Историјски развој

Рад с младима у БиХ није нова појава. За време постојања Југославије (СФРЈ) постојале су разне омладинске организације, попут пионира, извиђача, Савеза комунистичке омладине Југославије и других. Основна сврха наведених организација била је промовисање југословенског патриотизма, добровољности, братства и јединства, колективног дјеловања и једнообразности, што су биле основне вриједности које су промовисале политичке структуре.

Након пада социјализма и рата у БиХ (1992.-1995.), било је потребно започети обнову инфраструктуре, привреде, разних институција, али и међунационалних односа у БиХ. Током рата у БиХ створене су етнички хомогене територије, а комуникација између људи различитих националности у БиХ готово да није постојала. Схвативши то, прогресивни млади људи, уз помоћ међународне заједнице у виду средстава и разних видова обуке, након рата су одлучили да се организују и допринесу поновном успостављању ратом оштећених међунационалних веза. На овај начин, формалне и неформалне групе младих преузимају улогу мировњака, и доприносе процесу помирења у БиХ, међу осталим, у раду младих на изградњи мира.

Након рата (1992-1995) било је потребно реконструисати инфраструктуру, институције, привреду и све остало потребно за функционисање државе. Увиђајући то, млади су крајем 1990-их започели различите облике самоорганизирања, покушавајући одговорити на потребе својих вршњака у својим срединама и на тај начин допринијети како развоју својих заједница, тако и побољшању статуса младих у њима. Потребу за учешћем младих у развоју локалних заједница и БиХ у цјелини препознаје и међународна заједница која  донаторским средствима и организацијом разних обука за омладинске раднике помаже у развоју организираног омладинског рада по „западном“ моделу, али уважавајући потребе младих људи у БиХ.

Активности у које су се млади могли укључити у то вријеме покривале су различите области од интереса за младе, од музике, позоришта, путовања, екологије, културе, спорта до разних семинара, обука и курсева потребних младима да постану агенти промјене у њиховим заједницама. Омладински радници су овим активностима настојали да утичу на систем вриједности младих, те им помогну да превазиђу све предрасуде које су имали.

Политичке елите тог времена су младе доживљавале као проблем, а не као ресурс. Међу младима је била велика незапосленост, сјећања на рат још нису нестала, а примјетна је тенденција окретања младих према етнонационализму и другим деструктивним понашањима.

Омладинске организације у БиХ се у то вријеме баве широким спектром тема, као што су: изградња мира, социјална правда, људска права, социјална инклузија младих и др. Међутим, заједнички им је циљ био побољшање положаја младих у босанскохерцеговачком друштву. Они више нису под директним утицајем државног апарата, већ делују по сопственом нахођењу и покушавају да препознају и одговоре на потребе младих у срединама у којима делују.

Није могуће сазнати број организација које се баве омладинским радом у БиХ у овом тренутку, као ни тачан број омладинских радника који се свакодневно баве овом професијом на добровољној бази или су запослени у омладинским организацијама. Ово је дијелом због чињенице да у земљи не постоји опћеприхваћена дефиниција омладинског рада и омладинског радника, а недостаје и оквир компетенција за валидацију.

Неке од најзапаженијих организација које су биле пионир омладинског рада у то вријеме биле су ПРОНИ центар за развој младих, Хелсиншки сабор грађана, Мрежа младих југоисточне Европе. У првој половини 2000. године број омладинских организација у БиХ је растао, међу којима су, између осталог: Институт за развој младих КУЛТ, ИПАК – Млади граде будућност, Центар за изградњу мира, Перпетум Мобиле, Омладинска информативна агенција, итд.

Све ове организације су посвећене раду с младима, а кроз неформално образовање раде на питањима изградње мира, социјалне инклузије младих, личног развоја младих, те кориштење младих као ресурса за рад на развоју локалних заједница и БиХ у цјелини.

У новије вријеме омладински рад добија и димензију ширег одговора на многа питања којима се млади из БиХ баве, од незапослености, миграција до насилног екстремизма и радикализма, примјеном модела неформалног образовања који се користе у омладинском раду, до низа питања за помоћ младима.

Национална дефиниција или разумијевање омладинског рада

Омладински рад у БиХ, на националном нивоу, није дефиниран.

На ентитетском (ентитетима и Брчко дистрикту БиХ) нивоу, рад с младима или омладински рад је различито дефиниран на сваком нивоу.

Закону о младима ФБиХ у члану 4 – Дефиниције стоји да: “Рад са младима значи планирану, сврсисходну и свјесну подршку младима кроз добровољно учешће младих”.

Закон о омладинском организовању РС у члану 2. дефинише омладински рад на сљедећи начин: „Омладински рад представља дио омладинских активности које се организују са младима и за младе, а које се одвијају у слободно вријеме младих и обављају се у циљу побољшања услова за лични и друштвени развој младих и опће друштвене користи у складу са њиховим потребама, могућностима и уз њихово добровољно учешће”.

Закон о младима Брчко дистрикта БиХ у члану 2. дефинира омладински рад на сљедећи начин: „Омладински рад“ се односи на облике друштвено корисног рада у области интереса младих у који су укључени и којим се доприноси побољшању положаја младих“. Важно је напоменути да овај закон у истом члану дефинише омладинског радника наводећи да је: „Омладински радник“ особа која ради са младима на начине неформалног и формалног садржаја, фокусирајући се на лични и друштвени развој кроз однос један на један и групне активнсоти”. Ово је једина формална дефиниција омладинског радника у БиХ.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА