4. каже: свако дијете има једнако право на приступ и једнаке могућности учешћа у одговарајућем образовању, без дискриминације по било ком основу. Једнак приступ и једнаке могућности подразумијевају осигурање једнаких услова и могућности за све, за почетак и наставак даљег школовања. Надаље, у истом закону, према члану 16, основно образовање је обавезно за сву дјецу. Обавезно образовање почиње у календарској години у којој дијете до 1. априла наврши шест година живота и наставља се без прекида у периоду који не може бити краћи од осам година. Надлежне просвјетне власти и школе у БиХдужне су најкасније до јуна 2004. године створити све потребне услове за нормалан полазак у основну школу у трајању од девет година. Обавезно образовање је бесплатно. За сву дјецу омогућено је бесплатно основно образовање. Члан 17. наводи да је средњошколско образовање доступно свима, у складу са успјехом постигнутим у основној школи, личним интересом и способностима. Средње образовање у јавним установама је бесплатно у складу са законом.

Средњорочни план рада Агенције за предшколско, основно и средње образовање 2020 – 2022 године

У нацрту Стратешког оквира, који је припремила Дирекција за економско планирање, наведено је да су од свих фактора који повећавају ризик од економске неизвјесности, незапослености, сиромаштва и социјалне искључености, најзначајнији и најутицајнији је квалитет образовања.

Констатовано је и да је квалитетно образовање најбоље средство за обезбјеђивање економског развоја, превенцију неједнакости, сиромаштва и социјалне укључености. Рано напуштање школовања, низак степен укључености дјеце у предшколски одгој и образовање, недоступност образовања, неједнакост, лоша постигнућа ученика и образовање које није повезано с тржиштем рада и које не прати нове реформске процесе резултују слабо образованим људима, који су неконкурентни на тржишту рада унутар Босне и Херцеговине, али и ван ње. Важно је напоменути да су кључне стратегије у области образовања истекле крајем 2015. године (Стратешки правци развоја образовања у БиХ 2008-2015, Стратегија учења о подузетништву у образовним системима у БиХ за период 2012. -2015, Стратегија развоја средњег стручног образовања и обуке у БиХ 2007-2013). Хитно усвајање нових стратегија допринијеће наставку рада на обез компатибилних образовних политика на свим нивоима одлучивања и бољој корелацији образовних програма са промјенама и потребама тржишта рада у БиХ.

Агенција за предшколско, основно и средње образовање усвојила је 2011. године први Стратешки план Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ за период 2012-2016. године, а након уважавања јасно дефинисаних потребе за успјешном и квалитетном проведбом реформе образовања у БиХ. Будући да Агенција за предшколско, основно и средње образовање има сједиште у Мостару, а подручне јединице у Сарајеву и Бањој Луци, Стратешко планирање је важан документ за праћење активности на нивоу установе, али и свих одјела унутар установе. Циљ овог средњорочног плана је успостављање јасних смјерница за даљи развој Агенције за период 2020-2022., на нивоу средњорочних и специфичних циљева, како би се што више допринијело унапређењу квалитета у образовању и обезбиједити његову препознатљивост и мјерљивост на међународном нивоу.

Фондација за мобилност студената и наставника ФБиХ – ФМОН

Циљеви и активности Фондације

Основни циљ Фондације је подршка имплементацији међународне академске и студентске мобилности и програма размјене, подстицање и стимулисање мобилности студената и наставника, развој и унапређење области високог образовања. Орган управљања Фондације је Управни одбор. Управни одбор се састоји од предсједника и два члана.

Имовина Фондације састоји се од:

средства која Оснивач издваја из Буџета Федерације Босне и Херцеговине и других нивоа власти, средства добијена из мултилатералних или билатералних програма подршке; добровољни прилози и поклони физичких и правних лица; приходи од камата, дивиденди, капиталних добитака, закупнина, тантијема и сличних пасивних прихода; други приходи стечени у складу са Законом о удружењима и фондацијама и Статутом Фондације.

Јавни позив за су/финансирање пројеката мобилности студената и наставника јавних високошколских установа са пребивалиштем на територији ФБиХ за учешће на домаћим или међународним конференцијама/конгресима/научним скуповима

Средства за суфинансирање пројекта подршке мобилности студената и наставника јавних универзитета за учешће на домаћим и међународним конференцијама, конгресима и научним скуповима бит ће издвојена из буџета Фондације, одобреног од стране Владе ФБиХ за 2022.

Селекција пројеката ће се вршити у сљедеће сврхе:

  • Подршка пројектима мобилности студената и наставника јавних високошколских установа у ФБиХ за учешће на домаћим и међународним конференцијама/конгресима/научним скуповима.

Више од 15.000 студената из БиХ отишло је на студије у иностранство

Ово су подаци за академску 2019/2020. године, који је за Моју БиХ припремила платформа Ерудера.

Студенти из Босне и Херцеговине, тачније њих 15.095, одлучили су се у школској 2019/2020. да похађају високо образовање ван домовине, а Ерудера нам открива које су земље одабрали за студирање. Према званичним подацима, босанскохерцеговачки студенти су у поменутој академској години уписали факултете у 30 земаља, али их је највише у:

  • Србија – 6.073 ученика
  • Аустрија – 2.904 ученика
  • Хрватска – 2.521 студент
  • Словенија – 866 ученика
  • Њемачка – 816 ученика
  • Турска – 430 ученика
  • Сједињене Америчке Државе – 305 ученика
  • Саудијска Арабија – 109 ученика
  • Чешка – 99 ученика
  • Италија – 92 ученика.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА