Главни трендови у стваралаштву и културном учешћу младих
Према Министарству цивилних послова БиХ култура је једно од подручја у којима се огледају приоритети младих у БиХ. У односу на културу „главни изазови кад је ријеч о младима су: правна неуређеност, непостојање стратегије, односно стратешког оквира за улагања у развој културе и спорта, непостојање програмског приступа, изостанак одговарајућих институционалних капацитета, слаба координација и сарадња између различитих нивоа/институција власти у БиХ и финансијске потешкоће. Према истраживању приказаном у Студији о младима: БиХ 2018/2019, 45,6 % младих тврде да не учествују у било којем виду креативних активности, попут бављења умјетношћу, 57,7 % никада нису били у неком центру за младе (с тим што треба нагласити и то да у многим, нарочито мањим локалним заједницама, ни не постоје такви центри).
Поред тога, сектор културе у БиХ, у односу на друге секторе, у протеклом периоду био је знатно маргинализован. Институције културе, науке и умјетности у БиХ налазе се у тешком материјалном, кадровском и организационом стању и захтијевају значајнију подршку институција власти. Учешће невладиног сектора у креирању културне политике је значајно, али је недовољно подржано системским мјерама и културном политиком. Имајући у виду реално економско и социјално стање у којем се налази БиХ није реално очекивати да ће либерализација тржишта и потпуно препуштање културе слободном тржишту омогућити интензивирање њеног развоја без присуства институционалне подршке од стране свих нивоа власти.
Комплицираност и децентрализованост босанскохерцеговачког политичког система не доприноси унапрјеђењу положаја младих када је у питању њихов културни и креативни развој. На нивоу државе не постоје донесени закони, као ни развијене стратегије које овај сегмент потичу и истовремено се фокусирају на младе људе. Расцјепканост надлежности по овом питању доводи до неусаглашених политика и отежавају процесе доношења одлука везаних за развој културног и креативног садржаја којем конкретно млади људи могу приступити. Чак и постојећи садржај није довољно конзумиран од стране младих људи, будући да све већа окренутост савременим технологијама, интернету, као и неквалитетно трошење слободног времена утичу на смањење степена њихове културне, умјетничке и креативне социјализације.
Највећи потицаји младима за њихово културно и креативно изражавање, те партиципацију у догађајима који га промовишу долазе извана, односно кроз програме Европске уније (ЕУ), међународних организација, програма невладиних организација, удружења, те локалних јавних културних установа.
Власти су одговорне младима омогућити несметан развој и усавршавање кроз креативне, умјетничке, спортске и културне активности. Због тога су власти одговорне, између осталог, за културне и духовне потребе младих. Но, рад кантоналних управа је веома скроман везано уз ову проблематику, будући да сви кантони немају развијене политике за младе.
Главни концепти
БиХ је држава која кроз своју хисторију има широко културно насљеђе, културне институције значајних имена, а свему томе доприноси богатство мултикултурализма. Међутим, непостојање националне стратегије која промовише питање културе умногоме отежава могућност разумијевања културне баштине. БиХ је на списку УНЕСЦО Свјетске културне баштине, међутим, често због специфичне и трагичне прошлости све то бива исполитизирано. У националним политикама, као и оним на нижим нивоима власти, предност се даје другим сегментима, а култура и развој креативности, нарочито код младих људи, падају у други план.