Рад и социјална политика у БиХ су у надлежности ентитета и БД. Рад и социјална политика у БиХ су у надлежности ентитета и БД. У том смислу, федерална министарства надлежна за рад, социјалну политику и здравствену заштиту су Министарство рада и социјалне политике ФБиХ и Министарство здравства ФБиХ, те ресорна министарства у десет кантона.

У РС, Министарство рада, борачко-инвалидске заштите РС и Министарство здравља и социјалне заштите РС надлежна су за креирање политика у овим областима, укључујући праћење трендова. За социјалну политику у БД надлежно је Одјељење за здравство и друге услуге, док посебно одјељење за рад тренутно не постоји.

Министарству цивилних послова БиХ и Министарству за људска права и избјеглице БиХ додијељена је само координирајућа улога у заступању интереса привреде у иностранству. Уз надлежна министарства, улога мониторинга је релевантним законима и политикама додијељена економско-социјалном вијећима ентитета и БД, али првенствено у сврху њиховог интерног одлучивања. Осим тога, на државном нивоу, Агенција за рад и запошљавање БиХ има координирајућу улогу (укључујући праћење и прикупљање података) у заступању јавних служби за запошљавање ентитета и БД у иностранству.

Дирекција за економско планирање БиХ надзире анализу економских и друштвених трендова, као и праћење провођења економских стратегија. Када је у питању сигурност и здравље на раду, ову област прате управе за инспекцијске послове у координацији са наведеним ресорним министарствима. Ентитетски и државни статистички заводи/агенције задужени су за прикупљање и систематизацију статистичких података о релевантном тржишту рада, образовању и социјалним показатељима и провођење истраживања на основу међународно дефинисаних методологија (нпр. Анкета о радној снази, Анкета о потрошњи домаћинстава, итд.) .

Одређени напредак у политици остварен је у 2020. и почетком 2021. године, посебно у РС, чиме је побољшана релевантност образовања за трендове на тржишту рада и потребе индустрије. Није било значајнијих побољшања образовне политике на ентитетском нивоу у ФБиХ, што се дјелимично може приписати ограниченој надлежности ФБиХ у образовној политици (углавном је у надлежности кантона).

Децентрализовано образовање у ФБиХ отежава правилно праћење развоја политике у овом погледу. Но, вриједи напоменути да је Закон о дуалном образовању у процесу припреме у Кантону Сарајево, а први нацрт је израђен 2019. године. Влада Кантона Сарајево је у јануару 2020. године задужила кантонално Министарство образовања, науке и младих да приједлог закона достави на разматрање и процедуру усвајања. Међутим, процес израде политике још није завршен. У РС је у децембру 2020. године усвојена Политика образовања одраслих за период 2021-2031, чиме је по први пут дефинисан стратешки оквир политике у овој области.

Важна новина је могућност да високошколске установе организују краће вандипломске студијске програме у трајању од 1-2 године (60-120 ЕЦТС), са јасно дефинисаном сврхом, као бржи и ефикаснији одговор на трендове и потребе тржишта рада. Ово побољшава везу између високог образовања и тржишта рада. Коначно, Савјет министара је усвојило државну политику Унапрјеђења квалитета и релевантности стручног образовања и оспособљавања у БиХ – на основу закључака из Риге (2021-2030) у јануару 2021. године.

Политика дефинише основне принципе и приоритете који се односе на квалитет и доступност стручног образовања и усавршавања, континуирани развој едукатора и ментора, промоцију учења заснованог на раду, итд.

Главни одговор политике на поремећаје на тржишту рада узроковане кризом КОВИД-19 биле су Мјере задржавања запослености које су имплементиране као субвенције плаћа. У ФБиХ, Мјерама задржавање запослености (МЗЗ) уведеним на почетку кризе субвенционирано је само 37,2% укупних трошкова рада за минималну плаћу (ниво доприноса који се плаћају на минималну нето плату), што значи да се интензитет субвенција смањује како се плаћа повећава. На примјер, само 7% укупних трошкова рада је покривено за плате два пута веће од просјечне плате. Међутим, ова мјера је допуњена кантоналним мјерама замишљеним као субвенције нето плаћа. Према томе, компаније би могле да покрију укупне трошкове рада на нивоу минималне плате, ако су испуњавале услове за обје мјере. У РС-у су уведене двије шеме задржавања запослења. Прва покрива трошкове доприноса за одређену плату исплатену запосленом – што значи да је пропорционалан висини плате – и односи се на март и за компаније са обустављеним пословањем до 11. маја 2020. године. Комплементарно овој шеми, власти у РС-у су увеле и паушалну мјеру која покрива укупне трошкове рада у висини минималне плате и односи се на април и предузећа којима је забрањен рад након 11. маја 2020. године. Првом мјером надокнађује се 33,1% укупних трошкова рада повезаних са минималном платом и релативни ниво се благо повећава са повећањем плата, док се другом мјером надокнађује 100% укупних трошкова рада минималне плате и смањује се са повећањем нивоа плата. Мјере оба ентитета осмишљене су за предузећа која пролазе кроз губитак прихода, или предузећа чије је пословање забранила влада током изолације. С друге стране, ентитети нису приложили обавезу примаоцима подршке да задрже субвенционисане запослене неко вријеме након добијања подршке, што се може објаснити чињеницом да је подршка давана ретроактивно. На крају, оба ентитета су увела разне друге комплементарне мјере за подршку привреди – као што су гарантни фондови, туристички ваучери, итд. – чиме су индиректно подржали задржавање радних мјеста.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА