Предстојећи развој политике
Једна од најважнијих карактеристика БиХ је њена административна и политичка структура и сложен систем доношења одлука за доношење закона и усвајање неопходних реформи. У БиХ, незапосленост младих је главни фактор који покреће емиграцију међу младима. Према Студији Westminsterske фондације за демократију из 2020. године, незапосленост младих достигла је готово 40%, што „представља један од главних фактора који их тјера да напусте земљу, што доводи до значајног одљева мозгова. Међународна организација рада (ИЛО) примјећује да стручно образовање у БиХ пати од „значајне неусклађености вјештина између наставних планова и програма струковног образовања и потреба тржишта рада“, дијелом због застарјелих наставних планова и програма и ниског нивоа учења заснованог на раду.
Свјетска банка, у посту на блогу из 2019. године под насловом Остваривање обећања образовања у БиХ, наглашава да су многи ученици, 51% у средњем образовању, незадовољни релевантношћу свог школовања, док преко 25% сматра да њихово образовање није у складу са захтјевима тржишта рада, што доприноси незапослености младих од скоро 47%.
Извјештај Европске комисије о напретку Западног Балкана за 2023. критизира слаб квалитет образовања у земљи и сталну неусклађеност вјештина, напомињући да наставни планови и програми не одражавају стварне захтјеве тржишта рада, посебно за подузетништво и кључне компетенције, што додатно омета изгледе за запошљавање младих.
Према Заједничкој друштвено-економској реформи 2019-2022, вјештине потребне за подршку растућој економији у будућности тренутно се не стварају, а не посвећује се довољно пажње предузетништву и иновацијама у образовном систему. Као резултат тога, према најновијем Глобалном индексу иновација, БиХ се налази тек на 77. мјесту од 126 земаља.
Потицаји углавном долазе од неформалног образовања, међународних организација, невладиних организација, актера из приватног сектора и пројеката које финансирају донатори као што је наведено у претходним одјељцима.
На великој конференцији у мају 2025. године, власти ФБиХ разговарале су о реформама система социјалне заштите, укључујући проширени дјечији додатак. Иако нису искључиво фокусиране на младе, ове реформе могу помоћи младим породицама и подржати добробит младих.
такође, текуће расправе о усклађивању породиљског допуста и накнада могу утицати на младе родитеље, кључну демографску групу младих.
БиХ развија План реформе јавне управе (2023–2027) у оквиру ЕУ за стабилизацију и придруживање. Иако није специфичан за младе, побољшана ефикасност владе може унаприједити пружање услуга као што су стажирање и мјере запошљавања младих.
Нова Стратегија за младе ФБиХ (2025–2034) која је тренутно у изради експлицитно се бави „радом, запошљавањем и подузетништвом младих“ као једним од својих седам приоритетних подручја, што значи да су стажирање и мјере запошљавања препознате као кључни аспекти политике младих. Међутим, док стратешка визија јасно идентифицира запошљавање и подузетништво као жаришне тачке, стратегија не специфицира конкретне програме или потицаје за стажирање или структуриране мјере запошљавања као што су шегртовање, стажирање или субвенције.
Вијеће министара БиХ је на 73. сједници одржаној 17. марта 2025. године усвојило Програма економских реформи БиХ 2025-2027. Програм економских реформи БиХ представља стратешки документ за координацију и планирање економских политика, управљање реформама кључним за побољшање конкурентности, подстицање могућности за нова радна мјеста и социјалну укљученост, као и за испуњавање економских критерија у претприступном процесу БиХ ЕУ.
Програм је припремљен према Смјерницама Европске комисије и један је од кључних докумената у економском дијалогу с Европском унијом (ЕУ) у процесу приступања и постизања функционалне тржишне економије.
Програм економских реформи БиХ 2025.-2027. у једном од поглавља садржи структурне реформе фокусиране на конкурентност, одрживост и отпорност, као и људски капитал и социјалне политике. Истодобно доноси пројекције просјечне стопе економског раста БиХ у периоду 2025. – 2027. године од око 3 % на годишњем нивоу, а раст се темељи на домаћој тражњи кроз повећање приватне потрошње и инвестиција.
Актуелне дебате
Министарство културе и спорта ФБиХ је 3. априла 2024. године покренуло јавне консултације о нацрту Стратегије за младе 2024–2027. То је укључивало документ Стратешка платформа и образац за повратне информације, уз позив јавности да достави своје коментаре до 3. маја 2024. године. Објављене су путем платформе министарства.
Радна група за израду Стратегије за младе ФБиХ је од 28. до 29. маја 2024. године у Сарајеву одржала дводневну конференцију „Дијалог са младима и владом„, коју су заједнички организовали Министарство културе и спорта ФБиХ, Институт за развој младих КУЛТ и Вијеће младих ФБиХ. Преко 150 младих људи је учествовало како би изразили своје ставове и директно допринијели обликовању стратегије.
Расправом о реформама у запошљавању и предузетништву углавном су се бавиле међународне организације, домаће невладине организације и омладински савјети на свим нивоима.