Осигурање квалитета
Не постоји национални или регионални ниво осигурања квалитета у стандардима младих, али локална омладинска организација ПРОНИ Центар за развој младих има потписане уговоре са десет општина и градова у БиХ гдје те локалне заједнице (Сарајево, Бања Лука, Мостар, Бихаћ, Цазин, Приједор, Босански Петровац, Бијељина, Требиње и Брчко Дистрикт БиХ) прихватају механизме осигурања квалитета ПРОНИ Центра у омладинском раду као своје стандарде осигурања квалитета.
Дефиниције ПРОНИ Центра за обезбјеђивање квалитете рада с младима у заједници (QАCYW):
ПРОНИ Брчко рад с младима сматра планираним програмом едукације или активности осмишљеним у сврху помоћи и унапређења личног и друштвеног развоја младих кроз њихово добровољно учешће с циљем укључивања младих у друштво и доношења друштвених промјена у неравноправном друштву.
Рад с младима у заједници пружа активности у заједници за младе људе у различитим окружењима у локалним заједницама, другим организацијама цивилног друштва, владиним агенцијама, родитељима и волонтерима.
QАCYW је омладински рад који има за циљ да понуди најбољи квалитет услуге младима користећи осигурање квалитета рада младих у заједници (“ОКОРУЗ”- на босанском језику).
“ОКОРУЗ” је алат за осигурање квалитета развијен од стране ПРОНИ Центра и других партнерских организација који има три главне функције:
- обезбиједити механизам за оне који раде у оквиру омладинских клубова, и оне који раде у партнерству са омладинским клубовима, да процијене квалитет својих интервенција са младима.
- омогућити омладинским радницима и волонтерима да прате утицај услуга на животе младих и идентификују подручја за побољшање
- Омогућити руководиоцима омладинског рада да прате и оцјењују квалитет, ефективност и учинковитост услуга младима.
“ОКОРУЗ” ће омогућити Омладинском клубу/Омладинској НВО да:
- преиспитују праксу рада са младима;
- преиспитају стандарде постигнућа младих људи;
- преиспитају ефективност и учинковитост са којима се управља локалним ресурсима;
- идентификују предности и слабости;
- предложе кључна питања за промјену/дјеловање;
Принципи на којима се темељи “ОКОРУЗ”:
- млади људи укључени на свим нивоима процеса осигурања квалитета;
- процес осигурања квалитета је развојни;
- поштење;
- транспарентност;
- базирано на доказима;
- повезано са принципима заснованим на људским правима.
НВО Перпетум Мобиле развила је стандарде осигурања квалитета у Омладинским центрима и користи ову методологију од 2011. Од 2013. године омладински центри у РС формирају МОЦАРТ – Мрежу омладинских центара за анимацију, развој и обуку. Ова организација такође користи исте стандарде осигурања квалитета које је развила НВО “Перпетуум Мобиле” које се састоје од четири категорије: програмски стандарди, технички стандарди, стандарди људских ресурса и етички стандарди.
Истраживања и докази који подржавају омладински рад
У Босни и Херцеговини не постоји систематски начин документовања, праћења и евалуације омладинског рада.
Партиципативни рад младих
Постоје два модела партиципативног рада младих која су активна у БиХ, а то су активности омладинских клубова и омладинских центара, гдје млади људи могу доћи и учествовати у локалним, националним или међународним активностима омладинског рада. Двије главне организације које организирају партиципативни рад с младима су “Перпетум Мобиле”, који раде са 27 омладинских центара у 26 општина и ПРОНИ Центар за развој младих, који ради са више од 30 омладинских клубова у 12 општина.
- Омладински центри:
Омладински центри су „доступан и прилагођен простор младима у којем се младима континуирано пружају активности и програми засновани на методама и принципима неформалног образовања с циљем развијања младих у свјесне, одговорне чланове заједнице и стварање услова за њихов пуни потенцијал.“ (Закон о омладинском организовању РС, Службени гласник 1/12 од 05.01.2012.)
Омладински центри нуде алтернативу младима у БиХ који се суочавају с бројним изазовима као што су висока стопа незапослености (60%); ваннаставно вријеме које млади углавном проводе са мало или без новца на улици што их чини подложним пасивности, депресији, злоупотреби дрога, незаштићеном сексу и учешћу у криминалним активностима; традиционално теоријско образовање које нуде школе у БиХ углавном не задовољава потребе модерног тржишта рада; посвећивање мало или нимало времена питањима са којима се млади у БиХ суочавају као што су: вршњачко насиље, унутрашњи међуљудски односи, сексуално и репродуктивно здравље, итд., кроз формално образовање.
У циљу квалитетног и институционално препознатог свакодневног рада са младима, омладински центри се својим радом активно залажу за стандардизацију рада омладинских центара у БиХ. Постојање стандарда ће осигурати развој квалитетних услуга постојећих омладинских центара; унапрјеђење програмских активности, техничких, кадровских и етичких стандарда; регулисање статуса омладинских центара приликом пријављивања на конкурсе домаћих и међународних фондова; и коначно, повећање учешћа младих у друштву.
НВО Пепетум мобиле је 2011. године провела прво истраживање омладинских центара у БиХ – Омладинских центара – носилаца омладинског рада како би се процијенило стање у погледу облика омладинских центара, капацитета, статуса и утицаја. Истраживање је обухватило 27 омладинских центара из 26 општина и показало је:
„Центри за младе су препознати као мјеста која могу окупити највећи број младих, гдје млади могу развити свој пуни потенцијал кроз друштвено оријентисане, едукативне и рекреативне програме, уз повећање способности за активно учешће у друштву.
- Омладински клубови:
Омладински клубови су друштвени и рекреативни простори намијењени окупљању разноликих младих људи, како као вођа волонтерских група, тако и као учесника у активностима. Омладински клубови организирају и подржавају активности које подржавају физички, друштвени, емоционални и когнитивни развој младих, а истовремено омогућавају младима да доживе успјех, лидерство, радост, препознавање талената и међунационална пријатељства.
Ови клубови младима пружају простор у којем се могу укључити у различите врсте активности, као што су: музика, позориште, спорт, културне активности, семинари, тренинзи и радионице. Ове активности потичу учење, дискусију, повезивање и размјену са младима из других култура и етничких група. Кроз активности и размјене унутар БиХ, Балкана и других дијелова Европе, капацитет младих за лидерство, заговарање, иницијативу, критичко размишљање и инклузију се шири из простора који је у великој мјери интегриран.
Радионице клубова младих могу укључивати различите теме, а примарни циљ је окупити младе за могућности интегрираног учења. Неке идеје за теме радионица укључују: препознавање и превенцију насиља у омладинским заједницама; побољшање комуникације кроз алат приповиједања; укључивање и разбијање предрасуда специфичних за Роме; умјетнички/филмски часови, итд. Радионице се могу изводити као серија, која окупља исту малу групу младих на мјесечној или седмичној бази како би развили дубље међусобне односе кроз темељно истраживање теме по избору.
У оквиру омладинских клубова, учесницима се могу дати задаци који су ограничени, мјерљиви и који проширују или развијају њихове вјештине и искуства. Ово може укључивати заједничко модерирање радионице, ступање у контакт с новим учесницима и ширење присуства на друштвеним медијима.
Како би радионице биле доступне свима, може се користити методологија неформалног образовања као партиципативан и флексибилан приступ. У складу са овим приступом, млади учесници се могу и требају консултовати у изради програма како би се осјећали вриједнима и да би се чули њихови интереси.
Сви млади треба да учествују на добровољној основи.
Када размишљате о простору, имајте на уму да се и омладински клубови морају “осјећати” као омладински клубови, јер је ово простор осмишљен посебно за младе. То може значити украшавање простора плакатима о другим омладинским догађајима и пројектима.
“Паметни” рад с младима: рад с младима у дигиталном свијету
Прије пандемије Ковид-а 19 дигитални омладински рад није био толико присутан у БиХ. Ситуација се промијенила након што су мјере Ковид 19 присилиле омладинске раднике и младе да остану код куће. Многе организације су успјеле да усвоје и почну да реализују активности омладинског рада онлине користећи доступне комуникацијске алате. Нема пуно доступних података, а неке организације попут ПРОНИ Центра за развој младих и Института за развој младих КУЛТ успјеле су провести одређене активности и добити податке о перцепцији младих током Ковида 19 онлине.