Закони на свим нивоима власти и на свим нивоима образовања сваком дјетету гарантују једнак приступ, једнаке могућности за учешће у одговарајућем образовању и уживање у идентичном третману без дискриминације по било ком основу, а ниједан закон не садржи дискриминаторне одредбе.

Социјална инклузија у ФБиХ је у надлежности: Министарства рада и социјалне политике које има неколико сектора који покривају социјално укључивање према циљној групи или компетенцијама, те Министарство образовања и науке кроз различите секторе покрива социјално укључивање у формално образовање. Оба министарства су свела своје надлежности на кантонални ниво.

У РС за социјална питања је надлежно Министарство здравља и социјалне заштите. Министарство има Одјељење за социјалну, породичну и дјечију заштиту, које пружа помоћ у изради политика за унапређење социјалне заштите дјеце и омладине, те подршку младим особама са инвалидитетом за радно оспособљавање.

Влада БД има неколико одјела који покривају социјално укључивање у зависности од циљне групе и области интересовања, као што су: Одјељење за расељена лица, избјеглице и стамбена питања, Одјељење за образовање и Одјељење за здравство и друге услуге.

Образовна подршка

Образовање у БиХ је у складу са ратифицираним међународним конвенцијама, може се закључити да је дало правни основ за доступност образовања свима и по истим основама. У складу са усвојеним законима у БиХ, образовне установе на свим нивоима образовања дужне су да у свом окружењу стварају културу која поштује људска права и основне слободе свих грађана како је то прописано Уставом и другим документима из области људских права које је потписала БиХ.

У БиХ, у складу са Уставом, надлежности за образовање и оспособљавање су на различитим нивоима власти.

На нивоу земље:

На нивоу ентитета/дистрикта:

У циљу обезбјеђивања једнаких услова у погледу квалитета образовања у свим образовним установама истог нивоа, надлежне образовне власти у БиХ, у сарадњи са образовним институцијама у БиХ, осигурале су у протеклом периоду једнак приступ свој дјеци, приступ у складу са људским правима и основним слободама, односно једнаким правима и једнаким могућностима у образовању без дискриминације по било ком основу.

Оквирни закон о основном и средњем образовању у БиХ из 2003. године прописује да свака млада особа има једнака права приступа и учешћа у образовању, без дискриминације по било ком основу. Сви они који су завршили четворогодишњу средњу школу у БиХ имају приступ високом образовању Оквирни закон о високом образовању БиХ.

Приступ високом образовању које пружају лиценциране високошколске установе у БиХ неће бити ограничен, директно или индиректно, према било којој стварној или претпостављеној основи као што су: пол, раса, сексуална оријентација, физички или други инвалидитет, брачни статус, боја коже, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално, етничко или социјално поријекло, повезаност са националном заједницом, имовинско стање, рођење, године или други статус.

Наведено подразумијева укључивање младих са тешкоћама у развоју у редовни образовни систем, чиме се остварује њихово право на образовање под једнаким условима.

Посебан аспект је подизање свијести родитеља и дјеце без тешкоћа у развоју и информисање о природи различитих тешкоћа у развоју како би се отклониле било какве предрасуде и погрешне перцепције о особама са инвалидитетом. Правилним информисањем се избјегавају ситуације у којима вршњаци неадекватно третирају дјецу са сметњама у развоју.

Осим тога, босанскохерцеговачко друштво, као отворено друштво које прихваћа и његује различитости, његује образовање дјеце почевши од раног дјетињства да прихвате, разумију и поштују дјецу и одрасле који се разликују од других (Eurudice извјештај за БиХ).

Друштво једнаких могућности као развојни правац постоји да подстакне испуњење принципа „Нико не треба бити искључен“ Оквира за реализацију циљева одрживог развоја у БиХ2020. године.

Циљне групе које су идентификоване

Специфичне мјере подршке које обезбјеђују квалитетно образовање за све ученике, како оне са сметњама у развоју, тако и за даровите ученике на свим нивоима образовања, једно је од најхитнијих питања везаних за инклузију у БиХ.

  • Групе које се сматрају најугроженијим због различитих облика искључености из образовања и унутар њега су дјеца са посебним потребама (физичким или менталним инвалидитетом), ромска дјеца, дјеца других националних мањина, дјеца повратника, социјално угрожена дјеца, дјеца са села подручја, дјеца и млади наркомани, дјеца са потешкоћама у учењу и владању, дјеца и млади у сукобу са законом, као и посебно надарена и талентована дјеца.
  • Међутим, дјеца са вишеструким сметњама у развоју су можда најугроженија група. Углавном се односе на установе посебне намјене и социјалне установе. Само мали број њих похађа редовне школе.
  • Искључене групе које тек треба узети у обзир обухватају злостављану дјецу, дјецу с кроничним болестима, епилепсијом, дјецу с метаболичким поремећајима, поремећајима спавања и исхране. Групе које се сматрају најугроженијим због различитих облика искључености из образовања и унутар њега су дјеца са посебним потребама (физичким или менталним инвалидитетом) према извјештају Eurudice за БиХ.
  • Ромска заједница у БиХпати од наслијеђа дискриминације које је допринијело раширеном сиромаштву, незапослености, бескућнику и недостатку приступа образовању. Тренутно је похађање школе од стране ромске дјеце спорадично у најбољем случају Уницеф БиХ.

БиХ ствара предуслове за провођење процеса инклузије кроз адекватну обуку и подршку едукаторима, наставницима, предавачима и професорима уз помоћ стручњака (љекара, психолога, терапеута, логопеда и др.) у сврху развоја индивидуализованих наставни планови и програми. Имају и помоћ у практичном раду, укључујући реализацију програма рехабилитације и пружање медицинских прегледа и помоћи наведених стручњака и асистената/волонтера, као и пружање додатних наставних средстава прилагођених раду са ученицима са сметњама у развоју и даровитим ученицима. Треба напоменути да дјеца и млади са посебним потребама све више стичу образовање у редовним школама у складу са својим индивидуалним способностима и вјештинама.

Међутим, због недовољних финансијских средстава за образовање, неадекватности простора и опреме у многим школама у БиХ, недовољног броја одговарајуће обученог наставног кадра, као и дуготрајних негативних ставова према укључивању младих са посебним потребама у редовни образовни систем, имплементација инклузивног образовања у БиХ је релативно споро напредовао.

Штавише, ситуација је неповољна и по питању уписа, обухвата младих, у погледу квалитета образовања, фрагментације високошколских установа, са пролиферацијом приватних колеџа и универзитета, са фокусом образовног система на теорију, без практичне компоненте у образовању, и неусклађеношћу образовања са потребама на тржишту рада. Реформе образовања касне и не постоји политика људских ресурса.

Социјална кохезија и једнаке могућности

Босна и Херцеговина нема надлежности, нити успостављен систем социјалне заштите или инклузије на државном нивоу, нити постоје прописи који дефинишу функције и успостављају оквир социјалне заштите и инклузије у БиХ.

Устав БиХ прописује да је социјална заштита и инклузија у надлежности ентитета ФБиХ. Стратегија социјалног укључивања 2021-2027, Стратегија социјалног укључивања РС 2021-2027 и Стратегија социјалног укључивања БД БиХ .

Према Извјештају о социјалном укључивању за 2020. годину, највећи изазов са којим се сусрећу млади као рањива циљна група у БиХ је незапосленост, подједнако у урбаним и руралним подручјима у БиХ .

Приступ образовању такође остаје ограничен за дјецу са сметњама у развоју. Иако ученици у неким дијеловима БиХ имају користи од мобилних стручних тимова, програми осмишљени да помогну родитељима и другим ученицима, као и програми стручног усавршавања наставника, не постоје. Умјесто тога, образовање дјеце са посебним потребама и даље се првенствено одвија у специјализованим установама. Овај насумични приступ значи да се програми увелике разликују по исходима учења које дјеца са посебним потребама треба да постигну. Осим тога, многа дјеца са тјелесним инвалидитетом не могу похађати школу или су ограничена због физичких препрека за приступ школским зградама према извјештају УНИЦЕФ-а у БиХ .

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА