У БиХ се стратегија развоја креира на државном, ентитетском и кантоналном нивоу. Не постоји национална стратегија како за развој малих и средњих предузећа тако и за институционални иновациони оквир. Централни стратешки документ је Политика електронских комуникација Босне и Херцеговине 2017-2021 која артикулира визију дигиталног друштва заснованог на знању, те дефинише седам стубова екосистема. Овај документ идентификује актере екосистема, описује њихове улоге и начин на који су оне повезане, наводи прописе који недостају, даје препоруке и предлаже мјере за побољшање тренутне ситуације. Документ такођер идентификује главне пријетње екосистему, укључујући сљедеће: равнодушност и нереаговање власти према иновативном екосистему усредсређеном на ИКТ; недостатак финансијске подршке владе за развој екосистема; неадекватне вјештине да се квалификују и добију средства ЕУ. Док су владе два ентитета која чине државу – ФБиХ и РС – заједно креирале документе развојне стратегије који имају заједничке циљеве за развој иновацијског екосистема.
Не постоји институционални оквир на државном нивоу који би подржао развој малих и средњих предузећа, а посљедица је и недостатак финансијских инструмената за промовисање иновација у малим и средњим предузећима. Влада ФБиХ даје одређену финансијску подршку. Како Развојна банка ФБиХ тако и Инвестиционо-развојна банка РС нуде повољне кредитне услове за развој малих и средњих предузећа. Финансијски ресурси су сегментирани на микро нивоу и недостају координирани механизми. Приватна улагања су ограничена када је у питању истраживање екосистема. Доступна средства која се нуде кроз фондове Европске уније недовољно су искориштена.
Јавни сектор и расподјела одговорности
Државни ниво власти: Министарство цивилних послова координира политике које се односе на научна истраживања и иновације;
Ентитетски ниво власти: а) ФБиХ: Министарство развоја, подузетништва и обрта и Федерално министарство образовања и науке; б) РС: Министарство науке и технологије;
Кантонални нивои власти: министарства која координирају политике у области науке, истраживања и обрта у 10 кантона;
Агенције на државном и ентитетском нивоу, као што су Регулаторна агенција за комуникације, Агенција за банкарство ФБиХ и Агенција за развој малих и средњих предузећа у РС; невладине развојне организације, као што је НЕРДА Тузла.
Релевантне праксе
Центар пословне иновације и технологија (БИТ) у Тузли је инкубатор који пружа чврсту и меку инфраструктуру за старт-уп и мала и средња предузећа заснована на ИКТ. БИТ центар Тузла се сматра примјером добре праксе. Од 2005. године угостио је преко 53 компаније, запослио више од 500 висококвалификованих појединаца и омогућио више од 6 000 људи да унаприједе техничке и предузетничке вјештине кроз радионице и програме обуке. У партнерству са Електротехничким факултетом у Тузли, БИТ Центар је успоставио истраживачку лабораторију за ИКТ и имплементирао ХЕРД пројекат фокусиран на сарадњу и трансфер технологија између универзитета и индустрије. Ова сарадња се наставља као пројекат БЕНЕФИТ у оквиру ЕРАСМУС+ програма, у којем БИТ Центар његује меку инфраструктуру у локалном иновацијском екосистему и дјелује као мост између академске заједнице и индустрије.
УСАИД је у периоду 2011-2016 проводио пројекат Партнерство за иновације вриједан 4,7 милиона долара како би помогао младим учесницима на тржишту да унаприједе своје вјештине и радну спремност како би се припремили за посао у сектору ИКТ. Пројекат се састојао од 24 програма стажирања, осам курсева приправности за рад и петнаест напредних обука за програмирање софтвера за 2.000 младих људи. Такођер је помогао малим и средњим предузећима да усвоје и боље користе ИКТ и дигитално омогућене процесе како би побољшали своју ефикасност и тржишну конкурентност. Пројекат је имплементиран са партнерима из Сарајева, Тузле, Бања Луке и Мостара.