Према стратегијама и законима о култури у ФБиХ, РС и БД БиХ нема говора о развоју предузетничких вјештина кроз културу.
На нивоу БиХ постоји неколико формалних институција које се перципирају као помоћ која је доступна подузетницима и активностима које они подузимају. Ово се првобитно односи на сљедеће институције: привредне коморе, Федерално министарство привреде, центре за подузетништво у оквиру привредних комора, центре за подузетништво у оквиру јединица локалне самоуправе и друга удружења. Због своје подјеле, неке институције су доступне на нивоу Федерације, неке на нивоу БиХ, а неке на нивоу РС. На примјер, постојеће привредне коморе могу се подијелити на привредне коморе у ФБиХ (12 регистрованих комора), РС (шест регистрованих комора) и Привредне коморе БД БиХ (једна регистрована комора).
Конкретнија подршка развоју подузетништва кроз дјелатност комора најбоље се манифестује кроз центре за подузетништво. Када је ријеч о нивоима локалне самоуправе, подузетницима су на располагању различите врсте помоћи приликом регистрације предузећа путем водича доступних на веб страници локалне самоуправе, гдје се као примјер може навести Општина Центар Сарајево и њихова Служба за подузетништво. Стручни сарадници ове службе пружају информације о подршци, кредитним линијама и програмима самозапошљавања.
Добар примјер стимулисања подузетника је онај везан за програме општине Ново Сарајево. У том смислу покренуте су иницијативе попут издвајања средстава за подршку оснивању предузећа и почетак пословања у октобру 2020. године. Осим тога, један од програма укључивао је и стимулисање куповине пословног простора и опреме финансирањем камата кроз ангажман са одабраном пословном банком. Надаље, на федералном нивоу уочава се постојање Федералног министарства развоја, подузетништва и обрта, које у својој структури има различите секторе, као што су сектор развоја, сектор подузетништва, обртнички сектор, те правни и финансијски сектор. Као једна од њихових последњих активности у 2020. години истиче се доношење Нацрта закона о предузетничкој инфраструктури, чији је циљ да кроз подузетниче зоне осигура инфраструктурно уређен простор по приступачним цијенама.
С друге стране, министарства привреде постоје на кантоналном нивоу и свако од њих има своје надлежности, активности и програме рада. На нивоу РС дефинисано је као Министарство привреде и предузетништва, које је почетком 2021. године исплатило више од осам милиона конвертибилних марака као подстицај за повећање плата радницима. Слична иницијатива уочена је и на нивоу Кантона Сарајево кроз објављивање Јавног позива за додјелу средстава за финансирање дијела минималне мјесечне плате за јуни и јули 2020. године. Важно је споменути и присутност других видова помоћи и подршка подузетништву у БиХ.
Једно од активнијих удружења је Технолошки парк Интера, који има за циљ да подстакне појединце на развој предузетничких идеја, кроз помоћ у процесу писања бизнис планова, бесплатно кориштење радног простора и менторство у развоју пословних идеја. Сличну подршку пружа и Стартуп студио који је доступан на три адресе: Сарајево, Бања Лука и Бихаћ. Овај студио такођер нуди информације о приступу разним грантовима, као и правну помоћ у свим фазама пословања. На крају треба споменути и ХУБ387, који је фокусиран на изнајмљивање заједничког радног простора и умрежавање међу члановима овог удружења.
У истраживању које је израдио УНДП “Анализа баријера развоју подузетништва у Босни и Херцеговини” подаци су показали да 21,4% испитаника сматра да је култура подузетништва у БиХ на незадовољавајућем нивоу, а укупно додатних 41,1% одговора се такође односе на лошу евалуацију (оцјене 2 и 3). Чак 73,2% анкетираних подузетника нема праксу одржавања састанака са министарствима и органима власти, што, заправо, додатно сврстава пословну културу у БиХ као неподношљиву на нивоу испитаника који су учествовали у овом истраживању. Вјероватно због досадашњег искуства са привредним коморама, може се рећи да не постоји озбиљна намјера да се оствари будућа сарадња са коморама и другим потенцијално корисним институцијама.
Када је у питању формално образовање, 41,1% анкетираних предузетника сматра да им је помогло у развоју пословања, док њих 16% апсолутно не заговара ову позицију (оцјена 1 и 2). Укупно 39,3% њих прошло је едукацију везану за истраживање тржишта или писање бизнис планова, тако да значајан дио њих (60,7%) никада није похађао сличну врсту едукације, што се изражава и кроз ставове о потреби додатне едукације. Најпривлачнија потреба је управо потреба да се зна написати пројект, пословни или маркетиншки план, што може бити узроковано жељом да се аплицира на различите грантове.