Становање
У БиХ не постоје програми јавног становања на највишем нивоу који су посебно усмјерени на младе људе. Међутим, приступ становању за угрожене популације, укључујући младе, дјелимично се рјешава кроз међународно финансиране програме.
Министарство за људска права и избјеглице – Пројекат БиХ у оквиру Регионалног програма стамбеног збрињавања
У склопу напора да се пронађу трајна и одржива рјешења за избјеглице и интерно расељена лица у земљи и регији, БиХ је успоставила блиску сарадњу са владама Хрватске, Србије и Црне Горе.
С обзиром на велики број расељених особа у регији због оружаних сукоба 1990-их и с циљем рјешавања проблема избјегличке популације у цијелој регији, БиХ је у потпуности посвећена успјешној имплементацији Заједничког програма. Трајно рјешење за избјеглице и расељене особе требало би допринијети кључном чину продубљивања добросусједских односа и стабилности у регији.
Регионални програм стамбеног збрињава (РХП), који суфинансира Европска унија, а координирају ЦЕБ, УНХЦР и ОСЦЕ, обезбиједио је преко 2.700 трајних стамбених јединица у БиХ за интерно расељене особе, од којих су многи били млади из послијератних заједница. Иако није специфичан за младе, овај програм је значајно допринио стамбеној стабилности за угрожене групе.
БД је усвојио програм субвенционирања дијела камате за куповину прве некретнине
Влада БД је усвојила Приједлог Одлуке о усвајању Програма субвенционисања дијела камате за куповину прве некретнине за рјешавање стамбеног проблема на територији БД. Право на кориштење субвенције камата могу остварити физичка лица која имају пребивалиште на територији БД и која су кредит искористила за куповину прве некретнине за рјешавање стамбеног проблема на територији БД.
Министарство комуналне привреде, инфраструктуре, просторног уређења, грађевинарства и заштите животне средине Кантона Сарајево редовно расписује Јавни позив за субвенционисање стамбеног збрињавања младих.
Влада ФБиХ одобрила је 15 милиона КМ из Буџета за повољну кредитну стамбену линију намијењену младима. Средства ће се користити за пружање кредитне линије за младе људе за рјешавање стамбених питања и одобрена су Унион банци на кредитној основи са роком доспијећа од 25 година и фиксном каматном стопом од 0,1 посто годишње.
На основу члана 54. став 1. Закона о омладинском организовању („Службени гласник РС“, бр. 98/04, 119/08 и 1/12), члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник РС“, бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10 и 24/12), а у складу са Политиком младих РС 2010 – 2015 („Службени гласник РС“, број 105/09), министар породице РС, Омладина и спорт донио је:
Правилник о субвенционисању каматне стопе на стамбене кредите за младе и младе брачне парове
Чланом 1. овог Правилника утврђују се критерији за расподјелу средстава из буџета Министарства породице, омладине и спорта РС за избор корисника каматних субвенција на стамбене кредите за младе и младе брачне парове.
УНХЦР-ов програм стамбене подршке такође је подржао реконструкцију стамбених јединица за повратнике и расељену омладину, иако су средства пребачена у Регионални стамбени програм посљедњих година.
Тренутно, не постоји национална стамбена шема дизајнирана посебно за младе људе у ризику од искључења, нити систем омладинских фоајеа, подржаног становања или приступачног приступа изнајмљивању везан за запошљавање младих или образовне програме.
Социјалне услуге
Приступ социјалним услугама за младе људе у БиХ првенствено је регулисан на ентитетском и локалном нивоу, са различитим стратегијама усмјереним на социјално искључене групе.
Јавна установа Центар за социјални рад Сарајево – Професионални циљ сваког упосленика Центра је да постигне што квалитетнији рад, квалитетно и успјешно пружање услуга и заштиту својим корисницима, те на тај начин одговори на социјалне потребе. Пружајући облике и услуге породичног права и социјалне заштите, регулишући многе материјалне бенефиције, Центар такође пружа многе нематеријалне услуге. У области нематеријалних услуга, процедуре су биле врло сложене и претпостављале су специјализиране услуге социјалног, психолошког, педагошког и правног рада. У свом професионалном раду и пружању услуга, помоћи и заштите својим корисницима, Центар користи мултидисциплинарни и мултиметодски приступ који укључује индивидуални рад, групни социјални рад и рад са породицом, а по потреби и психотерапионих рад.
Главни изазови за социјалне услуге су децентрализација, одговорност, стандарди и финансирање. Упркос релативно високим издацима ПДП-а (Позив за подношење приједлога) за социјалну заштиту у БиХ, финансирање није добро усмјерено, а постоји простор за побољшање ефикасности у програмима заштите дјеце и превенције и ублажавања сиромаштва. Осим тога, потенцијал за новчане трансфере не може се остварити због ограничене покривености сиромашних. Такође, вриједности пријеноса су прениске да би направиле стварну разлику у животима корисника.
Стратегија социјалне инклузије БД 2021-2027
Млади
Права и обавезе младих, организација младих, брига о младима, институционално учешће младих у доношењу одлука и друга питања од интереса за живот, положај и активности младих у БД регулисана су Законом о младима из 2017. године. Ово је посебно важно имајући у виду да Закон регулише:
- промоцију индивидуалног и друштвеног развоја младих људи и спречавање њиховог могућег занемаривања,
- имплементацију политика које се баве негативним трендовима за младе људе,
- одржавање и стварање позитивних животних услова за младе људе, као и окружења које је угодно за младе, и
- заштиту младих од опасности њихове доби којима могу бити изложени.
Стратегија социјалне инклузије РС 2021-2027
3.4.1 Заштита дјеце и младих
Дјеца и млади су најважнији ресурс за развој РС-а. Суочене са сталним падом њиховог удјела у укупном становништву, РС подузима низ мјера на републичком и локалном нивоу с циљем заустављања ових процеса и њиховог преусмјеравања ка позитивним исходима. У протеклих десет година, влада РС је усвојила неколико политика које се тичу питања и положаја дјеце, младих и породица са дјецом. Усвојене су сљедеће политике: Породична политика, Политика и Програм за побољшање раног раста и развоја дјеце, Здравствена политика младих, Политика за побољшање социјалног положаја особа са инвалидитетом, Развој образовне политике, Политика промоције сексуалног и репродуктивног здравља, Политика борбе против насиља у породици, Политика за побољшање социјалне заштите дјеце без родитељског старања, Омладинска политика, итд. Такођер, усвојено је неколико закона и подзаконских аката који институционално регулишу одређена подручја, стварајући реалну основу за покретање свеобухватне обнове становништва у РС. Упркос усвојеним политикама и мјерама које се проводе, друштвени положај ових група је још увијек препун социјалних проблема. Ситуациона анализа развијена током припреме политика говори о забрињавајућем процесу интензивирања социјалних питања/ризика са којима се суочавају дјеца, млади и породице са дјецом у РС.
Стратегија социјалне инклузије ФБиХ 2021-2027
- Млади
Млади људи су вриједан друштвени капитал, ресурси, представници пожељне будућности, носиоци доминантних друштвених вриједности које се преносе с кољена на кољено, те је потребно осигурати услове за њихов оптималан друштвени развој. Према попису становништва из 2013. године, млади у ФБиХ чине 21,5% укупног становништва. Од укупне мушке популације, млади учествују са 22,5%, а међу женском популацијом са 20,6%. Основна улога политике младих је социјална интеграција младих људи у преузимању друштвених улога, истовремено стварајући слободу преференција, бирајући креативне приступе и јачајући њихову активну улогу. Свјетски програм акције за младе (WPAY), који је одобрила Генерална скупштина УН-а 1995. године и ревидирала и допунила 2007. године, пружа оквир и смјернице за побољшање ситуације младих људи. На нивоу БиХ не постоји закон који регулише опћа питања младих или „кровно“ тијело за младе, нити постоји политика која се бави питањима младих на државном нивоу. Значајан корак направљен је 2004. године када је основана Комисија за координацију питања младих у БиХ као стално тијело Савјета министара БиХ. Комисија дјелује у оквиру Министарства цивилних послова БиХ и надлежна је за координацију активности свих актера који су релевантни за промоцију и заштиту улоге и положаја младих у БиХ. Фокус на младе у БиХ је такође наглашен у Акционом плану за имплементацију приоритета БиХ за приступање ЕУ, који предвиђа мјеру „Хитно провести активне мјере запошљавања за рјешавање високе незапослености, посебно незапослености младих, и пружити ефикасну подршку тражитељима посла“. ФБиХ је 2010. године усвојила Закон о младима који регулише питања која су важна за статус, егзистенцију и активности младих, те покушава институционализовати бригу о младима и рјешавати питања младих на организиран и систематичан начин. Министарство културе и спорта ФБиХ надлежно је за питања младих, у оквиру којих дјелује Сектор за младе.
Крајем 2015. године основан је Савјет младих ФБиХ као слободна, добровољна, нестраначка, невладина и непрофитна омладинска организација. Савјет младих ФБиХ има право и обавезу да легитимно заступа интересе кантоналних савјета младих, која су га основала, на свим нивоима власти. Савјет младих ФБиХ је основано на основу Закона о младима ФБиХ. Иако је Закон о младима предвиђао обавезан развој и усвајање омладинских политика за све нивое власти, у ФБиХ није развијена никаква омладинска политика. Влада ФБиХ је започела процес израде Политике за младе 2013. године. Иницијатива за покретање процеса израде и усвајања Политике младих 2021-2025 поново је добила подршку Представничког дома Парламента ФБиХ крајем 2019. године. Међутим, питање израде саме Политике за младе остало је неријешено.
Влада РС је 2023. године усвојила Омладинску политику РС за период 2023. – 2027. године. Омладинска политика РС 2023 – 2027 дефинисала је четири стратешка циља са укупно 15 приоритета и 44 мјере, те три стратешка пројекта. За имплементацију Политике планирана су средства у укупном износу од 266.389.000 КМ.
На основу дефинисаних стратешких фокуса и предложене визије развоја, успостављени су сљедећи стратешки циљеви:
- побољшати могућности и интерес младих људи за бољи живот (одрживи боравак и повратак) у РС,
- подстицати иницијативу и одговорно дјеловање младих људи у заједници,
- промовише развој здравог начина живота међу младима и одговорних ставова према околишу,
- промовише изврсност и стварање узора међу младим људима.
Поред јавних институција, невладини актери попут СОС Дјечијих села БиХ нуде свеобухватне услуге за младе који напуштају институционалну његу, фокусирајући се на становање, запошљавање и психосоцијалну подршку.
Упркос неким напорима, Национални извјештај о људском развоју о социјалној инклузији у БиХ за 2020 . годину утврдио је да 57% општина у БиХ или нема социјалне услуге или имају услуге недовољног квалитета.
Здравствена заштита
Не постоји свеобухватна национална политика која се посебно бави здравственом заштитом прилагођеном младима у БиХ. Међутим, бројне интервенције здравствене заштите укључују компоненте које се односе на младе.
Ментално здравље младих појавило се као приоритетно питање у неколико студија, са пилот иницијативама које промовишу моделе његе осјетљиве на младе. Они су првенствено подржани од стране донатора, невладиних организација и академских иницијатива (Поглавље 7.5 – Ментално здравље).
Неки центри примарне здравствене заштите су пилотирали услуге савјетовања за младе, али тренутно не постоји формализовани или национални програм менталног здравља младих. Пројекти породичне медицине имплементирани у протеклим годинама увели су компоненте приступа младима на нивоу заједнице, али оне никада нису биле скалиране или институционализоване.
Здравствени систем у БиХ: стање и правци могућих реформи
Према уставним рјешењима, област здравства је у надлежности ентитета (РС), подијељене надлежности ентитета и кантона (ФБиХ) и у надлежности БД. Тако су у БиХ тренутно на снази три закона о здравственој заштити и три закона о здравственом осигурању. Одредбе ових прописа су у великој мјери усклађене, иако постоје дијелови који се значајно разликују. У ФБиХ постоје Министарство здравља ФБиХ и десет кантоналних министарстава здравства, као и Завод за здравствено осигурање и реосигурање ФБиХ и 10 кантоналних завода здравственог осигурања. РС има Министарство здравља и социјалне заштите и Фонд здравственог осигурања, а у БД постоји Одјељење за здравство и друге услуге у оквиру Владе БД, и Фонд здравственог осигурања БД. На ентитетском нивоу основане су агенције за здравствену акредитацију, односно Агенција за квалитет и акредитацију у здравству у ФБиХ и Агенција за цертификовање, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите у РС. Од институција на нивоу БиХ важно је издвојити само Сектор за здравство при Министарству цивилних послова БиХ. Када је ријеч о прописима, најважнији пропис који се примјењује у цијелој БиХ је Закон о лијековима и медицинским средствима БиХ.
Сектор за здравство при Министарство цивилних послова БиХ
Сектор за здравство Министарства цивилних послова БиХ састоји се од Одјељења за статистичке, аналитичке послове и извјештавање и Одјељења за европске интеграције и међународну сарадњу.
Према члану 15. Закона о министарствима и другим органима управе БиХ („Службени гласник БиХ“, бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06 и 88/07, 35/09, 103/09, 87/12, 6/13 и 19/16) Министарство цивилних послова БиХ је надлежно, у области здравства, за обављање послова и извршавање задатака који су у надлежности БиХ и који се односе на утврђивање основних принципа, координирање активности и усклађивање планова ентитетских власти и дефинисање стратегије на међународном нивоу.
Иако је здравствена заштита у БиХ формално заснована на принципима солидарности, свеобухватности, континуитета, ефикасности, доступности и свеобухватног приступа, евидентно је да могућност приступа здравственим услугама, као и њихов квалитет нису исти у цијелој БиХ. Здравствене активности се обављају на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите. Посебан облик заштите здравља становништва остварује се кроз организацију јавног здравства. Задаци између примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите су подијељени у зависности од задатака, сложености медицинских процедура, специјализацијама здравствених радника и његоватеља, опреме и специфичности одређених подручја унутар земље, а специфичније су регулисани ентитетским и законима законом БД. Ови закони, као и подзаконски акти у ентитетима, БД и кантонима у ФБиХ, генерално дефинишу сва права на здравствену заштиту која грађани могу остварити. Међутим, само остваривање ових права је значајно отежано од стране оних који живе изван великих медицинских центара у БиХ (Сарајево, Бања Лука, Тузла, Мостар). Наиме, у неким кантонима у ФБиХ, као и у неким регијама у РС, те у БД, здравствене установе немају логистичке или кадровске услове да становницима тих подручја обезбиједе одговарајући ниво здравствене заштите. Стога су становници ових подручја присиљени користити здравствене услуге у врло удаљеним центрима. То је, пак, често везано за сложену управну процедуру која је регулисана Споразумом о начину и поступку кориштења здравствених услуга од стране осигураника у БиХ, изван ентитета или БД у којем осигураници бораве, те Споразумом о начину и поступку кориштења здравствене заштите изван подручја кантоналних завода здравственог осигурања у којима осигураници бораве. Ова процедура подразумијева прибављање посебне сугласности надлежне лијечничке комисије у здравственој установи у којој осигураник борави за лијечење на територији другог ентитета, односно кантона. Такођер, питање личног учешћа у трошковима здравствене заштите регулисано је на различите начине ентитетским, кантоналним или подзаконским актима на нивоу БД. У неким кантонима у ФБиХ, осигураници имају могућност да избјегну плаћање личних доприноса плаћањем годишње премије надлежном здравственом осигурању, док у другим дијеловима земље таква могућност не постоји.
Завод за јавно здравство ФБиХ је здравствена установа за обављање јавноздравствених дјелатности у ФБиХ. Ова институција такођер предлаже Закон о заштити становништва од заразних болести. Дјеца су ослобођена плаћања партиципације за лијечење у иностранству у установама са којима ФБиХ Завод за здравствено осигурање и реосигурање има уговор.
Министарство здравља и социјалне заштите РС
Анализа остваривања права на здравствену заштиту дјеце у РС заснована је на информацијама добијеним од Министарства здравља и социјалне заштите РС и укључује информације о једнакости права на третман на нивоу РС. Према Закону РС о министарствима, Министарство здравља и социјалне заштите РС надлежно је за:
- обављање административне и друге стручне послове везане за очување и унапрјеђење здравствене заштите грађана и праћење здравственог стања и потреба становништва за здравственом заштитом,
- систем здравствене заштите,
- организацију здравствене заштите у свим увјетима,
- стручно усавршавање и специјализација здравствених радника,
- инспекцију здравствене заштите,
- организацију надзора над стручним радом здравствених установа,
- здравствено осигурање и здравствено осигурање од јавних прихода,
- производњу и трговину лијековима, отровима и наркотицима, медицинском опремом и медицинским уређајима,
- здравствену сигурност воде, хране и предмета опште употребе,
- санитарну инспекцију, систем социјалне заштите,
- социјалну брига за породицу и дјецу,
- дјеловање друштвених организација и удружења грађана на социјално-хуманитарном пољу;
- пружање информација путем медија и других облика информација о свом раду,
- обавља и друге послове у складу са Законом и другим прописима РС и БиХ.
Одјељење за здравство и друге службе БД БиХ
Одјељење за здравство и друге послове БД БиХ обавља стручне, административне и друге послове из надлежности Владе БД који се односе на проведбу закона и прописа надлежних институција БиХ и БД у области здравства и других услуга под надзором и упутствима градоначелника.
Надлежности овог одјељења су, у складу са законима и прописима БиХ, Скупштине или по налогу шефа:
- заштита здравља становништва и функционирање здравствених установа у БД,
- социјална помоћ и социјална заштита грађана, посебно старијих особа, ментално и тјелесних инвалида, као и брака, породице и дјеце,
- планирање акција у случају угрожавања здравља грађана, и
- јавна здравствена предузећа и други послови у области јавног здравства.
Финансијске услуге
Напори да се смањи финансијска искљученост међу младима првенствено су дошли кроз микрофинансијске иницијативе и програме подршке запошљивости.
Младима у БиХ је тешко купити стан без кредита
Млади људи у БиХ углавном узимају кредите који су са високим каматним стопама у БиХ како би купили станове и постали независни, док цијене станова расту.
На званичној веб страници Министарства комуналне привреде, инфраструктуре, просторног уређења, грађевинарства и заштите животне средине Кантона Сарајево објављен је јавни позив за младе људе да купе стан по нижој цијени од тржишне. То је омогућено моделом предулагања у подстицајно становање, који Влада Кантона Сарајево проводи од 2022. године, с циљем да помогне младим људима да ријеше своје стамбене проблеме. На јавни позив моћи ће се пријавити особе са пребивалиштем у Кантону Сарајево, у доби од 18 до 38 година, које нису ријешиле своје стамбено питање.
Осим тога, Програм запошљивости и задржавања младих (YERP), који координише УНДП-а а финансира се путем Шпанског фонда за остваривање Миленијумских развојних циљева (МДГ), пружао је подршку финансијској инклузији и предузетништву кроз обуке, приправничке ангажмане и почетно финансирање за младе у ризику од маргинализације.
О квалитета
БиХ тренутно нема јединствен или централизован систем за осигурање квалитета (QА) инклузивних услуга за младе. Праксе евалуације и контроле квалитета су фрагментиране и углавном вођене од стране међународних организација или локалних невладиних организација.
Невладине организације као што је ПРОНИ Центар за развој младих имплементирају интерно осигурање квалитета кроз уговорне обавезе и партнерске оквире са локалним властима, али то остају изолиране праксе. У овом случају, интерно осигурање квалитета је уско повезано са радом с младима (Поглавље 10.4: Квалитет и иновације у раду с младима).
Већина јавно финансираних програма ослања се на механизме праћења, евалуације и учења (МЕЛ) под водством донатора, као што су анкете и извјештаји о напретку. Извјештај о националном људском развоју о социјалној инклузији у БиХ за 2020. годину забиљежио је недостатак институционализованог праћења корисника услуга или јавног извјештавања о исходима (УНДП НХДР).
Тренутно не постоје национални индикатори нити минимални стандарди који се примјењују у области становања, здравства, социјалних или финансијских услуга, нити казне за неиспуњавање обавеза.