Системи за предвиђање
Схеме и механизми највишег нивоа
БиХ прогресивно развија своје тржиште рада и системе за предвиђање вјештина, иако унутар сложеног и децентрализованог административног оквира. Ови напори су кључни за усклађивање образовања и обуке са захтјевима тржишта рада, посебно у контексту тежњи за приступањем ЕУ.
Недавна истраживања тржишта рада и иницијативе за предвиђање фокусирале су се на побољшање капацитета јавних служби за запошљавање за провођење истраживања тржишта рада.
ЕУ је финансирала пројекте усмјерене на побољшање методологија истраживања тржишта рада. Ови пројекти су обучили преко 600 запослених у јавним службама за запошљавање у провођењу стандардизираних анкета послодаваца и анализа тржишта рада. Израђени извјештаји имају за циљ информисати о креирању политике и дистрибуирају се путем платформи као што је трзистерада.ба. Истраживања тржишта рада о потребама послодаваца проведена су коришћењем усклађених методологија широм БиХ, пружајући вриједне податке за креирање политика.
Статистички систем БиХ карактеризира његова децентрализована структура, која представља изазове за усклађивање података и ефикасно функционисање. Агенција за статистику БиХ (БХАС) је централна статистичка агенција надлежна за прикупљање и дисеминацију националних статистика, укључујући податке о запослености и платама. Ентитетски статистички заводи, Завод за статистику ФБиХ и Завод за статистику РС прикупљају податке у оквиру својих надлежности.
Као одговор на демографске промјене, посебно унутрашње миграције и старење радне снаге, уложени су напори да се предвиде образовне потребе. УНФПА БиХ, у сарадњи са УНФПА Регионалним канцеларијом за Источну Европу и Кавказ (EECARO), покренула је консултантски пројекат у 2024. години како би се предвидио упис ученика и потребе за радном снагом наставника у Кантону Сарајево. Ове прогнозе имају за циљ информисати стратешко планирање у образовном сектору. Анализа утицаја демографских промјена у цијелој регији је подузета у оквиру пројекта. У ту сврху, УНФПА је такође покренула свеобухватне студије, укључујући Анализу ситуације становништва у БиХ, Ефекте промјена становништва на пружање јавних услуга у БиХ и Анкету о емиграцији младих. Ове студије имају за циљ идентификовати и разјаснити узроке и посљедице демографских промјена у БиХ.
Координациона тијела и међусекторска сарадња
Агенција за рад и запошљавање БиХ је агенција на државном нивоу која координира службе за запошљавање широм БиХ, радећи у сарадњи са ентитетским и кантоналним заводима за запошљавање. Игра кључну улогу у имплементацији политика тржишта рада и олакшавању сарадње између различитих нивоа власти.
Уложени су напори да се побољша сарадња између јавних власти и социјалних партнера. У оквиру консултантског пројекта, УНФПА БиХ и EECARO су успоставили Заједнице за политику и праксу (ППЦ) у Бањој Луци и Сарајеву како би се побољшали капацитети институција БиХ на свим нивоима за ефикасно рјешавање ових демографских промјена. Ове заједнице окупљају практичаре, креаторе политика, пружаоце услуга и стручњаке како би истражили иновативна рјешења која би могла ублажити негативне ефекте промјена становништва.
Резултати и ширење
Примарни резултати ових система предвиђања укључују редовне извјештаје о тржишту рада који детаљно описују трендове запошљавања, недостатак вјештина, потребе послодаваца и образовне прогнозе и пројекције уписа ученика и захтјеве наставничке радне снаге за информирање о планирању образовања. Ови резултати се дистрибуирају путем званичних веб страница Агенције за статистику БиХ, Агенције за рад и запошљавање БиХ и ентитетских статистичких завода и служби за запошљавање и користе се за информисање политичких одлука на различитим нивоима власти.
Развој вјештина
БиХ активно ради на усклађивању својих система образовања и обуке са захтјевима тржишта рада, фокусирајући се на формалне и неформалне образовне путеве.
Влада РС је у своју Политику запошљавања 2021-2027 укључила предвиђање вјештина: „Развој вјештина незапослених особа за активно тражење посла“. Ова мјера се односи на финансирање и провођење континуиране подршке незапосленим особама у проналажењу посла, односно на њихову обуку како би што ефикасније остварили своје капацитете на тржишту рада.
Стратешки правци развоја каријерне оријентације у ФБиХ 2015 – 2020 међу најважнијим закључцима и препорукама укључују сљедеће:
- Успоставити центре за развој каријере на високошколским установама.
- Омогућавање развоја центара за цјеложивотно учење, омогућавање и продубљивање стручних знања, вјештина и способности прилагођавања програма тржишта рада, тј. усклађивање програма образовања одраслих са потребама тржишта рада, праћење развоја науке и научних достигнућа струке.
Политика запошљавања ФБиХ (2023 – 2030) садржи четири стратешка циља и неколико кључних исхода којима треба тежити промовисању пуног, продуктивног и слободно изабраног запошљавања, а један од њих је:
- Повећање личне запошљивости и побољшање усклађености вјештина са захтјевима тржишта.
Овај циљ има два квантитативна циља: смањење броја људи са ниским квалификацијама за 10% и повећање броја људи који раде послове који одговарају њиховим квалификацијама за 20%. Побољшање ситуације на тржишту рада захтијева конкурентске компаније које могу створити више квалитетних радних мјеста.
Влада БД у својој општој Политици развоја садржи мјеру 2.1.2. Подршка образовним програмима и цјеложивотном учењу (преквалификација/додатно образовање) у складу са потребама тржишта рада. Намјера је образовање за запошљавање особа које због непотпуног знања/квалификација не могу наћи адекватан посао, и за оне који су образовани за занимања која више нису тражена и немају додатну обуку за знања и вјештине с напретком у техничком и технолошком развоју.
Мјера подразумијева (у сарадњи са Привредном комором и Удружењем послодаваца) да се дефинише која су занимања тренутно у недостатку, да ли постоје наставни планови и програми са истим, и у сарадњи са Трипартитним савјетодавним вијећем да се затражи упис студената у ова мањкава занимања, и да се уведе модел стипендирања за студенте у овим занимањима.
Осим тога, на овај начин и послодавци и радници ће имати додатну сигурност да су програми цјеложивотног учења и образовања одраслих флексибилни и прилагодљиви њиховим потребама, што ће у коначници повећати задовољство грађана образованим могућностима БД БиХ.
Формално образовање: Усклађивање са потребама тржишта рада
У току су напори за модернизацију стручног образовања и обуке (ВЕТ) како би се боље ускладили захтјеви тржишта рада. То укључује развој стандарда занимања и наставних планова и програма који одражавају тренутне потребе индустрије. Међутим, изазови и даље постоје због децентрализоване природе образовног система, што доводи до недосљедности у различитим регијама.
Агенција за развој високог образовања и осигурање квалитета (ХЕА) надгледа акредитацију високошколских институција. Иако су предузети кораци за усклађивање са европским стандардима и смјерницама, још увијек недостаје потпуно функционалан систем акредитације за студијске програме.
Образовање одраслих је регулисано ентитетским и кантоналним законима, са школама овлаштеним да организирају програме обуке одраслих. Међутим, доступност центара за преквалификацију и усавршавање је ограничена, са само неколико центара који се налазе у Бихаћу, Сарајеву и Широком Бријегу.
Неформално и информално учење: Премошћивање јаза у вјештинама
Организације попут Центра за развој неформалног образовања (ЦРНО) оснажују младе људе кроз различите програме усмјерене на развој практичних вјештина и подстицање активног грађанства. Њихове иницијативе укључују менторске програме, иновацијске центре и радионице за развој међуљудских вјештина.
Удружење АЛДИ, уз подршку ЕУ, успоставило је програме обуке који се фокусирају на дигиталне вјештине и меке вјештине како би се побољшала запошљивост младих. Ови програми укључују кратке курсеве и практичан рад на развоју дигиталних производа.
Пројект „Млади амбасадори неформалног учења – фаза 2“ има за циљ изградњу капацитета младих кроз учешће у активностима неформалног образовања и побољшање признавања компетенција стечених изван формалног образовног окружења.
Програм задржавања младих у БиХ – Пројекат опште мобилизације реализован је од 1. јануара 2021. до 31. децембра 2023. године. Циљ овог пројекта био је јачање и повећање капацитета омладинских организација цивилног друштва за учешће у реформама образовања и запошљивости младих у БиХ. Кроз пројекат је успостављена мрежа младих стручњака, експерата и представника адвокатских комора за запошљавање и образовање, с циљем јачања капацитета и компетенција омладинских организација цивилног друштва и повећања утицаја адвокатских комора на развој политика, политике и стратегије у области образовања и запошљавања. Пројекат је унаприједио правни и политички однос према младима кроз сарадњу између релевантних институција за запошљавање и релевантних институција на свим нивоима власти и подигао свијест о важности запошљавања за губитак младе популације у БиХ. Програм је финансирала Европска унија у БиХ, а имплементирала га је НВО „Нешто Више“ у сарадњи са ПРОНИ центром за развој младих.