Програми ЕУ
Министарство цивилних послова БиХ је институција која, између осталог, у свом дјелокругу рада има одсјек за мобилност младе и надлежно је за праћење учешћа БиХ у различитим програмима ЕУ. Тренутно, БиХ учествује у 8 ЕУ програма који покривају различите облике пројеката и мобилности (кроз формално, неформално образовање и кроз пројекте из различитих области). Информације за два од тих програма, Европски корпус солидарности и Европска омладинска картица, доступне су само на службеним веб страницама тих програма и веб страницама контакт тачака за те програме. Учешће БиХ у овим програмима омогућава формалним образовним институцијама, јавним институцијама и организацијама цивилног друштва да имплементирају активности мобилности које укључују младе људе (различити профили) или оне који раде са младима и другим стручњацима кроз различите пројекте.
У контексту мобилности у области рада с младима, најважнији програми за младе у БиХ су Ерасмус+ млади и Европске снаге солидарности, који у својој основи обухватају активности мобилности. То су програми ЕУ у којима БиХ може учествовати и имплементирају се кроз координацију пројеката и пројектних партнерстава од стране организација цивилног друштва.
Општи циљ Ерасмус+ програма је, кроз цјеложивотно учење, подржати образовни, професионални и лични развој у области образовања, усавршавања, младих и спорта, у Европи и шире, доприносећи одрживом расту, квалитетним радним мјестима и социјалној кохезији, иницирајући иновације и јачајући европски идентитет и активно грађанство. С обзиром на врсте сарадње које нуди, програм је кључан за унапрјеђење сарадње у политици младих у оквиру Стратегије Европске уније за младе 2019 – 2027 и развој европске димензије у спорту.
БиХ нема националну агенцију за младе, као што је то случај са земљама у групи земаља програма и трећим земљама придруженим програму, која би покривала подручје информирања о могућностима програма, пружала подршку организацијама и младима да искористе могућности програма и финансијску координацију појединих позива који нису централизираног типа. Сходно томе, када су у питању тијела надлежна за имплементацију програма, поред ЕАЦЕА-е и Министарства цивилних послова БиХ, за БиХ су значајни:
- САЛТО Ресурсни центар за југоисточну Европу фокусира се на подршку и промоцију сарадње између земаља програма и партнерских земаља западног Балкана у оквиру програма Ерасмус+: Млади у акцији и Европске снаге солидарности;
- Национални Ерасмус+ уред БиХ (НЕО) помаже Комисији, Извршној агенцији и локалним властима у имплементацији Ерасмус+ програма. То је жаришна тачка у земљи за актере укључене у Ерасмус+ програм у областима високог образовања, струковног образовања и обуке, младих и спорта, и
- Контакт тачке – Центар за образовање и дружење (ЦОД) Јајце је одговоран за информисање и промоцију могућности које програм Ерасмус+ Yоутх, а Надбискупијски центар за пасторал младих Иван Павао II (НЦМ) је одговоран за промоцију програма Европске снаге солидарности и шта он нуди корисницима у БиХ.
Детаљан опис активности праћења имплементације Ерасмус+ програма на националном нивоу није доступан.
Други по величини европски програм који омогућава мобилност и доступан је омладинским организацијама из БиХ је Европске снаге солидарности, који је до 2019. године био познат као Европска волонтерска служба – ЕВС.
Поред волонтерских активности у оквиру програма Европске снаге солидарности, организације из БиХ су такође доступне за учешће у активностима хуманитарне помоћи. У оквиру активности хуманитарне помоћи, волонтери (од 18 до 35 година) имају прилику да учествују у активностима везаним за приправност на катастрофе и помоћ након катастрофе, покривајући веома широк спектар области као што су: промоција равноправност сполова, заштита жена и дјеце, заштита избјеглица и интерно расељених особа, заштита миграната без докумената, ублажавање ефеката климатских промјена, побољшање сигурности хране, итд. Уз ову врсту активности, постоји и могућност индивидуалног и тимског волонтирања у краткорочним и дугорочним активностима. Ова активност је доступна само особама које легално бораве у држави чланици ЕУ или у трећој земљи придруженој програму (Исланд, Лихтенштајн, Турска и Република Сјеверна Македонија) и које су се регистрирале на порталу Европских снага солидарности. Дакле, организације из БиХ не могу слати волонтере, али могу бити домаћин другим волонтерима.
С обзиром на специфичност ових активности, програм захтијева од организација да добију засебну ознаку Ознака квалитете за хуманитарну помоћ за коју је потребно да се пријаве директно EACEA-и, а најмање 3 организације са важећом ознаком квалитете за хуманитарну помоћ морају учествовати у имплементацији активности. За организације из БиХ са важећом ознаком квалитете, учешће у овим активностима је доступно кроз пројектно партнерство са водећим организацијама које би требале бити из држава чланица ЕУ и трећих земаља придружених програму.
Када је ријеч о тијелима надлежним за проведбу програма Европске снаге солидарности, постоји преклапање с тијелима у Ерасмус+ програму, изузев улогу НЕО-а. Они нису укључени у програм.
Трећи по величини европски програм доступан за учешће младих из БиХ је Европска омладинска картица. Ријеч је о програму који се проводи на државном нивоу, а координира га организација ПРОНИ Центар за развој младих као једина лиценцирана организација у БиХ за развој и дистрибуцију омладинске картице.
Остали програми
Регионални уред за сарадњу младих (RYCO) је независно функционалан институционални механизам, основан од стране шест учесника са Западног Балкана (WB 6): Албаније, БиХ, Косова*, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Србије, с циљем промовисања духа помирења и сарадње између младих у региону кроз програме размјене младих. Споразум о оснивању RYCO-а потписали су премијери WB6 на самиту Свјетске банке одржаном у Паризу, 4. јула 2016. године. RYCO финансирају све потписнице Споразума, а подржавају га ЕУ и други донатори. Са својим сједиштем у Тирани и локалним подружницама у свим земљама учесницама, RYCO промовише помирење, повјерење, сарадњу и дијалог на Западном Балкану кроз подршку и финансирање пројеката који окупљају младе људе у регији. Позиви доступни за пријаву имају регионални карактер и намијењени су организацијама цивилног друштва и средњим школама у земљама учесницама. Локални уред RYCO у БиХ налази се у Сарајеву, те кроз сарадњу са министарствима, организацијама и локалним управама, одржава информативне активности током цијеле године, како би мисију и могућности RYCO-а приближио младима и потенцијалним апликантима.
С циљем бољег информисања младих људи о свим могућностима мобилности и подстицања активизма, RYCO је покренуо Хајде.медиа платформа за пружање мјеста сусрета за све младе људе заинтересиране за мобилност, учешће у догађајима, приликама и вијестима на Западном Балкану. Дизајнирана да пружи свакодневну промоцију регионалне сарадње младих, искустава младих, прилика и приповиједања, ова платформа утјеловљује RYCO-ов циљ за младе у регији – да инспирише младе људе да искористе прилике и прихвате позитивне промјене у својим заједницама.
Студенти помажу животу (Schüler Helfen Leben) је фондација са сједиштем у Њемачкој са уредом у Сарајеву која подржава развој младих у БиХ кроз волонтирање и програме размјене у Њемачкој.
SXL се фокусира на оснаживање младих (у доби од 18 до 23 године) да постану друштвено ангажовани и активни у својим заједницама. Кроз неформално образовање, SXL нуди младим људима из БиХ једногодишње могућности волонтирања у уредима SXL-а у Neumünsteru и Lübecku, гдје се укључују у локалне и међународне пројекте. Програм размјене младих, подржан од стране њемачког Министарства вањских послова, промовише мобилност у формалном образовању и укључује ученике и омладинске организације из БиХ и Њемачке. Преко 1.800 младих из 75 школа и 4 омладинске организације су до сада учествовали у размјенама. Размјене укључују похађање школе, живот са породицама домаћинима и учешће у културним активностима, након чега слиједи поновна посјета партнерској школи или организацији. SXL самостално управља овим активностима без директног укључивања владиних институција у БиХ.
Регионални програм који омогућава мобилност појединаца је „WBF MOVE Grant„ који имплементира Фонд за Западни Балкан. Фонд за Западни Балкан (WBF) је међународна организација са сједиштем у Тирани, Албанија, коју су основале владе Албаније, БиХ, Косова*, Сјеверне Македоније, Црне Горе и Србије. Споразум о стварању WBF-а потписали су министри вањских послова WB6 у новембру 2015. године. Фонд је почео са радом 1. октобра 2017. године, након што су сви парламенти његових конститутивних чланова завршили процедуре ратификације. WBF има одвојене позиве за пројекте ОCD-а, али посебно грантове за мобилност појединаца. Схема грантова за мобилност посвећена је појединцима и има за циљ подстицање међуљудских веза. Прецизније, WBF ће подржати појединце из регије у њиховом личном и професионалном развоју пружајући пројектна средства за регионална истраживања и нове перспективе, охрабрујући их да изађу из својих зона комфора, прихвате разноликост и развију регионални начин размишљања. Шема има за циљ да подстакне регионалну сарадњу кроз различите облике мобилности појединаца подстичући активан ангажман за локална и регионална питања и изазове.
Законски оквир који се примјењује на стране волонтере
Закон о странцима БиХ дефинише правни оквир који се примјењује на стране волонтере. Члан 49. овог закона дефинише опште услове за одобравање привременог боравка, а члан 57. дефинише привремени боравак волонтера на сљедећи начин:
(1) Привремени боравак може се одобрити странцу волонтеру који, уз услове из члана 49. (Општи услови за одобрење привременог боравка) овог закона, испуњава и сљедеће услове да:
- није млађи од 18 нити старији од 65 година,
- има уговор о волонтирању закључен са установом, институцијом, хуманитарном организацијом, удружењем грађана или фондацијом у БиХ у којој обавља волонтирање,
- приложи пројекат на чијој је реализацији ангажован, односно документ из којег се види шема волонтерског рада, опис послова и задатака, број извршилаца, период волонтирања, надзор и радно вријеме,
- да организација у којој странац волонтира посједује полису осигурања од одговорности према трећим лицима и да преузима одговорност за странца за вријеме волонтирања, што укључује трошкове издржавања, смјештаја, исхране, здравственог осигурања и повратка.
(2) Привремени боравак странцу волонтеру одобрава се на период до једне године, а изузетно се може продужити под истим условима под којима је боравак одобрен, ако трајање пројекта на којем је странац ангажован траје дуже од годину дана.
* Ова ознака не прејудицира ставове о статусу и у складу је с Резолуцијом Савјета безбједности УН-а 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о декларацији о независности Косова.
* Ибид.