3.6 Интеграција младих на тржиште рада

Мјере запошљавања младих

На државном нивоу, не постоји закон који се експлицитно бави питањима младих, а тиме и запошљавањем младих.

На државном нивоу у БиХ, запошљавање је у надлежности Сектора за рад, запошљавање, социјалну заштиту и пензије у оквиру Министарства цивилних послова БиХ. Агенција за рад и запошљавање БиХ такође има важну улогу у формулисању политика на државном нивоу у области запошљавања младих. Агенција, између осталог, прати примјену међународних стандарда и политика у области запошљавања и у сарадњи са ентитетским заводима за запошљавање и Заводом за запошљавање БД учествује у њиховој имплементацији, те координира активности у домаћим и међународним пројектима запошљавања. Комисија за координацију питања младих у БиХ, заједно са Министарством цивилних послова БиХ, обавља координацијску улогу у питањима младих, у овом случају у области запошљавања. Дирекција за економско планирање БиХ такође има значајну улогу у анализи, формирању, координацији и праћењу мјера против незапослености, развојне политике и политике социјалне инклузије свих социјалних категорија.

Агенција за рад и запошљавање БиХ, заједно са Заводом за запошљавање ФБиХ, Заводом за запошљавање РС, Заводом за запошљавање БД и кантоналним службама за запошљавање, заједнички координише активности везане за запошљавање грађана БиХ у иностранству и организацију програма професионалног усмјеравања и обуке у сарадњи са послодавцима, синдикатима, образовним институцијама и другим партнерима у циљу промоције запошљавања младих и активних политика тржишта рада.

БиХ има неколико мјера на високом нивоу на државном и ентитетском нивоу за подршку младим људима (15-30 година) у преласку на посао. Ове акције имају за циљ побољшати приступ и задржавање на тржишту рада за НЕЕТ (оне који нису запослени, образовани или обучени), тражитеље првог посла и нискоквалификоване младе.

Министарство цивилних послова БиХ координира израду Плана имплементације Гаранције за младе у БиХ, док Међународна организација рада (ИЛО) пружа техничку подршку институцијама тржишта рада на различитим нивоима власти у припреми и пилот активностима за имплементацију Гаранције за младе. Подршку коју пружа ИЛО суфинансирају Европска комисија, Генерална дирекција за запошљавање, социјална питања и инклузију и Генерална дирекција за сусједство и преговоре о проширењу.

С циљем финализације Плана имплементације Гаранције за младе, успостављена је национална радна група на стручном нивоу. Будући да План за БиХ захтијева израду акционих планова на ентитетском нивоу и акционог плана за БД БиХ, именоване су посебне радне групе за ФБиХ, РС и БД БиХ. такође су проведене функционалне анализе система јавних служби за запошљавање. Закључци ових анализа већ су интегрирани у Акциони план за РС, док су акциони планови у ФБиХ и БД БиХ још увијек у фази разматрања.

Да би се постигло пуно учешће у Програму и приступило средствима ИПА 2024 додијељеним Гаранцији за младе (3 милиона еура), потребно је израдити и усвојити План имплементације Гаранције за младе за БиХ, који ће објединити планове имплементације ФБиХ, РС и БД БиХ, а који ће одобрити Европска комисија.

До сада је Влада РС усвојила свој Акциони план, а развијен је и потврђен и Акциони план за БД БиХ. Акциони план за ФБиХ је у завршној фази израде и очекује се да ће бити финализиран и одобрен од стране Владе ФБиХ у 2025. години. Влада ФБиХ је на сједници одржаној 16. децембра усвојила Информацију  коју је доставило Федерално министарство рада и социјалне политике у вези са досадашњим активностима у имплементацији модела Гаранције за младе. Информација укључују и нацрт Акционог плана за имплементацију овог модела, који ће постати саставни дио Акционог плана Гаранције за младе БиХ.

Влада ФБиХ је 21. септембра 2023. године усвојила Стратегију запошљавања ФБиХ (2023–2030). Стратегија запошљавања ФБиХ је дугорочни стратешки документ који утврђује кључне реформе и мјере за повећање запошљивости, побољшање усклађености између образовања и тржишта рада, подстицање приватног сектора на отварање радних мјеста и повећање инклузије угрожених група. такође препознаје и интегрира модел Гаранције за младе и концепт економије бриге, с циљем да се скрати вријеме чекања за прво запослење на највише четири мјесеца, осигуравајући младим људима приступ запошљавању, обуци, стажирању или шегртовању.

Када је ријеч о мјерама и програмима запошљавања младих у ФБиХ дефинисаним Законом о младима ФБиХ, Влада ФБиХ се обавезује да ће кроз надлежна министарства дефинисати и успоставити федералне грантове и трансфере за подршку запошљавању младих и младим предузетницима, а посебно младима без радног искуства.

Омладинска политика РС 2023-2027 дефинисала је кључне стратешке пројекте усмјерене на запошљавање младих како слиједи:

• Оснивање ресурсног центра за младе,
• Програм подршке младим предузетницима „Стартуп Српска“,
• Оснивање првог научно-технолошког парка у РС.

У области запошљавања младих у РС, важну улогу има Министарство образовања и културе РС заједно са Заводом за запошљавање РС. Министарство, у сарадњи са Савјетом младих РС и синдикатима, има за циљ да стимулише послодавце да запошљавају студенте за стажирање.

Институт за запошљавање у БД-у бави се, између осталог, питањима запошљавања младих. Према Закону о младима БД, надлежна тијела, институције и друга правна лица, у сарадњи са Вијећем младих БД, развијају и проводе програме у области запошљавања.

Мјере флексигурности усмјерене на младе људе

У БиХ не постоје мјере флексигурности на државном нивоу, нити ФБиХ, РС и БД БиХ проводе специфичне мјере флексигурности усмјерене на младе људе.

У БиХ, политике запошљавања младих везане за флексисигурност комбинирају повећану флексибилност, кроз привремене уговоре и различите програме засноване на раду, са сигурносним подршкама као што су субвенције за плате, усавршавање, каријерно усмјеравање и заштита минималне плате.

Политика минималне плате, постављена на приближно 50-58% просјечне плате у ФБиХ и РС, има за циљ заштиту нивоа прихода. Иако је њихов главни утицај шири, они дају младим радницима сигурносну мрежу при уласку у формални сектор.

У ФБиХ су дозвољени уговори на одређено вријеме до три године. Ако се обнове након овог периода или продуже кроз више узастопних уговора, они се аутоматски претварају у сталне уговоре. У РС-у, уговори на одређено вријеме су уопштено дозвољени до двије године, са изузецима за оправдане случајеве (нпр. замјена одсутног запосленика или завршетак одређеног пројекта). Законодавство БД БиХ одражава законодавство ФБиХ, примјењују се уговори на одређено вријеме до три године.

Ови прописи омогућавају флексибилност за пројектно или привремено запошљавање, али такође укључују уграђену сигурност за запосленике, јер прекорачење лимита налаже прелазак на стално запослење. Нема директног спомињања мјера флексигурности прилагођених младима, као што су схеме првог посла, флексибилне могућности рада и учења или премошћивање подршке дохотку.

Постоји неколико међународних програма који доприносе мјерама флексигурности за младе људе у БиХ. Обука на радном мјесту и каријерно савјетовање су интегрирани у иницијативе које подржава ЕБРД и Свјетска банка. Ове мјере нуде прилагођену подршку током транзиције, помажући младима да уђу, прилагоде се и остану у формалном запослењу чак и након завршетка обнове уговора.

ЕБРД-ова иницијатива за младе у приватном сектору (2019) повезује студенте и недавно дипломиране са стажирањем и менторством у приватном сектору, повећавајући флексибилност уз побољшање вјештина и омогућавање лакшег прелаза између образовања и рада.

У оквиру Пројекта подршке запошљавању Свјетске банке (2017), субвенције за плате су биле комбиниране са обуком на радном мјесту како би се подстакле приватне фирме да запосле младе раднике. Ово спаја флексибилност за послодавце са сигурношћу прихода и развојем вјештина за младе.

Усклађивање приватног и пословног живота младих људи

Помирење приватног и радног живота за младе особе није посебно регулисано ниједним прописом у БиХ. Подршка за породично-пријатељско радно окружење и баланс између посла и приватног живота постоји углавном кроз иницијативе послодаваца или приједлоге заговарања, при чему још увијек не постоји свеобухватан законски оквир на нивоу ентитета или државе.

Флексибилни радни аранжмани

Осим рада на даљину, различити флексибилни радни аранжмани постају све чешћи у БиХ, потакнути потражњом запослених и признањем њихових бенефиција од стране послодаваца. Ови аранжмани имају за циљ пружити запосленицима већу аутономију над њиховим распоредом рада и локацијом, док још увијек задовољавају пословне потребе.

Уобичајене флексибилне опције укључују:

• Хибридни рад: Запосленици дијеле своје вријеме између рада на даљину (нпр. од куће) и рада из канцеларија послодавца или друге одређене локације. Специфична подјела (нпр. 2 дана у канцеларију, 3 дана на даљину) је обично договорена.
• Флексибилно радно вријеме (флексибилно радно вријеме): Запосленици имају одређени степен флексибилности у одређивању свог почетног и завршног времена, под условом да раде потребан број сати дневно/седмично и да су доступни током основног радног времена.
• Компримиране радне седмице: Запосленици раде пуно радно вријеме за мање од пет дана (нпр. раде дуже четири дана у седмици да би имали тродневни викенд).
• Дијељење посла: Два или више запосленика са скраћеним радним временом дијеле одговорности једне позиције с пуним радним временом.

Имплементација ових аранжмана често зависи од специфичне индустрије, културе компаније и природе радне улоге. Јасне политике и комуникација су од суштинског значаја за успјешну имплементацију.

Рад на даљину и хибридни рад све више нуде приватни послодавци, посебно у ИТ и услужном сектору. Истраживање  ИТ запосленика из 2024. године открило је:

• 79% има приступ хибридном раду,
• 62% може радити у потпуности на даљину,
• 60% има користи од флексибилног времена почетка/завршетка.

Ови аранжмани подржавају младе запосленике који желе боље уравнотежити посао, учење или породичне обавезе.

Финансирање постојећих шема/иницијатива

Извори финансирања активности запошљавања су првенствено одобрени буџети институција које проводе ове активности, уз додатна средства која се осигуравају кроз пројекте који се финансирају из страних кредита и донација и средстава из буџета ентитетских влада и Владе БД за подршку имплементацији активних програма тржишта рада.

Влада РС је 6. јула 2023. године усвојила Одлуку о усвајању Акционог плана за имплементацију Стратегије запошљавања РС 2023 – 2025. Акционим планом предвиђена је имплементација мјера запошљавања у 2023. години у укупном износу од око 49.000.000,00 КМ, од чега је укупно 15.063.000,00 КМ планирано за мјере активног запошљавања кроз имплементацију Програма запошљавања.

Од наведеног износа, 10.000.000,00 КМ планирано је за имплементацију Програма запошљавања и самозапошљавања дјеце погинулих и демобилизованих војника, ратних ветерана и ратних инвалида под називом „Заједно на посао“.

За Програм подршке привреди кроз поврат плаћених пореза и доприноса за ново запошљавање планирано је 5.000.000,00 КМ, а за имплементацију Програма подршке запошљавању и самозапошљавању Рома, који се финансира из грантова Министарства за људска права и избјеглице БиХ, планиран је износ од 63.000,00 КМ.

Планирано је запошљавање 2.689 лица средствима у износу од 15.000.000,00 КМ предвиђеним буџетом за 2023. годину. Од овог броја, 1.151 особа ће бити запослена кроз програм „Заједно до посла“, а 1.151 особа кроз Програм подршке економији кроз поврат плаћених пореза и доприноса за ново запошљавање, док ће Програм запошљавања и самозапошљавања за Роме обухватити 11 особа.

Програм подршке запошљавању младих са вишим и средњим образовањем као приправника имплементиран је 2022. године у РС. Вриједност Програма износила је 6.035.816,00 КМ. Очекивани ефекти Програма огледали су се у обуци 888 младих појединаца и професионалаца са вишим и средњим стручним образовањем за самосталан рад у својим областима. Потребна средства за 2021. годину износила су 4.818.648,12 КМ.

Веома важан институционални актер у области запошљавања младих је Инвестициона и развојна банка РС (ИРБРС). ИРБРС суфинансира запошљавање младих кроз зајмове или грантове за покретање пољопривредних бизниса. Завод за образовање одраслих РС у оквиру својих активности стимулише упис неквалификованих лица на додатно усавршавање и даље образовање у складу са потребама тржишта рада.

Организација Хелветас у БиХ имплементирала је пројекат „Моја будућност“ који има за циљ рјешавање два главна изазова у БиХ: незапосленост младих и неразвијеност руралних подручја, што доприноси високој емиграцији младих и унутрашњим миграцијама према урбаним центрима. Пројекат се фокусира на јачање економских веза између руралних и урбаних подручја како би се створило одрживо запошљавање и образовне могућности за младе људе. Методологија “Opportunity Group” је примијењена кроз пројекат по први пут у БиХ, активно ангажујући младе у вршњачким групама како би изградили техничке, предузетничке и животне вјештине, чинећи их агентима промјена, а не пасивним корисницима. Пројекат, који је првобитно имплементиран у регији Херцеговине, настоји проширити свој утјецај на цијелу земљу. Кључни циљеви укључују стварање 220 радних мјеста, пружање обуке и подучавања за 1.440 младих људи, те побољшање квалитета услуга везаних за запошљавање на локалном нивоу.

Свјетска банка је имплементирала Пројекат подршке запошљавању (2017–) који је суфинансиран ИБРД кредитом од 50 милиона евра. Ова иницијатива подстиче запошљавање младих, нискоквалификованих и дуготрајно незапослених појединаца у приватном сектору кроз субвенције за плате, обуку на радном мјесту, грантове за самозапошљавање и побољшане системе праћења. До данас, близу 55.000 тражитеља посла је запослено, а 52% је задржало запослење након 12 мјесеци.

У оквиру ИПА II програма прекограничне сарадње БиХ-Црна Гора, иницијатива „Ваш посао“ (око 360.000 еура гранта) нуди каријерно усмјеравање, стажирање, подршку предузетништву и сајмове послова, као што је догађај у Мостару 2024. године, који је укључивао 350+ младих људи и садржавао радионице о животописима, предузетничким плановима и пасошима компетенција.

Пројекат запошљавања младих Швајцарске агенција та развој и сарадњу СДЦ (2016–2022) подржао је јавне службе за запошљавање (ЈСЗ) у пружању услуга прилагођених младима, укључујући каријерне центре и „клубове за запошљавање“. До почетка 2017. године, 6.240 младих је добило подршку, а 2.665 је осигурало запослење.

Што се тиче БД БиХ, Завод за запошљавање је у 2022. години имплементирао неколико програма, укључујући: Програм запошљавања тешко запошљивих појединаца, Програм усклађивања тржишта рада и образовног система – Каријерно усмјеравање, које је финансирао властитим средствима. Програм запошљавања Рома финансира Министарство за људска права и избјеглице БиХ, док Програм запошљавања и Програм самозапошљавања у пољопривреди у БД финансира Влада БД, односно Одјељење за економски развој, спорт и културу и Одјељење за пољопривреду БД. Поред ових, у 2022. години имплементирани су и Програм самозапошљавања и Програм самозапошљавања у пољопривреди у БД за 2021. годину.

 Осигурање квалитета

1. Активни напори праћења:

• Институт за развој младих КУЛТ је 2012. године извијестио да је Уред за ревизију ФБиХ провео ревизију ефикасности Програма запошљавања младих (YEP), оцјењујући планирање, имплементацију, праћење и евалуацију, укључујући ефикасност за тешко запошљиве младе. Пројекат су подржале ГОПА мбХ и Амбасада Швајцарске у БиХ, а имплементирале су га јавне службе за запошљавање у БиХ.

2. Изградњу капацитета и обука за праћење и евалуацију:

• Локални омладински службеници из ФБиХ и РС учествовали су у циљаним тренинзима за праћење и евалуације (нпр. јуни 2015. финансиран од стране УСАИД-а), учећи систематско праћење пројеката, методе евалуације, праћење учинка и родно осјетљив дизајн индикатора.
• У оквиру пројекта RCC особље особље јавних служби за запошљавање широм ФБиХ, РС и БД присуствовало је семинарима о Гаранцији за младе и активним политикама тржишта рада, који су укључивали дискусије о побољшању праћења, евалуације, кохерентности и ефикасности мјера запошљавања.
• Институт за развој младих КУЛТ проводи структуриране програме обуке који опремају службенике за младе практичним алатима за праћење учинка пројеката, процјену исхода и побољшање квалитета програма за младе. Ови тренинзи се фокусирају на припрему јавних позива за пројекте за младе, управљање додијељеним грантовима и примјену систематских метода праћења и евалуације како би се осигурала ефикасност пројекта.

3. Институционални алати и радионице у оквиру Гаранције за младе:

• План имплементације Гаранције за младе за БиХ укључује функционалне процјене система јавних служби за  запошљавање и радионице о праћењу и евалуацији, иако су ови процеси још увијек у раној фази.

Иницијативе као што је Сајам младих укључују конкретне метрике учинка, као што су број учесника, сати обуке и успјешни пословни планови (14 пословних планова је добило додатну подршку), указујући на нове праксе евалуације. Међутим, БиХ нема структуриран систем праћења и осигурања квалитета на институционалном нивоу који обухвата све политике или шеме запошљавања младих на националном нивоу.