Главни изазови за социјалну инклузију
Према Извјештају о социјалној инклузији за 2025. годину, висока незапосленост младих је један од централних изазова, значајно утичући на квалитет живота, социјалну укљученост и друштвено учешће младих људи. Миграције и одљев мозгова су стални проблеми, јер млади људи, обесхрабрени ограниченим могућностима и недостатком системске подршке, настављају напуштати земљу. Овај тренд представља дугорочну пријетњу економском и социјалном развоју БиХ. Ниска стопа наталитета и висока стопа смртности погоршавају демографске изгледе. Правни оквири за младе постоје, али им недостаје досљедна имплементација у цијелој земљи, слабећи инклузију младих. Образовање није инклузивно, а образовном систему недостаје усклађеност са тржиштем рада и не подржава довољно маргинализиране младе, укључујући Роме, дјецу повратнике и младе са инвалидитетом.
Према Извјештају, стопа запослености у БиХ у 2023. години износила је 41,5%, што показује благи пораст у односу на претходну годину, када је износила 40,2%. Према подацима Анкете о радној снази за 2022. годину, стопа активности износила је 47,6%, што представља благи пад у односу на претходну годину, када је стопа износила 48,2%. Родни јаз је видљив у стопи активности, јер је 59,6% радно способних мушкараца било активно, у поређењу са само 36,1% жена. У 2023. години стопа незапослености износила је 13,2%, што је смањење од 2,2 постотна поена у односу на претходну годину. Истовремено, регистрована незапосленост је такођер забиљежила пад. У просјеку, у 2023. години, 348.918 особа је регистровано као незапослене, што је 15.000 мање него претходне године.
БиХ не користи EU SILC (Анкета о приходима и животним условима), али се ослања на Анкету о потрошњи домаћинстава за праћење социјалне искључености.
Анкета о радној снази коју је спровела Агенција за статистику БиХ у 2023. години показала је да је стопа незапослености младих у доби од 15 до 24 године износила 30,1%, наглашавајући њихов неповољан положај на тржишту рада.
У марту 2020. године, због пандемије, школе широм БиХ су затворене, а институције задужене за образовање у БиХ покренуле су е-учење. Доступни подаци према УНДП-овом Националном извјештају о људском развоју за 2020. годину – Социјална инклузија у БиХ показује да је 99% дјеце и младих који похађају основно, средње и високо образовање имало приступ платформама за е-учење. У међувремену, дјеца и млади изван образовног система и без адекватног приступа информацијским и комуникацијским технологијама и интернету били су лишени могућности е-учења. Што се тиче социјалне искључености, Роми су категорија становништва која је највише погођена овим проблемом, што је потврђено бројним истраживањима. Ромска дјеца су несразмјерно погођена, а они представљају најмање 6% дјеце која немају приступ информативном комуникацијском систему и интернету.
Према Извјештају УНДП-а, особе са инвалидитетом су најрањивија, искључена и маргинализирана група у БиХ. Тешкоће и препреке с којима се ова популација свакодневно суочава варирају од остваривања основних животних потреба до права на кретање, образовање и рад. Ово је становништво које је најтеже издржало посљедице пандемије у смислу приступа образовном систему.
Социјална инклузија дјеце из угрожених категорија у средњошколском образовању представља изазов за БиХ. Истраживање више показатеља које је провео УНИЦЕФ 2010. и 2011. године (МИЦС) показало је да 92% средњошколаца похађа средњу школу и у ФБиХ и у РС. Дошло је до повећања броја уписа дјеце из руралних подручја у средњу школу, али је дошло до смањења броја уписа у пријелазу из основне у средњу школу. У истраживању се као разлози наводе сљедећи: недостатак мотивације, недостатак родитељске подршке, потреба за послом, пресељење у другу земљу и недостатак пријевоза су међу најважнијим разлозима за напуштање образовања према УНДП-овом Националном извјештају о људском развоју за 2020. годину.
Према Индексу социјалне искључености, 49,4% становништва у БиХ је социјално искључено по неким основама, што значи да је БиХ на трећем мјесту сусједних земаља за које је проведена процјена.
Дефиниције и концепти
На нивоу државе, не постоји хармонизирана дефиниција социјалне инклузије. Социјална инклузија је уско повезана са приступом образовању, запошљавању, здравственој заштити и социјалној заштити. Ланац инклузије почиње приступом образовању, које се сматра темељем за интеграцију на тржиште рада и самосталан живот.
Концепт социјалне инклузије је схваћен у складу са дефиницијама ЕУ и Вијећа Европе: омогућавање појединцима у ризику од сиромаштва или искључености да у потпуности учествују у друштвеном, економском и културном животу, уживајући у прихватљивом животном стандарду.
Постојеће законодавство које покрива подручје социјалне инклузије у суштини почиње са дефиницијом Вијећа Европе, која покрива три кључна појма:
Вијеће Европе: Социјална искљученост је процес у којем су одређени појединци гурнути на руб друштва и спријечени да учествују у друштвеним односима и развоју у пуном опсегу својих капацитета, на основу њиховог сиромаштва, или недостатка основних компетенција и могућности цјеложивотног учења, или као резултат дискриминације. Појединци и/или групе становништва су тако удаљени од посла, прихода и могућности образовања и обуке и спријечени да се придруже и учествују у друштвеним мрежама и активностима. Искључени појединци и/или групе имају мали и неадекватан приступ институцијама, властима и процесима доношења одлука“ (Савјет ЕУ, 2004: 8).
Социјална инклузија је процес који осигурава да они који су у ризику од сиромаштва и социјалне искључености добију могућности и ресурсе потребне за потпуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и да уживају у животном стандарду и благостању који се сматра нормалним у друштву у којем живе. Социјална инклузија осигурава веће учешће грађана у доношењу одлука које утичу на њихове животе и приступ њиховим основним правима“ (Савјет ЕУ, 2004: 8).
Сиромашни појединци или породице су они чији су ресурси (имовина, новчани приходи и услуге из јавних и приватних извора) толико неадекватни да их спречавају да имају минимално прихватљив начин живота у држави чланици у којој живе (Савјет ЕУ, 1975).