У БиХ не постоји Национални програм за волонтирање младих, а као одговор на све веће потребе и захтјеве процеса промоције и развоја волонтирања у БиХ, локална омладинска невладина организација – Омладински комуникациони центар је од 2005. године подржавао развој волонтерске инфраструктуре. То је резултирало развојем локалних волонтерских сервиса у различитим градовима, који су формирали мрежу под називом “Волонтирам!” У оквиру мреже тренутно постоји 14 локалних волонтерских сервиса, успостављених широм земље, у Бања Луци, Бихаћу, Бијељини, Брчком, Бугојну, Дервенти, Добоју, Мостару, Мркоњић Граду, Сарајеву, Сребреници, Требињу, Тузли и Зеници.
Локални волонтерски сервис (ЛВС) представља основну структуру за подстицање грађана на волонтирање (у складу са основним принципима организованог рада са волонтерима) и креирање програма волонтирања у складу са потребама заједнице у којој живе.
Визија мреже „Волонтирам!“ је хумано и равноправно демократско друштво које активно укључује своје грађане у друштвене процесе. „Волонтирам!“ је неформална мрежа локалних волонтерских сервиса у БиХ, која доприноси развоју друштвених капацитета кроз активности промоције и развоја волонтирања, као услова за побољшање квалитета живота и развоја друштва у цјелини.
Стратешки циљеви мреже “Волонтирам!”:
- успостављен и примјењен законски оквир за волонтирање у БиХ;
- волонтирање препознато и прихваћено као позитивна друштвена вриједност;
- успостављен јединствени систем управљања волонтерством у БиХ;
- снажна мрежа „Волонтирам!“ која се састоји од одрживих локалних волонтерских сервиса у БиХ;
- мрежа “Волонтирам!” препозната као центар за информисање, размјену искуства и развој иновативних методологија у области волонтирања на националном и међународном нивоу.
Млади који су били учесници фокус група ријетко учествују у волонтерским активностима. Иако је већина испитаника изјавила да је барем једном учествовала у одређеним активностима везаним за заштиту животне средине и екологију, то су углавном биле краткотрајне активности које су трајале највише један или два дана, или су биле усмјерене на директну помоћ локалној заједници, као нпр. помоћ у случају поплава или хуманитарне акције.
Млади као разлог за неукључивање у волонтерске активности истичу опћу неактивност и недостатак воље, иако су активности прилика за стицање потребног радног искуства.
Учесници фокус група који су као волонтери учествовали у таквим активностима наводе да су имали потпуне и јасне информације о тим активностима. Знали су ко је организовао одређене активности, који су им циљеви, како ће се ти циљеви остварити итд. Када су сматрали да нису довољно информисани, млади су активно тражили информације и успијевали да дођу до информација које су им биле потребне.
Волонтирање младих у БиХ дефинисано је законима о волонтирању усвојеним на нивоу два ентитета (РС и ФБиХ) и на нивоу БД БиХ.
Народна скупштина РС усвојила је Закон о волонтирању2008. године (Службени гласник РС, бр. 73/08). Народна скупштина РС је 2013. године усвојила нови Закон о волонтирању (промијењено је преко 50% претходног закона – Службени гласник РС, бр. 89/13) који се сматра најфлексибилнијим и најадекватнијим Законом о волонтирању на Балкану. регион. Нови закон је сачињен да одговори на многе недостатке идентификоване као препреке за адекватну имплементацију Закона.
Закон обухвата основне дефиниције које се односе на волонтирање, услове за волонтирање, принципе организовања волонтирања, услове за уговор о волонтирању, права и обавезе волонтера и организатора волонтирања, препознавање, подршку и развој волонтирања и казнене одредбе за могуће ситуације кршења закона.
Изрази „волонтер“ и „волонтирање“ користе се само у овом закону, али и даље постоје различита схватања шта је волонтирање или волонтирање. То је посљедица претходних закона о раду (на свим нивоима власти у земљи) који су користили и овај термин за неплаћени стаж. Садашњи Закон о раду више не користи овај термин, међутим Закон о волонтирању дефинише случајеве који се не могу дефинисати као волонтирање:
- Практични рад и стручно усавршавање без уговора о раду (неплаћени приправнички стаж, дефинисан Законом о раду);
- Обављање услуга или активности које је лице дужно пружити другом лицу;
- Извршење судских и других одлука надлежних органа;
- Обављање услуга или активности уобичајених у породичним, пријатељским и сусједским односима;
- Обављање услуга или активности које се односе на донацију имовине и новца или давање некретнина на кориштење без накнаде.
Закон дефинише волонтирање као организовану активност у интересу и заједничкој добробити РС која доприноси побољшању квалитета живота, активном учешћу грађана и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва. Ипак, дефиниција наглашава 3 крајње карактеристике волонтирања као активности:
- То се ради слободном вољом и на добровољној основи;
- Пружа помоћ другом лицу или је за заједничку корист и интерес;
- Није мотивисано стицањем финансијске користи или било које друге материјалистичке користи.
Према Закону, волонтер може бити свако лице, домаће или страно, са 15 година и више. Дакле, Закон обухвата волонтирање младих (младих од 15 до 30 година), чак ни оно није изричито дефинисано као такво. Међутим, постоје и строги принципи који дефинишу који услови треба да буду испуњени да би се малољетници ангажовали као волонтери (од 15 до 18 година).
Што се тиче временског оквира волонтирања, Закон дефинише да волонтер може бити ангажован највише 30 радних сати седмично.
Организатори волонтирања могу бити свако правно лице регистровано као удружење грађана или фондација, било који републички или локални орган управе, јавна установа, приватна установа која ради у области здравства и образовања и свака верска заједница. Осим ових, Закон је препознао и трендове у развијеним земљама као што је корпоративно волонтирање, те стога дефинише који услови треба да буду испуњени да би се профитабилне компаније ангажовале као организатори волонтирања.
Закон је препознао важност успостављања ефикасних механизама промоције и размјене информација, развоја ресурса, умрежавања и координације у области волонтирања. Дакле, Закон дефинише локалне волонтерске сервисе као структуре које имају улогу информисања и повезивања заинтересованих грађана за волонтирање са одговарајућом волонтерском активношћу или организатором волонтирања. Ове структуре се могу основати само у оквиру непрофитног правног лица, које пружа своје услуге бесплатно.
Волонтерски уговор није обавезна писана форма која дефинише уговорна права и обавезе између волонтера и организатора волонтирања. Међутим, он је као такав обавезан када су корисници волонтерских активности препознати као дио рањивих група грађана (дјеца, особе са тјелесним инвалидитетом, особе са менталним потешкоћама, старије особе, медицински пацијенти, те особе које су потпуно или дјелимично изгубиле радну способност). Такође, волонтерски уговор је обавезан када организатори волонтирања ангажују малољетнике као волонтере.
Чак и да је волонтерска активност неплаћена дјелатност, Закон дефинише могуће ситуације за новчану надокнаду трошкова волонтера насталих у директној вези са волонтирањем. Ови трошкови могу бити трошкови пута и хране, набавке радне одјеће, опреме и средстава за заштиту током волонтирања, трошкови медицинских услуга и вакцина, трошкови обуке итд. Новчана накнада трошкова волонтера није обавезна, те стога подлијеже споразуму између волонтера и организатора волонтирања.
У погледу признавања, подршке и развоја волонтирања, Закон дефинише различите механизме који не искључују друге који нису предвиђени Законом:
- Стратегије и политике на нивоу РС и локалних општина;
- Подршка оснивању, раду и умрежавању локалних волонтерских сервиса;
- Награђивање правних и физичких лица која су значајно допринијела развоју волонтирања на нивоу РС или на локалном нивоу (републичке и локалне награде за волонтирање);
- Преношење улоге и значаја волонтирања на дјецу и младе кроз формално и неформално образовање;
- Могућност финансијских донација профитабилног сектора организаторима волонтирања у циљу подршке развоју и промоцији волонтирања;
- Успостављање јединствене волонтерске легитимације која евидентира све волонтерске ангажмане и стечене компетенције и вјештине (на основу компетенција дуготрајног учења дефинисаних на нивоу ЕУ).
Управну контролу спровођења Закона врши Министарство породице, омладине и спорта, а инспекцијску контролу врши Републичка управа за инспекцијске послове. На крају, Закон дефинише казнене одредбе за могуће повреде закона.
Како је Закон о волонтирању у ФБиХ (Закон о волонтирању ФБиХ) сличан Закону о волонтирању у РС , овдје ће бити истакнуте само разлике између ова два закона.
Закон о волонтирању у ФБиХ усвојен је 2012. године (Службене новине ФБиХ, број 110, објављен 21.12.2012. ) .
Законом су обухваћене основне дефиниције које се односе на волонтирање: услови за волонтирање, принципи организовања волонтирања, мјере подршке волонтирању, волонтерски уговор, права и обавезе волонтера и организатора волонтирања, услови за закључивање уговора о волонтирању, вођење евиденције о волонтирању, пријављивање о волонтирању, кориштење волонтерске легитимације, издавање писма потврде о волонтирању, административна контрола примјене закона и казнене одредбе за могуће кршење закона.
Разлике између закона о волонтирању у ФБиХ и РС:
- Вјерске заједнице, приватне установе које дјелују у области здравства и образовања и профитабилног сектора (корпоративно волонтирање) нису дефинисане као организатори волонтирања Законом ФБиХ;
- Законом ФБиХ је дефинисано да је „дуготрајно волонтирање“ континуирана волонтерска активност дужа од 240 сати у периоду од најмање три мјесеца. Ова врста волонтирања се признаје као службено радно искуство доказано потврдом коју издаје Министарство правде као управни контролни орган, након завршетка волонтерске активности. Стога је Законом ФБиХ прописано да је сваки организатор дугорочног волонтирања дужан добити акредитацију за обављање дугорочног волонтирања која важи за период од пет година и коју издаје Министарство.
- Закон ФБХ дефинише волонтерску легитимацију као лични документ волонтера који се баве само дугорочним волонтерским активностима. Писмо потврде о волонтирању није обавезан документ, а издаје се на захтјев волонтера за било коју врсту волонтирања (краткорочно или дугорочно);
- Законом ФБиХ је дефинисано да су организатори волонтирања дужни поднијети годишњи извјештај о волонтирању Министарству правде;
- Законом ФБиХ волонтерски уговор је обавезан у свим ситуацијама, а организатори волонтирања су дужни доставити копију сваког волонтерског уговора Министарству правде (само у случају дугорочног волонтирања);
- Закон ФБиХ дефинише само Награду за волонтирање и признавање дугогодишњег волонтирања као радног искуства и механизам за признавање, подршку и развој волонтирања.
Закон о волонтирању БД усвојен је 2018. године.
Слично Закону о волонтирању у РС и Закону о волонтирању ФБиХ и Закон о волонтирању БД обухватају основне принципе волонтирања: услове за волонтирање, принципе организовања волонтирања, мјере подршке волонтирању, волонтерски уговор, права и обавезе волонтера и организатора волонтирања, услове за закључивање уговора о волонтирању, вођење евиденције о волонтирању, извјештавање о волонтирању, кориштење волонтерске легитимације, издавање писма потврде о волонтирању, административна контрола примјене закона и казнене одредбе за могуће повреде закона.
Не постоје битне разлике између Закона о волонтирању БД, Закона о волонтирању РС и Закон о волонтирању ФБиХ.
Остали закони и прописи
Важно је споменути и друге законе и прописе који се баве волонтирањем:
- Закон о високом образовању РС дефинише могућности стицања ЕЦТС бодова кроз волонтирање. Стога су сви државни универзитети и одређени број приватних универзитета израдили и усвојили Правила и процедуре о волонтерским активностима студената за потребе стицања ЕЦТС бодова кроз волонтирање.
- Закон о младима ФБиХ (Закон о младима ФБиХ) дефинише да је један од његових циљева јачање волонтирања младих.
- Закон о младима БД дефинише да је једна од обавеза омладинских организација афирмација волонтирања младих.