Према стратегијама и законима о култури у ФБиХ, РС и БД БиХ нема говора о развоју предузетничких вјештина кроз културу.

На нивоу БиХ постоји неколико формалних институција које се перципирају као помоћ која је доступна подузетницима и активностима које они подузимају. Ово се првобитно односи на сљедеће институције: привредне коморе, Федерално министарство привреде, центре за подузетништво у оквиру привредних комора, центре за подузетништво у оквиру јединица локалне самоуправе и друга удружења. Због своје подјеле, неке институције су доступне на нивоу Федерације, неке на нивоу БиХ, а неке на нивоу РС. На примјер, постојеће привредне коморе могу се подијелити на привредне коморе у ФБиХ (12 регистрованих комора), РС (шест регистрованих комора) и Привредне коморе БД (једна регистрована комора).

Конкретнија подршка развоју предузетништва кроз дјелатност комора најбоље се манифестује кроз центре за предузетништво. Када је ријеч о нивоима локалне самоуправе, подузетницима су на располагању различите врсте помоћи приликом регистрације предузећа путем водича доступних на wеб страници локалне самоуправе, гдје се као примјер може навести Општина Центар Сарајево и њихова Служба за подузетништво. Стручни сарадници ове службе пружају информације о подршци, кредитним линијама и програмима самозапошљавања.

Добар примјер стимулисања подузетника је онај везан за програме Општине Ново Сарајево. У том смислу покренуте су иницијативе попут издвајања средстава за подршку оснивању предузећа и почетак пословања у октобру 2020. године. Осим тога, један од програма укључивао је и стимулисање куповине пословног простора и опреме финансирањем камата кроз ангажман са одабраном пословном банком. Надаље, на федералном нивоу уочава се постојање Федералног министарства развоја, предузетништва и обрта, које у својој структури има различите секторе, као што су сектор развоја, сектор предузетништва, обртнички сектор, те правни и финансијски сектор. Као једна од њихових последњих активности у 2020. години истиче се доношење Нацрта закона о подузетничкој инфраструктури, чији је циљ да кроз предузетничке зоне обезбиједе инфраструктурно уређен простор по приступачним цијенама.

С друге стране, министарства привреде постоје на кантоналном нивоу и свако од њих има своје надлежности, активности и програме рада. На нивоу РС дефинисано је као Министарство привреде и предузетништва , које је почетком 2021. године исплатило више од осам милиона конвертибилних марака као подстицај за повећање плата радницима. Слична иницијатива уочена је и на нивоу Кантона Сарајево кроз објављивање Јавног позива за додјелу средстава за финансирање дијела минималне мјесечне плаће за јуни и јули 2020. године. Важно је споменути и присутност других видова помоћи и подршка подузетништву у БиХ.

Једно од активнијих удружења је Технолошки парк Интера, који има за циљ да подстакне појединце на развој подузетничких идеја, кроз помоћ у процесу писања бизнис планова, бесплатно кориштење радног простора и менторство у развоју пословних идеја. Сличну подршку пружа и Стартуп студио који је доступан на три адресе: Сарајево, Бања Лука и Бихаћ. Овај студио такођер нуди информације о приступу разним грантовима, као и правну помоћ у свим фазама пословања. На крају треба споменути и ХУБ387 , који је фокусиран на изнајмљивање заједничког радног простора и умрежавање међу члановима овог удружења.

У истраживању које је израдио УНДП Анализа баријера развоју предузетништва у Босни и Херцеговиниподаци су показали да 21,4% испитаника сматра да је култура предузетништва у БиХ на незадовољавајућем нивоу, а укупно додатних 41,1% одговора се такође односе на лошу евалуацију (оцјене 2 и 3). Чак 73,2% анкетираних подузетника нема праксу одржавања састанака са министарствима и органима власти, што, заправо, додатно сврстава пословну културу у БиХ као неподношљиву на нивоу испитаника који су учествовали у овом истраживању. Вјероватно због досадашњег искуства са привредним коморама, може се рећи да не постоји озбиљна намјера да се оствари будућа сарадња са коморама и другим потенцијално корисним институцијама.

Када је у питању формално образовање, 41,1% анкетираних предузетника сматра да им је помогло у развоју пословања, док њих 16% апсолутно не заговара ову позицију (оцјена 1 и 2). Укупно 39,3% њих прошло је едукацију везану за истраживање тржишта или писање бизнис планова, тако да значајан дио њих (60,7%) никада није похађао сличну врсту едукације, што се изражава и кроз ставове о потреби додатне едукације. Најпривлачнија потреба је управо потреба да се зна написати пројект, пословни или маркетиншки план, што може бити узроковано жељом да се аплицира на различите грантове.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА