Култура представља један од главних показатеља односа према младима у Босни и Херцеговини (БиХ). Као таква, култура представља и један од главних сегмената кроз које се може пратити третман младих и представља, између осталих, један од приоритета њиховог развоја. Међутим, у БиХ култура, а посебно допринос унапрјеђењу положаја и вјештина младих кроз културне, умјетничке, креативне садржаје је маргинализиран. На нивоу државе не постоји национална стратегија која би регулисала ово подручје, а закони који се усвајају на нижим нивоима власти обично не третирају директно друштвену категорију млади. На највишем нивоу не постоји успостављено министарство за културу, већ су надлежности додијељене Министарству цивилних послова и као такве нису широке. Децентрализација политичког система, расцјепканост институција на ентитетске, институције Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ), кантоналне и опћинске умногоме отежавају процесе доношења и усвајања стратегија и закона који би директно међу примарним циљевима имали управо развој младих кроз културу. Закони о младима на нивоу Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), Републике Српске (РС) и БД БиХ пропагирају како обавезе институција да усвајају и проводе програме за младе из области културе, тако и да културне програме финансијски подржавају. Најчешћи јавни позиви упућени су културним институцијама, културно-умјетничким друштвима, непрофитним организацијама, и већина њих није директно усмјерена на младе.
Највећи креативни садржај реализује се на нижим нивоима власти као што су градови и општине и то кроз локалне јавне установе креиране од стране нижих институција власти. Поред тога, промоција културних садржаја и појединаца у већини случајева долази од стране међународних и невладиних организација.
Таквој ситуацији не доприноси ни то што млади нису много заинтересовани за учешће у културним дешавањима, а они који јесу, као појединци, немају довољну подршку за испољавање и реализовање у дјело властитих креативних идеја.