Национална стратегија(е)
У БиХ не постоји национална стратегија о менталном здрављу.
Иако је једно од најрањивијих друштава у региону, БиХ је постигла значајан напредак у области реформе заштите менталног здравља, која је покренута 1996. године са фокусом на ментално здравље у заједници. БиХ је једина земља у региону југоисточне Европе (СЕЕ) која је успоставила мрежу од 74 центра за ментално здравље у заједници који пружају услуге за 3,8 милиона становника. Центри запошљавају мултидисциплинарне тимове који се састоје од психијатара, психолога, социјалних радника и медицинских сестара; у неким центрима, међутим, раде и радни терапеути, дефектолози, логопеди – терапеути, дјечји психијатар. Суштинска промјена контекста пружања услуга у менталном здрављу подразумијева смањење стопе попуњености психијатријских кревета, отварање мреже центара за ментално здравље, мултидисциплинарни приступ и тимски рад, развој других услуга у заједници и унапрјеђење међусекторске сарадње. Ови процеси имају за циљ изградњу ефикасне, учинковите и квалитетне услуге менталног здравља фокусиране на потребе корисника и доступне што већем броју људи у контексту интегрисаног система пружања услуга. Систем заштите менталног здравља треба да штити људска права, да обезбиједи родну равноправност и да ефикасно одговори на различите потребе становништва, посебно најугроженијих група.
Побољшање менталног здравља младих
Пандемија КОВИД-19 дотакла је све аспекте живота људи, укључујући ментално здравље. Истовремено, такође је било очигледно да је ово још увек забрањена тема и видјели смо невољност и оклијевање да се то призна и отворено разговара међу члановима породице, колегама и пружаоцима услуга. Постоји хитна потреба за промоцију менталног здравља и добробити, као и озбиљности глобалног терета проблема менталног здравља за дјецу, адолесценте, родитеље и старатеље.
Сва дјеца и адолесценти су у опасности од лоших исхода менталног здравља. Глобална здравствена процјена Свјетске здравствене организације показује да ће један од пет адолесцената доживјети ментални поремећај сваке године, самоозљеђивање је трећи водећи узрок смрти адолесцената, а депресија је међу водећим узроцима инвалидитета. Међутим, ови ризици су посебно акутни за најугроженију дјецу и породице, на примјер ону са инвалидитетом, оне који се суочавају са насиљем, занемаривањем и злостављањем у кући, или који живе у хуманитарним хитним ситуацијама и окружењима са ниским ресурсима.
Охрабрујуће је да се услуге менталног здравља и психосоцијалне подршке сада доживљавају као све хитнији дио одговора на КОВИД-19 како на међународном нивоу тако и у БиХ. Када је пандемија КОВИД-19 избила у БиХ у марту 2020. године, небитне здравствене и социјалне услуге су биле ограничене и/или прекинуте, а физички приступ центрима за ментално здравље и центрима за социјални рад прекинут је мјерама изолације. Дјеца, адолесценти, родитељи и старатељи, укључујући оне који су раније имали проблема с менталним здрављем и оне који су имали проблема с менталним здрављем због пандемије КОВИД-19, имали су потешкоће у приступу услугама менталног здравља и психосоцијалне подршке.
На захтјев Федералног министарства здравства и Министарства здравља и социјалне заштите РС, УНИЦЕФ је интензивирао подршку у обезбјеђивању приступа менталном здрављу и психосоцијалној подршци, са посебним фокусом на дјецу, адолесценте, родитеље и старатеље, као и подршку усмјерену на превенција исцрпљености наставника и стручњаке у центрима за ментално здравље и центрима за социјални рад. Уз подршку међународне заједнице, посебно УСАИД-а и влада Швицарске и Шведске, УНИЦЕФ је испоручио ИТ опрему као што су таблети, паметни телефони и лична заштитна опрема центрима за ментално здравље, центрима за социјални рад и кључним пружаоцима услуга заштите дјеце како би осигурао и обновио услуге за ментално здравље и кључне услуге заштите дјеце и породице. У партнерству са Удружењима психолога ФБиХ и РС и Босанскохерцеговачким удружењем за интегративну дјечју и адолесцентну психотерапију, обучени су и цертификовани релевантни стручњаци за виртуелне кризне интервенције, посебно путем телефона. Ова интервенција је похваљена успостављањем група за подршку у заједници широм земље.
Више од 45.000 дјеце, адолесцената, родитеља и старатеља широм земље користило је ову подршку, укључујући 5.000 дјеце и родитеља директно од служби за ментално здравље и психосоцијалну подршку. Међутим, остаје још много тога да се уради како би се осигурао већи приступ прилагођеној, холистичкој и психосоцијалној подршци заснованој на менталном здрављу у заједници, посебно за најугроженију дјецу, адолесценте, родитеље и старатеље у БиХ, током и након пандемије КОВИД-19.