На државном нивоу тренутно не постоје дебате или разговор о потенцијалним реформама када је у питању област културе, те тиме ни потицања креативности код младих.
На нивоу ФБИХ, дебате и реформе се углавном раде на кантоналним нивоима па се тренутно расправља око доношења Стратегије за младе Кантона Сарајево, Херцеговачко-неретванског кантона 2023-2028, те Зеничко-добојског кантона 2024-2027, од којих су посљедње двије такође подржане кроз пројекат “Програм задржавања младих у БиХ – Општа мобилизација” (види стр. 8).
У БД БиХ, гдје је културна управа интегрисана у јавну управу, три национална културна друштва су 2011. године организовала јавну дебату. Дискусија је била усмјерена на развој и доношење културне политике у складу са Стратегијом развоја БиХ. Критикујући досадашњи модел културног менаџмента БД БиХ, закључили су, између осталог, да је крајње вријеме да се усвоји закон о јавним установама и закон о јавној управи како би се омогућила дебирократизација културе, те дјеловање установа културе изван јавне управе БД БиХ, и њихова аутономија.
Партиципативни развој локалних стратегија културног развоја омогућио би усмјерењу, ефикаснију и праведнију расподјелу постојећих јавних средстава, коју би пратили јасни и међусобно усаглашени циљеви. Локалне власти би се удаљиле од директног управљања и осигуравање ресурса за имплементацију и фокусирале би се на давање смјерница, координацију, праћење и евалуацију имплементације, обезбјеђивање ефикасности и ефективности и исхода додијељених средстава, а све у циљу већег степена задовољства свих актера у култури и јавности уопће. Институције културе би потврдиле своју аутономију и играле активнију улогу у организационим аспектима локалног културног живота. Истовремено, креативне економије, креативне индустрије и иновативни начини изражавања добили би подршку, што би обогатило локалне заједнице, како културно тако и економски.