Савјет министара БиХ у Стратешком оквиру за БиХ из 2015. године истиче изнимно важан значај креативих индустрија и каже: ,,Креативне индустрије постају све важнија компонента развоја модерне постиндустријске економије, темељене на иновативности и знању. Разлози за подстицање развоја таквих индустрија леже у доказаном економском расту и развоју, те стварању радних мјеста, али и у промовисању културног идентитета и истицању културних различитости широм свијета. Током протеклог десетљећа ЕУ је препознала ту чињеницу и започела с развојем и промовисањем ових посебних индустрија. У тим тренуцима је сектор, који је био увијек на маргинама, добио довољно пажње истраживача и владајућих тијела, те је постао главна тема истраживања, анализа и статистика у сврху бољег разумијевања односа између културе, креативних индустрија и економског развоја, како би били у могућности што успјешније искористити потенцијале новооткривене индустрије. У БиХ је потребно развити овај сектор и усмјерити напоре у дефинисању његових потенцијала, како би утицао на економски раст и развој државе.”

Стицање културних и креативних компетенција кроз образовање и оспособљавање

Умјетничко изражавање и стварање у контексту различитих педагошких концепција одгоја и образовања сматра се битном компонентом утицаја на развој личности. Увидом у савремене националне курикуле различитих земаља видљиво је да сви потичу умјетничку сензибилизацију док сматрамо да то у БиХ није случај.

Када је у питању културно и умјетничко формално образовање и развој креативног потенцијала млади у цијелој држави могу их остварити кроз средњошколско и високо јавно и приватно образовање. У БиХ постоји 11 средњих умјетничких школа, осам академија у оквиру државног образовног система и универзитета, те четири академије и факултета у оквиру приватних универзитета.

Када је у питању неформални сектор и омладински рад, млади људи у БиХ могу се културно надограђивати и имати користи од дугорочних пројеката и иницијатива које су усмјерене на лакши приступ културним институцијама, културном окружењу. Кроз такве пројекте и иницијативе потиче се њихова активна партиципација у културним догађајима.

Један од таквих пројеката је Европска омладинска картица (ЕYЦ), који од 2019. године реализује ПРОНИ Центар за омладински развој као једина акредитована организација за БиХ. Кроз овај пројекат који нуди могућност формалне, неформалне, професионалне афирмације и усавршавања младих, потицање мобилности и умрежавања, младима се такође нуде различити бенефити на основу којих могу бити директно укључени у културни и сваки други сегмент развоја друштва. На основу тих бенефита млади могу конзумирати и уживати различите културне садржаје у различитим културним јавним институцијама које су им до почетка релизације пројекта биле недоступне. Намијењена је младима од 15 до 30 година старости. Бенефити програма, осим у БиХ, користе се у осталим државама чланицама (37 земаља Европе) чиме се подстиче и национална и интернационална културна надоградња.

Креативна Европа је програм Европске комисије за подршку култури и аудиовизуалном сектору. Надовезујући се на претходни програм Креативна Европа, програм ће и у периоду 2021 – 2027. подржавати европски културни и креативни сектор. Програм слиједи структуру претходног програма и укључује три подпрограма:

  • подпрограм Култура обухвата културне и креативне секторе, осим аудиовизуалног сектора;
  • подпрограм МЕДИА обухвата аудиовизуални сектор;
  • Међусекторски подпрограм обухваћа активности у свим културним и креативним секторима.

Буџет програма Креативна Европа за период 2021 – 2027. година износи 2,44 милијарде евра, а у претходном периоду (2014 – 2020) на располагању је било 1,47 милијарди евра. Из програма Креативна Европа улаже се у активности којима се јача културна разноликост те одговара на потребе и изазове културних и креативних сектора.

Пројекат Арт Ремаинс/Умјетност остаје представља програм намијењен младим људима и средњошколцима и реализују га Савјетодавни одбор младих при Амбасади Швицарске у БиХ, ПРОНИ Центар за омладински развој и ЈУ Центар културе и младих Општине Центар Сарајево уз подршку Амбасаде Швајцарске у БиХ. Пројекат се реализује у десет различитих општина/градова у БиХ и то: Сарајево, Кисељак, Бихаћ, Прозор, Бања Лука, БД БиХ, Фоча, Градачац, Пале и Сребреник. Кроз овај пројекат преко 100 младих људи има прилику да научи више о сценској и филмској умјетности кроз једнодневне тренинге. Циљ пројекта је указати на проблем одласка младих из БиХ, а умјетност и креативност узети су као главни ресурс и метода приказа тог проблема. Тих 100 младих људи наћи ће се у главним улогама финалног продукта – филма. Овакав пројекат је први ове врсте у БиХ.

Специјализовано образовање за стручњаке из области образовања, културе и младих

У БиХ не постоје обуке директно организоване или финансиране од стране власти са највишег нивоа, а да су доступне учитељима/наставницима/професорима у формалном образовању, омладинским радницима, као ни професионалцима (умјетницима, директорима културних институција, кустосима) и младим људима. Овакве обуке обично су финансиране кроз пројекте међународних и невладиних организација, те од прилива међународног капитала кроз рад амбасада, или кроз стручно оспособљавање.

Омогућавање квалитетног приступа креативним окружењима

На државном нивоу, подстицаји који се односе на унапређење сектора културе, а намијењени су музејима, библиотекама, кинотекама, галеријама, позориштима, културним центрима, домовима културе, архивима, оркестрима, филхармонијама, заводима за заштиту културне баштине, академијама науке и умјетности, ликовним и музичким академијама, академијама сценских умјетности, аматерским позориштима, хоровима, фестивалима културе долазе кроз  „Суфинансирање пројеката културе у Босни и Херцеговини“ за 2022 („Службени гласник БиХ“, број 56/22) које објављује Министарство цивилних послова БиХ. Грантови не наводе директно младе људе, али с обзиром да су млади дио наведених апликаната, може се рећи да се на овај начин пружа могућност и подршка пројектима који се конкретно могу односити на младе људе.

На нивоу ФБиХ, Федерално министарство културе и спорта увело је Трансфер за младе 2022, а који, између осталог као један од општих критеријума истиче допринос унапрјеђењу положаја и афирмирмације младих у ФБиХ.

Када је у питању РС, надлежне институције кроз финансирање пројеката културних институција те Програма суфинансирања јавних потреба у области културе у РС су у 2019. години објавили позиве за културно насљеђе и културно-умјетнички аматеризам, културно стваралаштво националних мањина, те музику и музичко-сценску умјетност. Више о овим позивима није доступно онлине.

У БД БиХ постоје такођер програми пружања подршке културним институцијама, непрофитним организацијама и удружењима које промовишу културу. Један од таквих је објавило и Одјељење за привредни развој, спорт и културу при Влади БДа БиХ под називом ,,Јавни позив за додјелу донација непрофитним организацијама у области културе”.

За омогућавање квалитетног приступа креативним окружењима, те имплементацију програма у којима се креативне идеје и таленти младих развијају, обично су задужене институције на најнижим нивоима власти које се финансирају из буџета институције/града/општине оснивача. Неки од таквих програма су:

  • Интернационални театарски фестивал „ТКТ Фест – Дани академског театра“ у Тузли који афирмише позоришне умјетнике и студенте академија из БиХ, регије и Европе;
  • Интернационално такмичење ученика и студената музике које афирмише младе музичке таленте БиХ и регије;
  • Међународни фестивал гитаре Сарајево који има за циљ обогатити културну сцену кроз представљање врхунских умјетника класичне гитаре из земље и свијета. Дио априлског Сарајево програма је посвећен младим умјетницима кроз такмичарске програме и радионице;
  • Интернационални фестивал аматерског театра на којем се могу представити млади позоришни ствараоци;
  • Вест Херцеговина Фест који настоји потакнути младе креативце и ауторе да стварају, те презентирајући своја дјела потичу и друге да то чине;
  • Сарајево филм фестивал „СФФ“ као најпопуларнији и највећи фестивал филма у регији, приказује најбоље филмове из домаће, свјетске независне и комерцијалне продукције; Презентира игране, кратке, документарне и дјечије филмове; Додјељује награду „Срце Сарајева“ за најбоља достигнућа у регији; Орган „Талент кампус“ за младе, пратеће културне програме, радионице за младе критичаре, филмску продукцију и „Цине Линк“ копродукцијски маркет за развој сценарија.
  • Манифестација „Новосарајевски књижевни сусрети“ као међународна манифестација промовише књижевно стваралаштво младих аутора из БиХ и регије;
  • Међународни театарски фестивал ауторске поетике је смотра најбољих представа омладинских театара свијета под називом Алтернативна академија;
  • Међународни фестивал „Студентско љето“ Маглај – Фестивал «Студентско љето“ намијењен је младим и неафирмисаним пјевачима;
  • Интернационални фестивал средњошколског драмског стваралаштва „Јувентафест“ је настао 2013. године с намјером да се понуди квалитетан културни садржај намијењен младој публици. У пет дана фестивала, учесници се кроз дружење и рад упознају са различитим театарским моделима и присуствују низу радионица из области сценског покрета, плеса, маске, луткарства и музике које воде стручњаци, специјализирани за поједине области;
  • „Европска ноћ театра“ Зеница је манифестација са акцентом на студентско и драмско стваралаштво;
  • Сијело у Паклареву има за циљ преношење старих босанскохерцеговачких обичаја дјелујући у културно одгојном смислу на младе нараштаје кроз изворну игру, пјесму и ријеч;
  • Фестивал омладинских позоришта РС намијењен је приказивању и награђивању представа у којима глуме млади, а које су се током године показале најбољима;
  • Међународни фестивал поезије за дјецу и младе Источно Сарајево.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА