Главни концепти
БиХ је држава која се састоји од два ентитета: Републике Српске (РС) и Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ). Ту је и самоуправни Брчко Дистрикт БиХ (БД).
Национална политика за младе још увијек не постоји у БиХ због своје уставне структуре и због тога што су одређене јурисдикције (попут младих) везане Уставом за одређени ниво власти.
Питања младих на националном нивоу су у надлежности Комисије за координацију питања младих у БиХ и новоосноване Јединице за мобилност и младе при Министарству цивилних послова БиХ.
Већина уставних надлежности у вези са питањима младих је на ентитетском нивоу власти: РС и ФБиХ.
Надлежности на ентитетском нивоу у области младих су у оквиру Министарства породице, омладини и спорта РС, Министарства културе и спорта ФБиХ и Одјељења за административне и стручне послове Владе БД.
Закон о омладинском организовању РС, Закон о младима ФБиХ и Закон о младима Брчко Дистрикта дефинишу старосне границе за младе као циљну групу између 15 и 30 година.
Вијеће младих ФБиХ, Вијеће младих РС и Савјет младих БД су представничка тијела која постоје на ентитетском и БД нивоу дјелујући као мостови између омладинских организација и владиних институција које доносе одлуке.
Институције представничке демократије
БиХ је децентрализирана парламентарна република структурирана према Даyтонском мировном споразуму. Систем укључује више нивоа управљања: државу, ентитете, кантоне (у ФБиХ) и локалне административне јединице. Њиме управља колегијално Предсједништво које се састоји од једног Хрвата, једног Бошњака и једног Србина. Има дводомно законодавно тијело које се састоји од Дома народа и Представничког дома. Заједно, ови домови чине Парламентарну скупштину. Уставни суд је највише правосудно тијело у земљи.
Извршна власт
Устав укључује колегијално трочлано Предсједништво, које се састоји од једног Бошњака, једног Хрвата и једног Србина, од којих сваки служи четири године. Бошњачке и хрватске чланице бирају се директно са територије ФБиХ, док се српски члан бира са територије РС. Чланови Предсједништва могу бити поново изабрани једном и тада не могу бити подобни четири године. Предсједништвом предсједава предсједавајући који се бира ротацијом или га, у случају да нема консензуса, одређује Парламентарна скупштина. Међутим, одлуке у Предсједништву се доносе консензусом, а ако до тога не дође – већином гласова чланова. Ако се одлука сматра „штетном по витални интерес“, незадовољни члан може је оспорити у року од три дана. Двотрећинска већина законодавног тијела из територије члана који је оспорио одлуку тада има право поништити ту одлуку. Према ставу 3. члана V, Предсједништво је надлежно за вођење спољне политике; именовање амбасадора; преговарање, одбијање и ратификацију међународних уговора; провођење одлука парламента, као и предлагање годишњег буџета. Поред тога, члановима Предсједништва је додијељена „цивилна команда над оружаним снагама“. Међутим, ниједан ентитет не смије употријебити силу против другог ентитета без сагласности владе тог ентитета и Предсједништва.
Предсједавајући Савјета министара, којег именује Предсједништво, бира остале чланове Савјета уз одобрење Представничког дома. Не више од двије трећине чланова може бити именовано с територије ФБиХ. Задатак Савјета је провођење „политика и одлука Босне и Херцеговине“. Ако Парламентарна скупштина изгласа неповјерење, Савјет министара је у обавези да поднесе оставку.
Законодавна власт
Устав предвиђа дводомни парламент, који се састоји од доњег дома, Представничког дома, и горњег дома, Дома народа. Ужива институционалну аутономију и има умјерену количину моћи над извршном влашћу. Законодавна власт доноси законе за проведбу одлука Предсједништва или за обављање властитих дужности према Уставу. Његове надлежности укључују моћ измјене Устава, одобравање међународних уговора и годишњег буџета, именовање чланова правосуђа, одобравање амнестије, помиловања и одобравање предсједничких објава рата. Штавише, дозвољено је да се изгласа неповјерење Вијећу министара. Одобрење оба дома је потребно за све законе. Као и одлуке Предсједништва, акт може бити поништен ако га већина чланова ентитетског парламента прогласи „деструктивним за витални интерес“ једног народа. Заједничка комисија, или под посебним околностима Уставни суд, мора ријешити спор у случају да се већина чланова парламента другог ентитета успротиви декларацији.
Правосуђе
Уставни суд, тијело које чини девет чланова, има изворну и коначну надлежност у свим питањима која се односе на тумачење Устава. Четири члана бира Представнички дом ФБиХ, два члана бира Народна скупштина РС-а, а три члана именује предсједник Европског суда за људска права (ЕСЉП) након консултација с Предсједништвом. ЕСЉП не може именовати судије који су држављани Босне и Херцеговине или било које сусједне земље. Прве судије суда именоване су на период од пет година. Судије именоване након тога остају на функцији до навршене 70. године живота. Суд је надлежан да одлучује по жалбама на питања из Устава која произлазе из пресуда било којег другог суда. Осим тога, сваки суд у БиХ може затражити од Суда да преиспита уставност закона, о чијој ваљаности зависи његова одлука, у складу с Уставом, Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и њеним протоколима, или законима БиХ. Суд има искључиву надлежност у споровима између ентитета или између државе и ентитета, као и у споровима између државних институција. Ове посљедње спорове Суду могу упутити само одређени званичници или тијела.
Уставни развој
Устав БиХ је дио Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Анекс 4 Споразума) који су Република Хрватска, Република Босна и Херцеговина и Савезна Република Југославија потписале у Паризу 14. децембра 1995. године. Познат је и као Паришки споразум или Даyтонски споразум, назван по градовима у којима је потписан. Дејтонски мировни споразум је де факто низ споразума који се састоји од једног оквирног споразума и дванаест посебних споразума који се називају анекси Општег оквирног мировног споразума за БиХ. Посебни споразуми, које су потписале различите стране, односе се на цивилне (Анекси 2 до 11) и војне компоненте (Анекси 1-А и 1-Б). Анекс 4 садржи Устав БиХ, који, за разлику од других анекса, није направљен у облику споразума. Република БиХ, ФБиХ и РС одобриле су Устав БиХ. Иако посљедња реченица члана XI каже да ће Споразум бити потписан на три службена језика БиХ (тј. босанском, српском и хрватском) и енглеском језику, Уставна повеља БиХ је званично потписана само на енглеском језику. Не постоје службене верзије направљене на службеним језицима БиХ, нити су надлежне власти превеле овај документ, укључујући и Устав БиХ, кориштени су само неслужбени пријеводи. Дајтонски мировни споразум, укључујући и Устав, никада није објављен у службеним новинама државе и/или ентитета.
Устав РС је усвојен 28. фебруара 1992. године и објављен у Службеном гласнику РС. Од 1992. године било је више од 120 амандмана на Устав. Члан 1. Устава наводи да је РС територијално уједињен, недјељив и неотуђив уставни и правни ентитет који самостално обавља своје уставне, законодавне, извршне и судске функције. Уставом је створена централизирана федерална јединица унутар асиметричног федералног система у БиХ.
Вашингтонским споразумом створена је ФБиХ у марту 1994. године. Уставотворна скупштина ФБиХ је 30. марта 1994. године усвојила Устав којим је успостављен други од два ентитета у БиХ. За разлику од РС, ФБиХ је изразито децентрализирана, састављена од десет кантона са широким уставним овластима и разликама у областима образовања, културе, здравствене заштите, итд. Кантонални систем је изабран да спријечи доминацију једне етничке групе над другом. Од 1994. године, овај Устав је измијењен најмање стотину пута.
БД БиХ је основан 2000. године након арбитражног процеса који је подузео високи представник, и неутрална је, самоуправна административна јединица под суверенитетом БиХ. Устав БиХ, као и све релевантне одлуке и закони који се тичу институција БиХ, директно се примјењују на цијелој територији БД. БД има и властити Статут којим се уређују функције и овласти БД, њена сарадња са ентитетима, људска права и слободе, организација БД, те подјела власти, надлежности и институција, итд. Статус дистрикта је осигуран усвајањем првог амандмана на Устав БиХ 2009. године.
Правни оквир и изборни систем
Избори су првенствено регулисани Изборним законом БиХ усвојеним 2001. године. Амандмани на Закон усвојени су у априлу 2016. године, свега шест мјесеци прије избора, чиме је пред Централну изборну комисију постављен изазов у вези с примјеном Закона. Најважнији амандмани усвојени 2016. укључивали су родну квоту од најмање 40% кандидата из мање заступљеног спола на кандидатским листама.
Када је ријеч о изборном систему, начелници се бирају директно, простом већином гласова, по већинском изборном систему („first-past-the-post“). Међутим, у Брчко дистрикту, Источном Сарајеву и Граду Сарајеву начелници се бирају индиректно од стране Скупштине Брчко дистрикта и градских вијећа.
За општинска вијећа у свим ентитетима користи се пропорционални изборни систем у више мандатним изборним јединицама. Постоји изборни праг од 3% за учешће у расподјели мандата. Мандати у општинским вијећима затим се додјељују кандидатским листама према Saint-Laguë методи, која представља методу највећег количника кориштењем сукцесивних количника за сваку листу. Мандати које је освојила листа затим се распоређују међу кандидатима с те листе. Мандати се најприје додјељују кандидатима који су појединачно добили најмање 10% гласова, од кандидата с највећим бројем гласова према онима с најмањим. Ако након тога остане мандата за исту листу, они се распоређују међу кандидатима који су добили мање од 10% гласова, у складу с редослиједом на листи. Сва општинска вијећа која чине град бирају градско вијеће кроз пропорционални изборни систем.
Тијела изборне администрације
Изборна администрација је структура на три нивоа на челу са Централном изборном комисијом (ЦИК). Изборна администрација такође укључује општинске изборне комисије (МЕЦ) и комисије за бирачка мјеста (ПСЦ). ЦИК се састоји од седам чланова именованих на мандат од седам година, укључујући два Хрвата, два Бошњака, два Срба и једног представника „Осталих“.
Регистрација и спискови бирача
Укупно 3.263.906 бирача је регистровано у Централном бирачком списку, укључујући 65.111 бирача поштом за локалне изборе 2016. године. Сви грађани БиХ уписани у Централни регистар бирача имали су право гласа лично у општини у којој имају пребивалиште. Бирачима који живе у иностранству било је дозвољено да гласају изван земље након регистрације у Централној изборној комисији, али су такође имали право гласа у земљи на дан избора. Бирачка мјеста су организирана у дипломатским представништвима БиХ у иностранству за око 25.000 бирача.