Главни концепти

Босна и Херцеговина је држава која се састоји од два ентитета: Републике Српске (РС) и Федерације Босне и Херцеговине (ФБИХ). Постоји и самоуправни Дистрикт Брчко Босне и Херцеговине (БД).

Национална омладинска политика у БиХ још увијек не постоји због њене уставне структуре и због тога што су одређене надлежности (попут младих) Уставом везане за одређени ниво власти.

Питања младих на националном нивоу у надлежности су Комисије за координацију питања младих у БиХ и новоосновани Одсјек за мобилност и младе при Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине.

Већина уставних надлежности у вези са питањима младих је на нивоу ентитетских власти: РС и ФБиХ. Представник власти из сваког ентитета је члан Комисије за координацију питања младих у БиХ на државном нивоу.

Надлежности на ентитетском нивоу у области младих су у оквиру сљедећих министарстава:

Министарства породице, омладине и спорта РС и Министарства културе и спорта ФБиХ, те на нивоу Брчко дистрикта, Одјељење за стручне и административне послове Владе БД-а.

Закон о омладинском организовању РС, Закон о младима ФБиХ и Закон о младима БД дефинишу старосне границе за младе као циљну групу између 15 и 30 година старости.

Институције представничке демократије

  • Уставна структура земље (нпр. да ли је централизован или федерални систем; да ли је предсједничка демократија, парламентарна демократија, уставна монархија итд.):

БиХ је парламентарна република предсједничког стила којом управља колегијално Предсједништво које се састоји од једног Хрвата, једног Бошњака и једног Србина. Има дводомно законодавно тијело које се састоји од Дома народа и Представничког дома. Ови домови заједно чине Парламентарну скупштину. Уставни суд је највиши правосудни орган у земљи.

  • Његове главне представничке институције на националном/федералном (нпр. парламент, парламентарна скупштина, представнички дом), регионалном (нпр. регионална скупштина) и локалном нивоу (нпр. уред градоначелника, општинско вијеће, локално вијеће, итд.). 

Извршна власт

Устав укључује колегијално трочлано Предсједништво које се састоји од једног Бошњака, једног Хрвата и једног Србина, а сваки од њих има мандат од четири године. Бошњачки и хрватски члан се бирају директно са територије ФБиХ, док се српски члан бира са територије РС. Чланови Предсједништва могу бити поново бирани једном, а затим не могу бирати четири године. Предсједавајући,који се бира ротацијом или га одређује Парламентарна скупштина у случају непостојања консензуса, води Предсједништво. Међутим, одлуке у Предсједништву се доносе консензусом, а ако не постоји већином гласова чланова. Ако се сматра да је одлука „деструктивна за витални интерес“, члан који се не слаже може се жалити на њу у року од три дана. Двотрећинска већина законодавног тијела са територије члана који се не слаже са одлуком тада има право да поништи одлуку. Према ставу 3. члана 5., Предсједништво је надлежно за вођење вањске политике; именовање амбасадора; уговарање, отказивање и ратификовање уговора; извршавање скупштинских одлука, као и предлагање годишњег буџета. Осим тога, члановима Предсједништва дато је “цивилно овлаштење за командовање оружаним снагама”. Међутим, ниједном од ентитета није дозвољено да користи силу против другог ентитета без сагласности Владе потоњег и Предсједништва.

Предсједавајући Савјета министара, којег предлаже Предсједништво, бира остале чланове Савјета уз одобрење Представничког дома. Не више од двије трећине чланова бира се са територије ФБиХ. Задатак Савјета је да проводи “политике и одлуке Босне и Херцеговине”. Ако Парламентарна скупштина изгласа неповјерење, Савјет министара мора поднијети оставку.

Законодавна власт

Устав предвиђа дводомни парламент, који се састоји од доњег дома, Представничког дома, и горњег дома, Дома народа. Ужива институционалну аутономију и има умјерену моћ над извршном влашћу. Законодавна власт доноси законе за спровођење одлука Предсједништва или за обављање властитих дужности према Уставу. Његове надлежности укључују овласти да мијења Устав, одобрава међународне уговоре и годишњи буџет, именује чланове правосуђа, даје амнестије, помиловања и одобрава предсједничке објаве рата. Осим тога, дозвољено је изгласавање неповјерења Савјету министара. За све законе је потребно одобрење оба дома. Попут одлука Предсједништва, законодавни акт се може поништити ако га већина чланова парламента прогласи „деструктивним за витални интерес“ народа. Заједничка комисија, или под одређеним околностима Уставни суд, мора ријешити спор у случају да се већина посланика другог ентитета успротиви декларацији.

Судска власт

Уставни суд, тијело од девет чланова, има изворну и коначну надлежност над свим питањима која се односе на тумачење Устава. Четири члана бира Представнички дом ФБиХ, два члана Скупштина РС, а три члана именује предсједник Европског суда за људска права (ЕЦХР) након консултација са Предсједништвом. ЕЦХР не може бирати судије који су држављани Босне и Херцеговине или било које сусједне земље. Прве судије суда су именоване на пет година. Међутим, судије именоване након тога остају на дужности до 70. године живота. Суд је надлежан да разматра жалбе о уставним питањима која произилазе из пресуда било којег другог суда. Осим тога, сваки суд у БиХ може тражити од суда оцјену уставности закона, од чије ваљаности зависи његова одлука, са Уставом, са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и њеним протоколима, или са законима БиХ. Суду је додијељена искључива надлежност за спорове између ентитета или између државе и ентитета, као и за спорове између државних институција. Потоње спорове Суду могу упутити само одређени службеници или тијела.

Доношење устава

Устав БиХ дио је Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (Анекс 4. Споразума) који су потписале Република Хрватска, Република Босна и Херцеговина и Савезна Република Југославија у Паризу 14. децембра 1995. године. Познат је и као Паришки споразум или Дејтонски споразум, назван по градовима у којима је потписан. Дејтонски мировни споразум је де факто низ споразума који се састоји од једног оквирног споразума и дванаест посебних споразума који се називају Анекси Опћем оквирном мировном споразуму за Босну и Херцеговину. Посебни споразуми, које су потписале различите стране, односе се на цивилне (Анекси 2. до 11.) и војне компоненте споразума (Анекси 1-А и 1-Б). Анекс 4. садржи Устав Босне и Херцеговине, који, за разлику од других анекса, није сачињен у форми споразума. Република Босна и Херцеговина, ФБиХ и РС прихватиле су Устав Босне и Херцеговине. Иако посљедња реченица члана 11. каже да ће Споразум бити потписан на три службена језика Босне и Херцеговине (тј. босанском, српском и хрватском) и енглеском језику, Уставна повеља Босне и Херцеговине званично је потписана само на енглеском језику. Не постоје званичне верзије на службеним језицима Босне и Херцеговине, нити су надлежни органи превели овај документ, укључујући и Устав Босне и Херцеговине, кориштени су само незванични пријеводи. Дејтонски мировни споразум, укључујући и Устав, никада није објављен у службеним гласилима државе и/или ентитета.

Устав РС је усвојен 28. фебруара 1992. године и објављен у Службеном гласнику РС. Од 1992. године било је више од 120 амандмана на Устав. У члану 1. Устава наводи се да је РС територијално јединствен, недјељив и неотуђив уставно-правни ентитет који самостално обавља уставну, законодавну, извршну и судску функцију. Уставом је створена централизирана федерална јединица у оквиру асиметричног федералног система у Босни и Херцеговини.

Васхингтонским споразумом у марту 1994. године настала је ФБиХ. Уставна скупштина ФБиХ је 30. марта 1994. године усвојила свој Устав којим је успостављен други од два ентитета у Босни и Херцеговини. За разлику од РС, ФБиХ је изразито децентрализована, сачињена од десет кантона са широким уставним овлаштењима и недосљедностима у областима образовања, културе, здравства, итд. Кантонални систем је одабран да спријечи доминацију једне етничке групе над другом. Овај Устав је мијењан најмање сто пута од 1994. године.

БД БиХ је утемељен 2000. године након арбитражног процеса који је подузео Високи представник, и неутрална је, самоуправна административна јединица под суверенитетом БиХ. Устав БиХ, као и све релевантне одлуке и закони који се односе на институције БиХ, директно су примјењиви на цијелој територији БД. БД такође има свој Статут којим се уређују функције и овлаштења БД, њена сарадња са ентитетима, људска права и слободе, организација БД, те подјела овлаштења, надлежности, институција, итд. Статус дистрикта осигуран је усвајањем првог амандмана на Устав Босне и Херцеговине 2009. године.

  • Главни правни принципи који се тичу избора, као што је да ли је гласање обавезно и како се гласа (гласачким листићима, поштом, путем пуномоћника итд.).

Законски оквир и изборни систем

Избори су првенствено регулисани Изборним законом Босне и Херцеговине усвојеним 2001. године. Измјене и допуне Закона усвојене су у априлу 2016. године, само шест мјесеци прије избора, чиме је Централна изборна комисија имала изазов у примјени закона. Најважније измјене и допуне усвојене 2016. године укључивале су родну квоту од најмање 40% кандидата мање заступљеног спола на кандидатским листама.

Што се тиче изборног система, градоначелници се бирају директно по систему просте већине први-заузима-мјесто (плуралистички систем). Међутим, у БД, Источном Сарајеву и Граду Сарајеву градоначелнике индиректно бирају Скупштина БД и градска вијећа.

Изборни систем који се користи за општинска вијећа у оба ентитета је пропорционална заступљеност у вишечланим изборним јединицама. Постоји праг од 3% за учешће у процесу додјеле мјеста. Мандати у општинским вијећима се затим додјељују кандидатским листама према Саинт-Лагуë методи, која је метода највишег количника користећи узастопне количнике за сваку листу. Мандати које је нека листа освојила потом се распоређују међу кандидатима на листи. Мандати се прво додјељују кандидатима који су појединачно добили најмање 10% гласова, почевши од кандидата који је добио највећи број гласова до кандидата који су добили најмањи број гласова. Уколико се још неки мандати додијеле истој листи, они се распоређују међу кандидате који су добили мање од 10% гласова, према њиховом рангу на листи. Сва општинска вијећа која формирају град бирају градско вијеће по пропорционалном систему.

Органи за спровођење избора

Изборну администрацију чини структура на три нивоа коју води Централна изборна комисија (ЦИК). Изборна администрација такође укључује општинске изборне комисије (ОИК) и бирачки одбори (БО). ЦИК се састоји од седам чланова именованих седмогодишњи период, укључујући два Хрвата, два Бошњака, два Србина и једног представника „Осталих“.

Регистрација бирача и бирачки спискови

У Централни бирачки списак уписано је укупно 3.263.906 бирача, укључујући 65.111 бирача поштом за локалне изборе 2016. године. Сви грађани БиХ уписани у Централни бирачки списак имали су право да гласају лично у општини свог сталног пребивалишта. Бирачима са пребивалиштем у иностранству било је дозвољено да гласају ван земље након регистрације код Централне изборне комисије, али су такође имали право гласа ако су се затекли у земљи на дан избора. Бирачка мјеста организирана су у дипломатским представништвима БиХ у иностранству за око 25.000 бирача.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА