Постојање националне стратегије за социјалну инклузију
Стратегија социјалне инклузије Босне и Херцеговине 2010-2013 припремљена је између 2008. и 2010. године. Предвиђала је припрему акционог плана и финансијског оквира за његову имплементацију. Акционе планове усвојиле су само владе Федерације Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта, али не и Влада Републике Српске и Савјет министара Босне и Херцеговине. Чак и тамо гдје су акциони планови усвојени, нису проведени.
Ту су и Стратегија социјалне инклузије Федерације Босне и Херцеговине 2021-2027 и Стратегија социјалне инклузије Републике Српске 2021-2027, али недостаје посебна стратегија социјалне инклузије која је усмјерена искључиво на младе и прилагођена њиховим специфичним потребама.
На државном нивоу, најрелевантнији повезани оквир је Акциони план за социјалну инклузију Рома (2021–2025), који координира Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, а који укључује елементе запошљавања, стамбеног збрињавања и образовања младих.
Опсег и садржај
Иако нису обједињене у јединствену стратегију социјалне инклузије младих, сљедеће циљне области се више пута појављују у документима јавних политика на ентитетском нивоу:
запошљавање угрожених младих, посебно НЕЕТ популације и младих Рома приступ инклузивном образовању за маргинализоване младе (нпр. ромска дјеца, повратници који су избјегли током рата, млади с инвалидитетом) борба против сиромаштва младих и миграција, учешће младих и грађански ангажман, посебно у Стратегији за младе Брчко дистрикта, поједини програми укључују мјере усмјерене на родну равноправност и младе из руралних подручја, нарочито у Републици Српској.
Стратегије препознају младе који се суочавају с вишеструким облицима искључености: незапослене, необразоване, припаднике етничких мањина, младе мајке, младе из руралних подручја и повратнике.
Надлежни орган
Социјална инклузија у Босни и Херцеговини није регулисана јединственим документом јавне политике на државном нивоу, већ је децентрализована између ентитета (Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска) и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. На државном нивоу не постоји свеобухватна стратегија социјалне инклузије, иако се повезана питања дјелимично рјешавају кроз међународне обавезе, програме Европске уније и циљане активности (посебно за Роме). Кључни релевантни документи су стратегије социјалне инклузије на ентитетском нивоу за период 2021–2027, које су међусобно усклађене и у пракси представљају заједнички оквир за цијелу земљу, а израђене су уз подршку УНИЦЕФ-а и Европске уније.
Државни ниво – Босна и Херцеговина
Не постоји јединствена државна стратегија социјалне инклузије. Повезана питања координирају се путем Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и других институција. Постоји посебан акциони план за Роме (претходни циклус; нови нацрти су у припреми):
Акциони план Босне и Херцеговине о потребама Рома у областима запошљавања, становања и здравствене заштите 2017–2020: Службени гласник Босне и Херцеговине.
Ниво ентитета – Федерација Босне и Херцеговине
Стратегија социјалне инклузије Федерације Босне и Херцеговине 2021–2027
Ниво ентитета – Република Српска
Стратегија социјалне инклузије Републике Српске 2021–2027
Ниво Брчко дистрикта Босне и Херцеговине
Стратегија развоја Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине 2021–2027 садржи мјеру о побољшању система социјалне укључености у оквиру поглавља о Приоритетима и мјерама за остваривање стратешких циљева.