Закони на свим нивоима власти и на свим нивоима образовања гарантују сваком дјетету једнак приступ, једнаке могућности да учествује у одговарајућем образовању и ужива идентичан третман без дискриминације по било ком основу, а ниједан закон не садржи дискриминаторне одредбе.

Социјална укљученост у ФБиХ је у надлежности: Министарства рада и социјалне политике, које има неколико сектора који покривају социјално укључивање према циљној групи или компетенцијама, а Министарство образовања и науке покрива социјално укључивање у формално образовање кроз различите сектори. Оба министарства су свела своје надлежности на кантонални ниво.

Министарство здравља и социјалне заштите надлежно је за социјална питања. Министарство има Одјељење за социјалну, породичну и дјечију заштиту , које пружа помоћ у изради политика за унапређење социјалне заштите дјеце и омладине, као и подршку младима са инвалидитетом за радно оспособљавање.

Влада БД има неколико одјела који покривају социјално укључивање у зависности од циљне групе и области интересовања, као што су: Одјељење за расељена лица, избјеглице и стамбена питања , Одјељење за образовање и Одјељење за здравство и друге услуге .

Образовна подршка

Образовање у БиХ је у складу са ратификованим међународним конвенцијама, може се закључити да је дало правни основ за доступност образовања свима и по истој основи. У складу са усвојеним законима у БиХ , образовне установе на свим нивоима образовања дужне су да у свом окружењу стварају културу која поштује људска права и основне слободе свих грађана прописане Уставом и другим документима о људским правима које је потписала БиХ .

У БиХ, у складу са Уставом, надлежности за образовање и обуку су на различитим нивоима власти.

На нивоу земље:

На нивоу ентитета/дистрикта:

У циљу обезбјеђивања једнаких услова у погледу квалитета образовања у свим образовним установама истог нивоа, надлежне просвјетне власти у БиХ , у сарадњи са образовним институцијама у БиХ , осигурале су у протеклом периоду једнак приступ свој дјеци, приступ у складу са људска права и основне слободе, односно једнака права и једнаке могућности у образовању без дискриминације по било ком основу.

Оквирни закон о основном и средњем образовању у БиХ из 2003. године  прописује да свака млада особа има једнака права приступа и учешћа у образовању, без дискриминације по било ком основу. Сви они који су завршили четворогодишњу средњу школу у БиХ имају приступ високом образовању Оквирни закон о високом образовању БиХ .

Приступ високом образовању које пружају лиценциране високошколске установе у БиХ неће бити ограничен, директно или индиректно, према било којој стварној или претпостављеној основи као што су: спол, раса, сексуална оријентација, физички или други инвалидитет, брачни статус, боја коже, језик , вјера, политичко или друго мишљење, национално, етничко или социјално поријекло, повезаност са националном заједницом, имовинско стање, рођење, године или други статус.

Наведено подразумијева укључивање младих са сметњама у развоју у редовни образовни систем, чиме се остварује право на образовање под једнаким условима.

Посебан аспект је подизање свијести родитеља и дјеце без инвалидитета и њихово информисање о природи различитих сметњи у развоју како би се отклониле све предрасуде и погрешне перцепције о особама са инвалидитетом. Правилним информисањем избегавају се ситуације у којима вршњаци неадекватно третирају децу са сметњама у развоју.

Осим тога, босанскохерцеговачко друштво, као отворено друштво које прихваћа и његује различитости, његује образовање дјеце почевши од раног дјетињства да прихвате, разумију и поштују дјецу и одрасле који се разликују од других (Еурyдице извјештај за Босну и Херцеговину).

Друштво једнаких могућности као развојни правац постоји да потакне испуњавање принципа „Нико не смије бити искључен“ из Оквира за реализацију циљева одрживог развоја у БиХ од 2020. године .

Циљне групе које су идентификоване

Специфичне мјере подршке које осигуравају квалитетно образовање за све ученике, како оне са сметњама у развоју, тако и надарене на свим нивоима образовања, једно је од најхитнијих питања везаних за инклузију у БиХ .

  • Групе које се сматрају најугроженијим због различитих облика искључености из и унутар образовања су дјеца са посебним потребама (физичким или менталним инвалидитетом), ромска дјеца, дјеца других националних мањина, дјеца повратника, социјално угрожена дјеца, дјеца са села подручја, дјеца и млади овисници о дрогама . , дјеца са потешкоћама у учењу и владању, дјеца и млади у сукобу са законом, као и посебно надарена и талентована дјеца.
  • Међутим, дјеца са вишеструким сметњама у развоју су можда најугроженија група. Углавном се односе на установе посебне намјене и социјалне установе. Само мали број њих похађа редовне школе.
  • Искључене групе које тек треба узети у обзир су злостављана дјеца, дјеца с хроничним болестима, епилепсијом, дјеца с метаболичким поремећајима, поремећајима спавања и исхране. Групе које се сматрају најугроженијим због различитих облика искључености из и унутар образовања су дјеца са посебним потребама (физичким или менталним инвалидитетом) према Еурyдице извјештају за БиХ.
  • Ромска заједница у БиХ пати од наслијеђа дискриминације која је допринијела раширеном сиромаштву, незапослености, бескућнику и недостатку приступа образовању. Тренутно је похађање школе од стране ромске дјеце спорадично у најбољем случају УНИЦЕФ-а БиХ.

Босна и Херцеговина ствара предуслове за провођење процеса инклузије кроз адекватну обуку и подршку одгајатељима, наставницима, предавачима и професорима уз помоћ стручњака (лијечника, психолога, терапеута, логопеда и др.) у сврху израде индивидуализираних наставних планова и програма. Имају и помоћ у практичном раду, укључујући реализацију програма рехабилитације и пружање медицинских прегледа и помоћи од стране наведених стручњака и асистената/волонтера, као и пружање додатних наставних средстава прилагођених раду са ученицима са сметњама у развоју и даровитим студенти. Треба напоменути да се дјеца и млади са посебним потребама све више образују у редовним школама у складу са својим индивидуалним способностима и вјештинама.

Међутим, због недовољних финансијских средстава за образовање, неадекватности простора и опреме у многим школама у БиХ , недовољног броја адекватно обученог наставног кадра, као и дуготрајних негативних ставова према укључивању младих са посебним потребама у редовне образовног система, имплементација инклузивног образовања у БиХ је релативно спора. напредовао.

Штавише, ситуација је неповољна у погледу уписа, укључујући младе, у погледу квалитета образовања, расцјепканости високошколских установа, уз пролиферацију приватних колеџа и универзитета, са фокусом образовног система на теорију, без практична компонента у образовању и неусклађеност образовања са потребама тржишта рада . Реформе образовања касне и не постоји политика људских ресурса.

Социјална кохезија и једнаке могућности

Босна и Херцеговина нема надлежност, нити успостављен систем социјалне заштите или инклузије на државном нивоу, нити постоје прописи који дефинишу функције и успостављају оквир социјалне заштите и инклузије у БиХ .

Уставом БиХ је прописано да је социјална заштита и инклузија у надлежности ентитета Федерација БиХ . Стратегија социјалног укључивања 2021-2027, Стратегија социјалног укључивања РС 2021-2027 и Стратегија социјалног укључивања Брчко Дистрикт БиХ .

Према Извјештају о социјалном укључивању за 2020. годину, највећи изазов са којим се сусрећу млади као угрожена циљна група у БиХ је незапосленост, како у урбаним тако и у руралним подручјима у БиХ .

Приступ образовању такође остаје ограничен за дјецу са сметњама у развоју. Иако ученици у неким дијеловима БиХ имају користи од мобилних стручних тимова, програми осмишљени да помогну родитељима и другим ученицима, као и програми стручног усавршавања наставника, не постоје. Умјесто тога, образовање дјеце са посебним потребама и даље се одвија првенствено у специјализованим установама. Овај насумични приступ значи да се програми увелике разликују у исходима учења које дјеца са посебним потребама требају постићи. Осим тога, многа дјеца са физичким инвалидитетом не могу похађати школу или су ограничена физичким препрекама за приступ школским зградама, наводи се у извјештају УНИЦЕФ- а БиХ .

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА