Интеркултурална свијест
Не постоје иницијативе на државном нивоу које промовише у социјалну инклузију и подизање свијести у БиХ. Скупштина БД је на својој 12. редовној сједници одржаној 15. јула 2021. године усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о заштити права припадника националних мањина у БД БиХ. Закон предвиђа да је Савјет националних мањина БД-а савјетодавно тијело Скупштине БД-а које даје препоруке, мишљења, савјете и приједлоге о питањима везаним за права припадника националних мањина, чиме се доприноси промоцији прихватања интеркултуралног дијалога и толеранције других култура. Састоји се од по једног представника сваке националне мањине заступљене у БД.
У БиХ је имплементирано неколико међународно подржаних иницијатива за јачање интеркултуралног разумијевања, толеранције и дијалога међу младима. Ови напори су усклађени са стратешким фокусом ЕУ на социјалну инклузију, разноликост и интеркултурално образовање.
BRIDGE – Изградња односа за интеркултурални дијалог у БиХ био је програм са више актера који је координирао УНДП, а финансирала Италијанска агенција за развојну сарадњу (АИЦС). Имплементиран је од октобра 2021. до септембра 2023. године. Пројекат је окупио младе људе из различитих етничких, вјерских и географских средина кроз заједничке активности у природи, науци, туризму и заштити околиша. Његов основни циљ био је смањити предрасуде, обновити међусобно повјерење и његовати културу заједничких вриједности и међукултуралног дијалога. Програм је посебно био усмјерен на младе људе у доби од 16 до 30 година из етнички подијељених и постконфликтних заједница широм земље. Релевантни пројектни партнери били су омладинске невладине организације, релевантна ентитетска министарства и локалне самоуправе у БиХ.
Erasmus+ BEYOND – Interculturalism Beyond Multiculturalism је пројекат имплементиран кроз Ерасмус+ програм који је укључивао двије радионице за размјену младих одржане у мају и марту 2022. године. Његов циљ је био побољшати интеркултурални дијалог и критичко разумијевање идентитета, вриједности и дискриминације, укључујући ксенофобију, национализам и расизам. Програм је користио методологије неформалног образовања и циљао је на младе одрасле особе старије од 16 година из БиХ, Италије, Косова, Мађарске и Србије.
Права младих људи
Међународне организације и организације цивилног друштва у БиХ имплементирале су неколико програма усмјерених на повећање свијести младих о људским правима, активном грађанству и демократском ангажману.
Youth4Values (BRAVO BiH) је Ерасмус+ пројекат изградње капацитета који координира БРАВО БиХ и подржава ОСЦЕ и други партнери. Имплементиран кроз радионице одржане од априла до јула 2025. године, пројекат промовише активно грађанство, политички ангажман, грађанско образовање и европски идентитет. Његове методологије укључују интерактивне радионице, симулације и размјене вршњака. Иницијатива је усмјерена на младе људе у доби од 16 до 30 година широм земље.
State of Peace Youth Academy 2025 је пројекат који организирају Делегација ЕУ и Центар за постконфликтна истраживања. То је 14-дневна љетна академија (1-14. аугуст 2025.) која пружа обуку о изградњи мира, људским правима, транзицијској правди и међурелигијском дијалогу. Осмишљена је да ојача грађански ангажман и водство младих. Академија је отворена за учеснике узраста од 18 до 30 година из БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе.
YPeer Network (UNFPA BiH), подржана од стране УНФПА, је тренутна иницијатива (активна од 2024. године) која оснажује младе људе да дјелују као мировни амбасадори и агенти друштвених промјена. Активности укључују кампање против говора мржње, тренинге о равноправности сполова и иницијативе за побољшање социјалне кохезије. Мрежа се фокусира на младе у доби од 18 до 30 година, укључујући ромску омладину и друге маргинализиране групе, у градовима као што су Бања Лука, Тузла, Бихаћ и Брчко.
Кључне иницијативе за очување демократије и спречавање радикализације која доводи до насилног екстремизма
Стратегија БиХ за превенцију и борбу против тероризма 2021-2026 је израз посвећености институција на свим нивоима власти у БиХ у превенцији и борби против тероризма и насилног екстремизма, радикализације и других појава које доводе до тероризма, пратећи међународне обавезе земље као чланице Уједињених нација (УН), Савјет Европе (РЕ), Организација за европску сигурност и сарадњу у Европи (ОСЦЕ), Антитерористичке коалиције, те потенцијалног кандидата за чланство у ЕУ.
Акциони план за ревизију Стратегије за превенцију и борбу против тероризма (2021-2026) је израђен али још није усвојен. У циљу спровођења стратешких мјера усмјерених на превенцију и борбу против тероризма, спречавање насилног екстремизма и радикализације која доводи до тероризма и злочина из мржње, а које су у надлежности државних институција, а у сврху усклађивања и координације спровођења мјера утврђених овом Стратегијом, у надлежности су влада РС, ФБиХ (у сарадњи са кантонима) и БД. Овај Акциони план усваја Вијеће министара БиХ на приједлог Радне групе. Ентитетске владе и Влада БД усвојиле су властите акционе планове за имплементацију Стратегије који су у складу са циљевима и мјерама наведеним у овом документу и за које је надлежност ентитета и институција БД дефинисана Законом.
Влада ФБиХ је на својој 233. сједници одржаној 28. августа 2020. године усвојила Оперативни план за имплементацију Стратегије превенције и борбе против тероризма БиХ 2023-2025, који је на снази и данас.
Међутим, током израде новог Акционог плана, Међусекторска радна група Владе ФБиХ (IRRG) је обавијештена од стране ФБиХ да постоји обавеза да се приликом израде нове политике примјењују одредбе Закона о планирању развоја и управљању развојем у ФБиХ и Уредбе о припреми политика. С обзиром да је ово политика која би била дио Државне стратегије, препоручен је облик креирања акционих планова за ентитете и БД. Међутим, с друге стране, законски акти који се спомињу у ФБиХ јасно прецизирају обавезан облик приликом креирања политика, па је било потребно пронаћи адекватно рјешење овог проблема. У писму број 01-02-47-3/23 које је 29. марта 2023. године упутио Институт за развојно програмирање ФБиХ, ИРРГ-у је препоручено да документ назове: Оперативни план Владе ФБиХ за имплементацију Стратегије превенције и борбе против тероризма БиХ 2023 – 2026.
Дерадикализација и интеграција: Правни и политички оквир БиХ/Country Report WP4 (јануар 2022) представља извјештај који даје концептуални приказ о томе како се постојеће политике и закони баве радикализацијом како би се одредили њихови најкритичнији аспекти и најбоље праксе, и коначно развила политика заснована на доказима и правне смјернице како би се допринијело борби против радикализма и екстремизма у БиХ.
Извјештај садржи различите законске акте и регулативе који се баве питањима радикализације тероризма, радикализма и екстремизма. Такођер, извјештај се осврће на контроверзе у вези с Уставом БиХ, које произлазе из Дејтонског мировног споразума из 1995. године, а које се односе на подржавање етничких одјељења у земљи и изолацију мањина у БиХ.
Национално оквирно законодавство о радикализацији и дерадикализацији
У свом уводу, Стратегија БиХ за борбу и спречавање тероризма 2015-2020 предвиђа сљедеће: „Пријетња од потенцијалних терористичких напада расте у БиХ, као и у свим партнерским земљама антитерористичке коалиције.“ Постојећа инфраструктура (и законодавна и институционална) за праћење и борбу против овог проблема је недовољна“. Стратегија је усвојена у јулу 2015. године, Акциони план у октобру 2016. године, а Надзорно тијело за праћење имплементације Стратегије је успостављено средином 2017. године. Већина средстава потрошених на имплементацију стратегије су биле стране донације, а новац је углавном потрошен на конференције и радионице. БиХ је у новембру 2022. године усвојила Стратегију БиХ за спречавање и борбу против тероризма 2021-2026, док Акциони план за имплементацију Стратегије усвојен 23. августа 2023. године. Стратегија се заснива на превенцији, заштити, истрази и процесуирању и одговору/реакцији на терористичке нападе. Усвајањем Стратегије, БиХ је изјавила да је спремна да ојача националне капацитете за борбу против тероризма и да је наставак Стратегије БиХ за спречавање и борбу против тероризма 2015-2020. С обзиром на то да извјештај о имплементацији Стратегије за спречавање и борбе против тероризма БиХ 2015-2020 још није написан, не можемо знати какве је ефекте у коначници имао на борбу против тероризма.
Стратегија не укључује стварање интерсекцијске сарадње између различитих институција и сектора. Такође је значајно да Министарство безбједности БиХ није успоставило готово никакву сарадњу са омладинским организацијама или општено цивилним сектором у вези са радикализацијом младих. Такве активности су углавном обављале домаће или стране организације цивилног друштва са страним донацијама.
Споразум о сарадњи између Министарства унутрашњих послова РС и организација цивилног друштва
Директор Полиције РС и представници неколико удружења грађана потписали су споразум о сарадњи између Министарства унутрашњих послова РС и организација цивилног друштва у Бањој Луци, чији је циљ унапрјеђење координације и сарадње на јачању заштите младих од злоупотребе на интернету. Споразум планира креирање, промоцију и имплементацију Андроид апликације, као и пружање савјетовања и друге подршке младим људима који су или би могли бити изложени злостављању на интернету.
Споразум су потписали представници удружења грађана „Буди добро“, ОЦД „Побједа“ и ОЦД „Нова генерација – Плави телефон“, а у наредном периоду потписаће га Институт за развој младих „Перпетуум Мобиле“, Центар за развој младих „ПРОНИ „, Фондација „Агора“, ОЦД „Ц.Е.З.А.Р“, Омладински центар Бијељина, Удружење младих „Млади активисти-Кнежево“, Удружење младих „Центар“, ОЦД „Омладински центар Петар Кочић“, ОЦД „Мост“ и друге омладинске невладине организације.
ПРОНИ је једна од првих организација у БиХ која ради на превенцији насилног екстремизма са фокусом на истраживање, обуку за омладинске раднике, кампање и документарне филмове. Његов рад је препознат као примјер добре праксе у студији коју је објавило Партнерство младих ЕУ-а и Савјета Европе.
ПРОНИ Центар за развој младих је партнер у БиХ у трогодишњем пројекту „Дерадикализација у Европи и шире: детектуј, ријеши, реинтегриши“. Главни циљеви пројекта су мапирање актера и стања радикализације, процјена онлајн и офлајн наратива који узрокују радикализам, развој пилот платформе или прелиминарних студија за процјену овог феномена, све у циљу подузимања корективних мјера и интервенција у процесу развоја друштвене инклузије.
Maoca Youth Club 2.0 пројецт: Проширена интеракција и поруке младих
Овај петомјесечни пројекат проводи ПРОНИ омладински клуб Маоца од децембра 2020. године. У складу са циљевима ПРОНИ центра за развој младих који се односе на подстицање активизма међу младом популацијом, оснаживање, пружање подршке и сигурно мјесто за реализацију њихових идеја, одржане су бројне активности као што су ауто-мото састанци и мировни камп на Мајевици, што је један од резултата дугорочног стратешког циља ПРОНИ центра за развој младих – изградње мира, с намјером повезивања младих људи различитих територијалних и нетериторијалних идентитета. Пројекат је подржан од стране Међународне организације за миграције (ИОМ) кроз програм БХРИ (Иницијатива за отпорност БиХ).
У БД-у, ПРОНИ Центар за развој младих промовисао је свој први аматерски документарац под називом „ПОТРАГА“ како би спријечио радикализам и насилни екстремизам међу младима. Пројекцији документарног филма присуствовали су млади људи из Омладинског клуба Маоца који активно раде на уклањању стигме из своје локалне заједнице, јер су повезани са локалитетом Горњи Фатови, познатији као „Горња Маоча“.
Мисија ОСЦЕ-а у БиХ организовала је низ мултисекторских радионица о улози локалних актера у превенцији и борби против насилног екстремизма, окупљајући представнике општина, организација цивилног друштва, образовних институција, центара за социјалну заштиту, домова здравља, полиције, вјерских заједница и затворских установа.
Циљ ових радионица је био унапрјеђење знања локалних актера у борби против насилног екстремизма и радикализације кроз размјену најбољих пракси, дискусију и разјашњавање сигурносних питања, те креирање активности за одређене регије. Осим тога, акциони планови су подржани кроз програме Мисије у областима сигурносне сарадње, људских права, демократског управљања, образовања и владавине права.
Општи циљ овог пројекта је у складу са Стратегијом превенције и борбе против тероризма БиХ 2015-2020. Министарство безбједности БиХ је кључна партнерска институција на државном нивоу, поред Министарства унутрашњих послова РС, Министарства унутрашњих послова ФБиХ и кантоналних министарстава унутрашњих послова, Полиције БД и других локалних актера.
Атлантска иницијатива: Истраживање етнонационалистичког екстремизма у БиХ (2021)
Ово истраживање доприноси разумијевању успона крајње десничарских идеја у БиХ и објашњава како регионални и међународни контекст служи као платформа за процват таквих организација и наратива. Десничарске странке су на сцени у Европи већ неко вријеме. Антиимигрантски наративи су у порасту у посљедњој деценији. Мржња и дискриминација Рома су предуго дио источноевропске културе и нису добили адекватну политичку или правну пажњу. Напори да се постигне равноправност сполова широм свијета, па тако и у БиХ, резултирали су непорецивим правним и практичним резултатима, али вјерски званичници и конзервативне политичке личности се томе снажно противе. Концепт родне равноправности уздрман је популистичким наративима о пријетњи традиционалним и „породичним“ вриједностима. Вјерске организације врло снажно бране традиционалне вриједности и патријархат. Критика мизогиније, патријархата и токсичне мушкости је важна, али је још увијек ограничена на активисте и интелектуалне елите и дио млађе популације. Анализа онлине медија показује да велика већина десничарских група опсесивно приказује вјерске симболе, истичући десничаре као честе госте у свим мјестима богослужења, а често отворено показујући да укључују вјерске службенике у својим редовима. Истовремено, БиХ се суочава са бројним проблемима. Националистичке политичке странке промовишу етно-националистичку агенду чије је ширење кључно за њихово постојање, док истовремено свакодневно хране наратив крајње деснице. Понављајуће поруке угрожених Хрвата, Срба и Бошњака су химна политичког дискурса у БиХ. Недавно смо свједочили покушајима суочавања с пандемијом КОВИД-19 и процесуирања корупције повезане с КОВИД-19 који су одмах изманипулисани као напад на етничку припадност. Осим тога, анализа друштвених мрежа показује да је већина десничарских група опсједнута приказивањем вјерских симбола и да су често гости у црквама или укључују учешће свећенства у својим редовима.
Покренуто је неколико међународно подржаних иницијатива за борбу против радикализације младих и промоцију демократских вриједности, друштвене отпорности и институционалне подршке за спречавање насилног екстремизма.
У оквиру ОСЦЕ-ових самита младих о спречавању насилног екстремизма одржане су двије националне радионице у априлу 2016. године у Теслићу и Вогошћи, чији су домаћини били Мисија ОСЦЕ-а у БиХ и Министарство сигурности БиХ. Ове националне радионице обучавале су средњошколце, едукаторе и психологе да препознају и одупру се радикалним идеологијама. Програм се фокусирао на развијање критичког мишљења, грађанске одговорности и отпорности на екстремистичке наративе. Догађаји су били дио ширег програма ОСЦЕ-а о образовању за мир и сигурност.
Вијеће Европе је 1. јануара 2025. године покренуло имплементацију 12-мјесечног пројекта под називом „Обезбјеђивање ефикасне реинтеграције насилних екстремистичких преступника у БиХ“ (ПЕР-ВЕО), фаза I. Имплементира се у блиској сарадњи са три министарства правде (БиХ, ФБиХ и РС), и њиховим партнерима из ентитетских и државних затворских институција, агенција за провођење закона, служби социјалне заштите и других релевантних актера. Програм има за циљ изградити институционалне капацитете за рехабилитацију и реинтеграцију насилних екстремистичких пријеступника (ВЕО) и успоставити стандардизиране процедуре за превенцију и одговор. Учесници укључују општинске званичнике, социјалне раднике, затворско особље и особље за провођење закона. Пројекат има укупни буџет од 500.000 еура и финансира се у оквиру Акционог плана за БиХ 2020–2025.
Хуманост у акцији – јачање отпорности младих је регионална иницијатива, покренута 2018. године, која укључује младе људе кроз међувјерски и међукултурни дијалог, љетне школе и медијске кампање за борбу против радикализације. Програм настоји подићи свијест о покретачима екстремизма и опремити омладинске лидере, едукаторе и чланове заједнице алатима за подстицање демократског ангажмана и социјалне инклузије.
Европска унија у БиХ, у партнерству са Центром за постконфликтна истраживања, организује трећу Омладинску академију „Стање мира“ између 1. и 14. августа 2025. године. Учесници су учествовали у динамичном двоседмичном програму који је обухватио посјете седам градова, радионице, теренске посјете, културне догађаје и иницијативе за изградњу мира, а све то уз истраживање богатог наслијеђа и хисторије БиХ током љетног распуста.
Омладинска академија „Стање мира“ је годишњи имерзивни програм који окупља младе људе из БиХ, Хрватске, Црне Горе и Србије. Програм нуди могућности за ангажман са локалним, регионалним и међународним актерима, укључујући доносиоце одлука, активисте цивилног друштва, стручњаке за изградњу мира и помирење, и вршњаке за изградњу вјештина, продубљивање разумијевања транзиционе правде и подстицање веза за мирнију будућност.