3.10 Промоција предузетничке културе

Највећа предузетничка мрежа активна у БиХ је Европска мрежа предузетништва (ЕЕН). ЕЕН мрежа је успостављена 2009. године у БиХ, само годину дана након што је успостављена у ЕУ. Настала је у оквиру европског пројекта Еуро-инфо дописничког центра у БиХ.

Од 2015. године у БиХ постоје два ЕЕН конзорцијума: ЕЕН конзорцијум у ФБиХ и ЕЕН конзорцијум у РС.

Конзорцијум чине:

1. Спољнотрговинска комора БиХ
2. Сарајевска регионална развојна агенција СЕРДА
3. Универзитет у Сарајеву
4. ИНТЕРА Технолошки парк Мостар
5. БИТ Центар Тузла
6. Зеничка развојна агенција ЗЕДА
7. Развојна агенција Унско-санског кантона РА-УСК

ЕЕН мрежа у ФБиХ кроз своје активности не ставља директан фокус на младе предузетнике, већ потиче развој предузетништву, њихову едукацију, те настоји унаприједити економски положај регије и пружити подршку појединцима да остваре свој предузетнички потенцијал осигуравањем адекватног знања, вјештина и иницијалних ресурса преко својих чланова и партнера. Незапослене младе особе, али и особе с дугогодишњим пословним искуством, континуирано се едукују кроз ИНТЕРА Технолошки парк Мостар како би што боље пратили трендове и опстали у савременом пословном свијету.

С друге стране, БИТ Центар Тузла има за циљ омогућити младим перспективним професионалцима и предузетницима да успоставе и развију своје пословање у области информационо-комуникационих технологија. Постоје три типа компанија/пројеката подржаних преко БИТ Центра, а то су: „Развој идеја“ (пројекти), „Старт-уп“ компаније и компаније са потенцијалом раста и развоја.

Конзорцијум чине:

1. Развојна агенција РС
2. Привредна комора РС
3. Иновативни центар Бања Лука
4. Универзитет у Источном Сарајеву
5. Универзитет у Бања Луци

ЕЕН мрежа у РС такође не ставља директан фокус на младе предузетнике, али је Развојна агенција РС задужена, између осталог, за пружање подршке развоју омладинског предузетништва.

У УНДП извјештају Анализа баријера развоју предузетништва у БиХ наводи се да је „култура предузетништва у БиХ на незадовољавајућем нивоу сматра 21,4% испитаника, а укупно додатних 41,1% одговора односи се такође на лошу оцијењеност (оцјене 2 и 3). Чак 73,2% испитаних предузетника нема праксу одржавања састанака са министарствима и владиним тијелима, што, заправо, културу пословања у БиХ додатно рангира као неподржавајућу на нивоу испитаника који су учествовали у овом истраживању. Вјероватно због ранијег искуства са привредним коморама, може се рећи да не постоји озбиљна намјера остваривања будуће сарадње са коморама и осталим потенцијално корисним институцијама.“

Ресурсне мреже у БиХ:

Под појмом ресурсних мрежа се подразумијевају институције, агенције и остала удружења која босанскохерцеговачки предузетници могу користити као вид финансијске, инфраструктурне или савјетодавне помоћи. Када је ријеч о њиховим облицима власништва, ту треба разликовати јавне и приватне. Најважније јавне институције које предузетницима стоје на располагању су:

• Федерално министарство развоја, предузетништва и обрта – иницира активности које су од значаја за развој предузетништва кроз различите видове савјетодавних, промотивних и финансијских потицаја, те покреће иницијативе везане за унапређење пословног амбијента.
• Министарство вањске трговине и економских односа БиХ – надлежно је за вањскотрговинску и царинско-тарифну политику БиХ, која предузетницима служи као нормативни оквир код креирања иностраних понуда. Иако није усмјерено на давање финансијских потицаја, Министарство у својој надлежности има развој и промоцију предузетништва како у домаћим, тако и у међународним оквирима.
• Службе за запошљавање – као јавне институције, на годишњем или полугодишњем нивоу дају финансијске потицаје за запошљавање кроз субвенционирање доприноса на нето плату.
• Министарство привреде и предузетништва Републике Српске – као најважније активности се истичу пружање подршке за изградњу предузетничке инфраструктуре, те планирање и имплементација процедура које се односе на потицајна средства усмјерена на развој и промоцију предузетништва. Министарство, такође, даје подршку развоју женског предузетништва у контексту њихове кандидатуре за додјелу средстава из фондова Европске уније, те ради на константном формирању база података и регистара из области предузетништва.
• Привредна/Господарска комора Федерације БиХ – комору чини укупно 12 коморских мрежа, гдје спадају Привредна комора Федерације Босне и Херцеговине (канцеларија у Сарајеву), Привредна комора Федерације Босне и Херцеговине (канцеларија у Мостару), Привредна комора 43 Кантона Сарајево (канцеларија у Сарајеву), Привредна комора Тузланског кантона (канцеларија у Тузли), Привредна комора Унско-санског кантона (канцеларија у Бихаћу), Привредна комора Зеничко-добојског кантона (канцеларија у Зеници), Привредна комора Босанско-подрињског кантона (канцеларија у Горажду), Господарска комора жупаније Посавске (канцеларија у Орашју), Господарска комора Западно-херцеговачке жупаније (канцеларија у Посушју), Господарска комора Херцегбосанске жупаније (канцеларија у Ливну), Привредна комора Средњобосанског кантона (канцеларија у Јајцу) и Привредна комора Херцеговачко-неретванског кантона Мостар (канцеларија у Мостару). Најучесталије активности рада привредних комора се огледају у организацији пословних информација и едукација с циљем пружања одређених знања привредницима.
• Привредна комора Републике Српске – ову комору чине њене подручне коморе, и то: Подручна привредна комора Бања Лука, Подручна привредна комора Добој, Подручна привредна комора Источно Сарајево (канцеларија Пале), Подручна привредна комора Требиње и Подручна привредна комора Бијељина. Слично комори Федерације, и Привредна комора Републике Српске свој рад организира највише кроз обједињење пословних информације које члановима стоје на располагању, те кроз организацију стручних едукација и панел дискусија о темама од интереса за предузетничку популацију.
• Привредна комора Брчко дистрикта – комора, као ни претходно наведене, не осигурава приступ финансијској подршци различитим грантовима. Умјесто тога, њен рад је усмјерен на пружање помоћи код потребе за различитим видовима информација у погледу иницијатива које предузима, те осигуравање тренинга или едукација сходно потребама предузетника који су чланови коморе.
• Локалне самоуправе – дио квалитативног истраживања обављен је и са представницима локалних самоуправа, гдје је, у контексту идентификације ресурсних мрежа, закључено да поједине самоуправе имају посебно организоване центре за предузетништво. Поред тога, најважнија улога локалних самоуправа када је ријеч о предузетништву јесте да оне представљају почетно полазиште у оснивању обрта као правног облика. Јединице локалне самоуправе осигуравају информације и проводе процедуре оснивања, те самим тиме имају увид у број основаних обрта на нивоу своје општине. За разлику од привредних комора, све локалне самоуправе имају редовне програме финансијских потицаја директно кроз одјел за привреду или посебно оформљен одјел у облику центара за предузетништво.
• Сарајевска регионална развојна агенција (СЕРДА) – даје подршку развоју предузетницима најчешће кроз специјализиране програме обуке. Период 2020. године је обиљежен као период унутар којег је ова агенција организовала низ бесплатних програма едукације за успјешно креирање и аплицирање на фондове Европске уније.
• РАРС – Агенција за развој малих и средњих предузећа РС – ова агенција је задужена за осигурање подршке за потицаје оснивања, пословања и развоја предузетништва, као и пружање сталне подршке за развој инфраструктуре. Такођер је надлежна за истраживање и прикупљање података који се односе на ревидирање стања у предузетништву на нивоу пословних зона у Републици Српској.
• Остале јавне ресурсне мреже организоване од надлежних институција – на примјер, Бусинес клиника у повоју, коју имплементира Општина Центар Сарајево, Иновациони центар Бања Лука, Агенција за развој малих и средњих предузећа Требиње, Градска развојна агенција Источно Сарајево и многе друге.

Као најважније приватне ресурсне мреже су идентифициране:

• YEP – ова организација представља инкубатор пословних идеја. Поред финансијске подршке, YEP редовно објављује разне типове позива који су усмјерени на стимулацију других вјештина у развоју предузетништва, посебно младих људи.
• ЛИНК – смјештено у Мостару, ово удружење пружа подршку у виду разних врста истраживања која су од користи предузетништву у БиХ, креира пројекте и пружа различите видове едукација, те стоји на располагању код развоја бизнис идеја.
• МОЗАИК – смјештена у Сарајеву, ова фондација подржава младе предузетнике у развоју њихових идеја. Један од програма који је развијен у оквиру Фондације јесте Стартуп студио, који будућим предузетницима нуди окружење за развој и имплементацију идеја, не само кроз савјетодавну, већ и кроз финансијску подршку.
• ИНТЕРА ТЕХНОЛОШКИ ПАРК – нуди специјализиране едукације из области ИТ-а, cоwоrking просторе, савјетовање у развоју пословних идеја, те остале видове едукација кроз редовне позиве које објављују на свом порталу.
• СЕЕНЕТ – лоцирана у Бањој Луци, ова организација пружа подршку кроз организацију семинара, вебинара, конференција, те учествује у изради публикација које имају за циљ унапређење пословног амбијента у БиХ.
• РИС (НЕШТО ВИШЕ) – кроз Удружење Нешто више, РИС као регионални инкубатор за развој социјалног предузетништва, даје подршку развоју бизнис идеја. При томе, пружа подршку у едукацијама, умрежавању и дијељењу претходних искустава.
• АГОРА – фондација са сједиштем у Бањој Луци, која младим предузетницима пружа 45 подршку од креирања до реализације пословне идеје, при томе нудећи не само савјетодавну, већ и финансијску помоћ.
• Фондација 787 – реализује многе програме усмјерене на развој капацитета женског и предузетништва младих људи нудећи разноврсне тренинге, догађаје, платформу за умрежавање и разне видове пословних савјетовања. Корисници услуга ове фондације могу похађати различите програме, од којих се посебно истичу модули попут развоја индивидуално прилагођеног пословног модела, истраживање тржишта, те свеобухватна знања у вези са правним оквиром унутар којег дјелују правна лица.
• СТАРТУП СТУДИО – доступан на три адресе: Сарајево, Бања Лука и Бихаћ. Овај студио, такође, нуди информације у погледу приступа различитим грантовима, те правну помоћ у свим фазама пословања.
• ГИРЛС АДВАНЦЕ ЛАБ – организиран као помоћ младим женама кроз менторинг програм, нуди финансијску помоћ у креирању и развоју бизнис идеја.