Национални програм за волонтирање младих
Не постоји национални програм за волонтирање младих у Босни и Херцеговини.
Финансирање
Није примјењиво.
Карактеристике волонтирања младих
Закључно са периодом 2024–2025, Босна и Херцеговина нема нова национално репрезентативна квантитативна истраживања која посебно мјере омладинско волонтирање, упоредива с Националним истраживањем о младима из 2022. године. Новија истраживања углавном се баве ширим облицима учешћа младих и грађанског ангажмана, при чему се волонтирање препознаје као потенцијалан, али недовољно развијен облик укључивања младих.
Према Националном истраживању о младима у Босни и Херцеговини 2022, волонтирање остаје ограничен, али препознатљив облик грађанског ангажмана међу младима узраста 15–30 година. Око 14% младих изјавило је да је волонтирало у хуманитарне сврхе у 12 мјесеци прије истраживања, док је 27% донирало новац или робу за хуманитарне сврхе, што указује на већу заступљеност филантропског ангажмана у односу на формално волонтирање.
Уочена је и значајна разлика између ентитета. Филантропско дјеловање и волонтирање чешћи су међу младима из Федерације Босне и Херцеговине него међу младима из Републике Српске. Овај налаз указује на неједнак приступ могућностима за волонтирање и разлике у обрасцима грађанског учешћа између ентитета.
Када је ријеч о ширем грађанском ангажману, око трећине младих (приближно 33%) учествовало је у најмање једној грађанској активности током године која је претходила истраживању. Међутим, волонтирање чини само мањи дио овог укупног ангажмана, што потврђује да организовано волонтирање још увијек није доминантан нити уобичајен облик учешћа младих у Босни и Херцеговини.
Према Истраживању УНФПА о емиграцији младих из Босне и Херцеговине (истраживачки извјештај, аугуст 2021), испитаници имају подијељена мишљења о спремности младих да волонтирају и доприносе локалној заједници и друштву. Око 38% испитаника се сложило или у потпуности сложило да млади имају снажну жељу за волонтирањем и доприносом друштву, 28% није било сигурно, док 34% сматра да млади нису спремни посветити своје вријеме томе.
Резултати показују да је статистички значајно већи проценат испитаника узраста 18–19 година (15%) и 20–24 године (13%) волонтирао у организацијама цивилног друштва или невладиним организацијама током претходне године, у поређењу с испитаницима узраста 25–29 година (9%).
Истовремено, није утврђена статистички значајна разлика међу добним групама младих када је ријеч о волонтирању с циљем помоћи другима.
На крају, статистички значајно већи проценат старијих испитаника узраста 20–24 године (49%) и 25–29 година (51%) донирао је новац у хуманитарне сврхе током претходних 12 мјесеци, у поређењу с испитаницима узраста 18–19 година (41%).
Као што резултати показују, млади у Босни и Херцеговини изражавају низак ниво интереса за политичко и грађанско учешће, а ови налази су у складу с ранијим истраживањима о овом питању. Како се наводи у Студији о младима Босне и Херцеговине из 2018/2019. године, невољкост према политици и политичком дјеловању резултат је више фактора, односно демократске транзиције, успореног економског развоја и доминације политичких елита, који заједно стварају образац понашања обиљежен дистанцирањем. Ово дистанцирање представља облик протеста и побуне против политичког система који се перципира као систем који не узима у обзир будућност младих.
Према публикацији Социо-економске перцепције младих у Босни и Херцеговини, коју је УНДП Босна и Херцеговина објавио 2017. године, области које испитаници који су волонтирали најчешће наводе укључују хуманитарни и добротворни рад те развојну помоћ (27,7%), образовање и обуку (21,1%) те културу и умјетност (18,7%). Мушкарци чешће него жене наводе да су волонтирали у спорту (10,4% наспрам 2,2%), док испитаници с универзитетском дипломом чешће наводе да су волонтирали у области образовања или обуке у односу на оне са завршеним средњим образовањем (34,3% наспрам 13,1%).
У поређењу с испитаницима из ЕУ, млади из Босне и Херцеговине чешће наводе да су волонтирали у области културе и умјетности (18,7% наспрам 15% у ЕУ). С друге стране, млади из ЕУ чешће наводе волонтирање у другим областима. Веће разлике уочавају се у области заштите животиња (9% у ЕУ наспрам 1,8% у Босни и Херцеговини), политике (8% ЕУ наспрам 1,8% Босна и Херцеговина) и религије (12% ЕУ наспрам 0,6% Босна и Херцеговина).
Волонтирање младих у Босни и Херцеговини дефинисано је законима о волонтирању усвојеним на нивоу два ентитета (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине) те на нивоу Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.
Остали закони и прописи
Важно је споменути и друге законе и прописе који се односе на волонтирање:
- Закон Републике Српске о универзитетском образовању дефинише могућности за стицање ЕЦТС бодова кроз волонтирање. Стога су сви јавни универзитети и одређени број приватних универзитета израдили и усвојили Правила и процедуре о волонтерским активностима студената ради стицања ЕЦТС бодова кроз волонтирање.
- Закон о младима Федерације Босне и Херцеговине дефинише да је један од његових циљева јачање волонтирања младих.
- Закон о младима Брчко дистрикта дефинише да је једна од обавеза омладинских организација афирмација за волонтирање младих.
Подршка младим волонтерима
Законски оквири за волонтирање у Федерацији Босне и Херцеговине, Републици Српској и Брчко дистрикту Босне и Херцеговине јасно разликују волонтирање од плаћеног запослења. У све три јурисдикције, волонтирање се дефинише као неплаћено ангажовање и не представља радни однос.
Истовремено, сва три закона омогућавају надокнаду трошкова насталих током волонтирања, укључујући трошкове превоза и исхране, као и смјештаја и других неопходних трошкова повезаних с волонтерским активностима. Ове надокнаде су изричито дефинисане као рефундација трошкова, а не као накнада за рад.
Разлике постоје у начину на који су ове надокнаде регулисане. У Федерација Босне и Херцеговине закон допушта надокнаду стварних, документованих трошкова, без прописивања одређеног финансијског лимита. Насупрот томе, закони у Републици Српској и Брчко дистрикту Босне и Херцеговине уводе квантитативна ограничења, повезујући надокнаду мјесечних трошкова исхране и превоза с одређеним процентом просјечне нето плате. У Републици Српској тај лимит је изричито одређен до 30% просјечне нето плате, док Брчко дистрикт примјењује сличан приступ заснован на статистичким подацима на нивоу дистрикта.
У свим случајевима, ове надокнаде су осмишљене како би омогућиле учешће у волонтерским активностима и не претварају волонтирање у плаћени рад.
Циљне групе
Неколико националних и међународних иницијатива у области волонтирања младих идентификује специфичне циљне групе унутар омладинске популације. Ове групе често укључују младе људе у транзицији између образовања и запослења, незапослене младе и оне без формалних квалификација.
На примјер, програм Young Change Makers Међународне организације за миграције (ИОМ) фокусира се на оснаживање младих са мање прилика и оних који немају претходно искуство у грађанском активизму. Ова иницијатива има за циљ изградњу отпорности кроз унапрјеђење вјештина и подршку кључним партнерствима, чиме се промовише интерактивно учешће младих у раду на изградњи заједнице.
Слично томе, пројекат Youth Response Удружења „Млади волонтери“ у Високом циља младе људе да заузму лидерске позиције у друштву. Пројекат је окупио преко 300 директних учесника, што је премашило планирани број корисника. Фокусирао се на оснаживање младих кроз разне активности, укључујући округле столове и волонтерске активности, како би покренули промјене у својим заједницама.
Ове иницијативе показују усмјерен напор да се одређени сегменти младих укључе у волонтерске активности, с циљем подстицања грађанског ангажмана и развоја заједнице.