(и) интеркултурална свијест:

На основу члана 22. Статута БД – пречишћени текст („Службени гласник БД“, бр. 2/10), Скупштина БД је на 12. редовној сједници одржаној 15. јула 2021. године усвојила Закон о измјенама и допунама Закона о заштити права припадника националних мањина у Брчко дистрикту Босне и Херцеговине.

У БД је основано Вијеће за националне мањине, које је консултативно тијело које треба да даје савјете и препоруке за очување и унапређење права националних мањина у БД.

Чланови Вијећа националних мањина БиХ сарађују са представницима Савеза националних мањина БД.

(ii) права младих:

Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, млади у БиХ су особе у доби од 15 до 30 година. У овој старосној популацији има више мушкараца него жена. Број младих у БиХ је 777.000 (што је за 315.000 мање него 1991. године када је било 1.091.775). У БиХ данас живи око 607.100 особа млађих од 15 година.

Приоритети младих огледају се у сљедећим областима:

– образовање;

– запошљавање;

– здравство;

– социјални статус;

– учешће у јавном животу;

– култура, спорт и слободно вријеме.

Положај младих у БиХ може се пратити кроз њихов третман у наведеним областима. У практичном смислу, учешће младих значи да су свјесни својих права и обавеза у друштву, да их остварују и бране, имају прилику да представе своје потребе и да су консултовани у процесима креирања политика. Најважнији међународни документи који се баве овом области су Европска повеља о учешћу младих у локалном и регионалном животу и Бијела књига Европске уније из 2001. Млади у БиХ су још увијек недовољно укључени. Само 5% младих су чланови омладинских организација, 6% су чланови политичких странака и 1% су чланови представничких тијела младих.

Највећи изазови, према подацима Министарства цивилних послова БиХ, са којима се млади суочавају су:

– недостатак законодавства;

– недостатак приступа програмима;

– транспарентност у додјели и расподјели јавних средстава;

– недостатак јавних простора за младе;

– низан ниво рада с младима;

– низан ниво учешћа младих у босанскохерцеговачком друштву.

Постоје три закона о младима у БиХ:

  1. Закон о младима ФБиХ (Службене новине ФБиХ, 36/10);
  2. Закон о омладинском организовању РС (Службени гласник РС, 98/04, 119/08, 1/12); и
  3. Закон о младима БД (Службене новине БД, 18/17);

Према Закону о младима ФБиХ, права младих дефинисана су у члановима 5. и 6.:

Члан 5.

Свака млада особа има право да подржава и промовише свој развој како би постала одговорна за себе и друштвено одговорна особа, без дискриминације по било ком основу.

За остваривање права из става 1. подршка младима треба посебно:

  1. промовисати индивидуални и друштвени развој младих и доприњети превенцији њиховог могућег занемаривања;
  2. спроводити политике које се баве негативним трендовима за младе у областима из члана 25.;
  3. доприњети одржавању и стварању позитивних услова за живот младих, као и амбијента који је угодан за младе;
  4. заштитити младе од опасности њихове доби којима могу бити изложени.

Члан 6.

Млади имају право да буду правовремено и истинито информисани о свим питањима која их занимају.

Сви нивои власти у ФБиХ требали би, у складу са својим надлежностима, одржати јавне расправе и консултације уз учешће представника вијећа младих у процесу усвајања:

– одређених секторских политика према младима;

– акционог програма за младе;

– стратегија за младе;

– дијелова буџета који се односе на питања младих;

Министарство културе и спорта ФБиХ подржава пројекте путем јавног позива за одабир програма и пројеката који ће се суфинансирати из трансфера Буџета ФБиХ за 2023. годину:

  1. Трансфер за потпору мобилности умјетника/ца;
  2. Организацији и реализацији манифестације Дани европског наслијеђа 2023;
  3. Трансфер за рестаурацију културног и грађевинског наслијеђа;
  4. Трансфер за културне дјелатности од значаја за ФБиХ;
  5. Трансфер за спортске дјелатности од значаја за ФБиХ;
  6. Трансфер за младе;
  7. Трансфер за институције од научног и културног значаја за БиХ.

Према Закону о омладинском организовању РС, права младих дефинисана су чланом 63. у Поглављу 5:

Поглавље 5. Права и обавезе

Члан 63.

Чланови омладинских организација имају право:

  • слободе мишљења и друштвеног дјеловања у складу са позитивним законским прописима и статутарним циљевима;
  • укључивања у институције и доношење одлука важних за развој омладинске политике;
  • јавног изражавања ставова и критика рада и дјеловања свих сегмената друштва;
  • удруживања у стручне организације и вијећа младих;
  • објављивања властитих билтена.

Омладинским организацијама и њиховим члановима зајамчена су права која произилазе из међународних конвенција у вези са омладинским организацијама.

Министарство породице, омладине и спорта РС: у области младих обављају се административни и други послови који се односе на:

  • утврђивање Националног акционог плана и омладинске политике РС и старање о њеном спровођењу;
  • стварање предуслова за рјешавање питања младих – запошљавање младих, побољшање њиховог социјалног статуса, укључивање у друштво;
  • проведбу омладинских пројеката;
  • Подстицање активног учешћа младих у друштву;
  • оснивање омладинских центара;
  • сарадњу са омладинским организацијама;
  • међународну сарадњу у области омладинског организовања и активности;

Закон о младима БД дефинише права младих у члану 6.:

Члан 6.

(Права младих)

(1) Млади имају право да подржавају и промовишу свој развој без дискриминације по било ком основу.

(2) Остваривање права из става 1. овог члана проводи се:

  1. промовисањем индивидуалног и друштвеног развоја младих и превенцијом њиховог могућег занемаривања;
  2. спровођењем политика које се баве негативним трендовима за младе;
  3. одржавањем и стварањем позитивних услова за живот младих, као и амбијента који је угодан за младе;
  4. заштитом младих од опасности њихове доби којима могу бити изложени.

(3) У раду са младима поштује се Устав, закони, међународне повеље и конвенције о правима младих и људским правима.

Одјељење за стручне и административне послове БД објављује јавни позив за финансирање и суфинансирање програма или пројеката од јавног интереса у области социјалне заштите, заштите особа са инвалидитетом, социјалне заштите дјеце и младих, помоћи старим лицима, заштите и промоције људских права, волонтирања, борбе против дискриминације, насиља у породици и малољетничког насиља, борбе против овисности, добробити животиња, заштите потрошача, борбе против корупције, промоције европских интеграција као и хуманитарног и сличног рада.

Одјељење за стручне и административне послове 2023.године за финансирање пројеката невладиног сектора издвојило је 420.000 КМ. Што је више од 50% увећање на основу 2022.године.

(iii) друге кључне иницијативе за спречавање насилног екстремизма:

Стратегија БиХ за превенцију и борбу против тероризма 2021-2026 израз је опредијељености институција на свим нивоима власти у БиХ у спрјечавању и борби против тероризма и насилног екстремизма, радикализације и других појава које доводе до тероризма, слиједећи међународне обавезе као чланица Уједињених нација (УН), Вијећа Европе (СЕ), Организације за европску сигурност и сарадњу (ОЕБС), Антитерористичке коалиције и потенцијалног кандидата за чланство у ЕУ.

Акциони план за ревизију Стратегије за превенцију и борбу против тероризма (2021-2026) године је израђен (али још није усвојен). У циљу проведбе стратешких мјера с тежиштем на подручја превенције и борбе против тероризма, превенције насилног екстремизма и радикализације који воде ка тероризму и казнених дјела почињених из мржње на нивоу БиХ ради имплементације стратешких мјера усмјерених на превенцију и борбу против тероризма, спрјечавање насилног екстремизма и радикализације која води ка тероризму и злочину из мржње, који су у надлежности државних институција, а ради усклађивања и координације провођења мјера утврђених овом Стратегијом, а у надлежности су Влада РС, Влада Федерације БиХ и БД. Овај Акциони план усваја Савјет министара БиХ на приједлог Радне групе. Ентитетске владе и Влада БД доносе властите акционе планове за имплементацију Стратегије који су у складу са циљевима и мјерама наведеним у овом документу и за које су законом дефинисане надлежности ентитета и институција БД БиХ.

Влада Федерације Босне и Херцеговине, је на 233. сједници, одржаној 28.08.2020. године, усвојила  Оперативни план за имплементацију Стратегије БиХ за превенцију и борбу против тероризма за период 2023-2025.година, који важи и данас.

Међутим, приликом израде новог Акционог плана, Интерресорна радна група Владе Федерације БиХ (у даљем тексту: ИРРГ) је обавјештена од стране  Федералног завода за програмирање развоја да смо приликом израде новог стратешког документа у обавези примијенити  одредбе Закона о развојном планирању и управљању развојем у Федерацији БИХ и Уредбе о изради стратешких докумената. С обзиром на то  да се ради о стратешком документу који би био дио државне Стратегије, препоручена је и форма креирања акционих планова ентитета и Дистрикта. Међутим, с друге стране наведени правни акти у  ФБИХ децидно наводе облигаторну форму при креирању стратешких докумената, тако да је било потребно пронаћи адекватно рјешење за овај проблем. У  допису број 01-02-47-3/23 упућеном 29.03.2023. од стране Федералног завода за програмирање развоја, ИРРГ-у је препоручено да документ  назове: „Оперативни план Владе Федерације Босне и Херцеговине за имплементацију Стратегије БИХ за превенцију и  борбу против тероризма за период од  2023 – 2026. године“

Дерадикализација и интеграција: Правни и политички оквир Босне и Херцеговине/Држави извјештај WП4 – јануар 2022. године – Овај извјештај даје концептуални приказ о томе како се постојеће политике и закони баве радикализацијом како би се прецизирали њихови најкритичнији аспекти и најбоља пракса, те коначно како би се израдиле политике засноване на доказима и законске смјернице с циљем доприноса борби против радикализма и екстремизма у БиХ.

Извјештај садржи различите легализације и прописе који се баве питањима радикализације тероризма, радикализма и екстремизма. У овом извјештају ће се такође расправљати о контроверзама око Устава БиХ које произлазе из Дејтонског мировног споразума из 1995. године и његовој подршци етничким подјелама у земљи и отуђењу мањина у БиХ.

Национални оквирни закони о радикализацији и дерадикализацији

У уводу Стратегије 2006 – 2010 наводи се да: „Пријетња потенцијалних терористичких напада расте у БиХ као и у свим партнерским земљама антитерористичке коалиције. Постојећа инфраструктура (и законодавна и институционална) за праћење и сузбијање овог проблема је недовољна”. Стратегија која је је усвојена у јулу 2015. године, Акциони план у октобру 2016. године, а Надзорни орган за праћење имплементације Стратегије успостављен је средином 2017. године. Исти извор каже да су већина средстава утрошених на имплементацију стратегије биле стране донације, а новац је углавном утрошен на конференције и радионице. БиХ је у новембру 2022. године усвојила Стратегију БиХ за превенцију и борбу против тероризма 2021. – 2026. док Акциони план за проведбу Стратегије БиХ 2021. – 2026. за превенцију и борбу против тероризма још увијек није усвојен. Стратегија се заснива на превенцији, заштити, истрази и кривичном гоњењу и одговору/реаговању на терористичке нападе. Усвајањем Стратегије БиХ се изјаснила да је спремна за јачање националних капацитета за борбу против тероризма и представља наставак „Стратегије БиХ за превенцију и борбу против тероризма 2015 – 2020. С обзиром да још није написан извјештај о имплементацији Стратегије БиХ за превенцију и борбу против тероризма 2015-2020, не можемо знати какве је ефекте на крају имала на борбу против тероризма. Стратегија не укључује стварање интерсекционалне сарадње између различитих институција и сектора. Такођер је уочљиво да Министарство сигурности БиХ није успоставило готово никакву сарадњу са омладинским организацијама или опћенито цивилним сектором у вези радикализације младих. Овакве активности реализовале су углавном домаће или стране ОЦД уз стране донације.

Споразум о сарадњи између МУП-а РС и организација цивилног друштва

Директор полиције РС и представници неколико удружења грађана потписали су у Бањалуци споразум о сарадњи МУП-а РС и организација цивилног друштва, који има за циљ унапређење координације и сарадње у циљу јачања заштите младих од злостављања на интернету. Уговором се планира креирање, промоција и имплементација Андроид апликације, као и пружање савјетодавне и друге подршке младима који су или би могли бити изложени злостављању на интернету.

Уговор су потписали представници удружења грађана „Буди добро“, ОЦД „Побједа“ и ОЦД „Нова генерација – Плави телефон“, а у наредном периоду потписаће га и Институт за развој младих „Перпетуум мобиле“, Центар за развој младих „ПРОНИ“, Фондација „Агора“, ОЦД „Ц.Е.З.А.Р“, Дом омладине Бијељина, Удружење младих „Млади активисти-Кнежево“, Удружење младих „Центар“, ОЦД „Дом младих Петар Кочић“, ОЦД „Мост“ и друге омладинске невладине организације.

ПРОНИ је једна од првих организација у БиХ која ради на превенцији насилног екстремизма са фокусом на истраживање, обуку омладинских радника, кампање и документарце. Његов рад је препознат као примјер добре праксе у студији коју је објавило Партнерство за младе ЕУ и Вијећа Европе.

ПРОНИ центар за развој младих је партнер у БиХ у трогодишњем пројекту „Дерадикализација у Европи и шире: открити, ријешити, реинтегрирати“. Главни циљеви пројекта су мапирање актера и ситуације радикализације, процјена онлине и offline наратива који изазивају радикализам, израда пилот платформе или прелиминарних студија за процјену овог феномена, а све у циљу подузимања корективних мјера и интервенција у процесу развоја социјалне инклузије.

Пројект Омладински клуб Маоча 2.0: проширена интеракција младих и размјена порука

Овај петомјесечни пројекат реализује се у ПРОНИ Омладинском клубу Маоца од децембра 2020. године. У складу са циљевима ПРОНИ Центра за развој младих који се односе на потицање активизма код младе популације, оснаживање, пружање подршке и сигурног мјеста за реализацију њихових идеја, одржане су бројне активности попут ауто-мото сусрета и кампа мира на Мајевици, што је један од резултата дугорочног стратешког циља ПРОНИ Центра за развој младих – изградња мира, са намјером повезивања младих људи различитог територијалних и нетериторијалних идентитета. Пројекат подржава Међународна организација за миграције (ИОМ) кроз БХРИ програм (БиХ иницијатива за отпорност).

ПРОНИ Центар за развој младих промовисао је у БД свој први аматерски документарац под називом „ПОТРАГА“ у циљу спрјечавања радикализма и насилног екстремизма међу младима. Пројекцији документарног филма присуствовали су млади из Омладинског клуба Маоца који активно раде на уклањању стигме из своје локалне заједнице, јер су повезани са локалитетом Горњи Фатови, познатијим као “Горња Маоча”.

Превенција и борба против насилног екстремизма – главна тема мултисекторских радионица у организацији Мисије ОСЦЕ-а у БиХ

Мисија ОСЦЕ-а у БиХ организирала је низ мултисекторских радионица о улози домаћих актера у превенцији и борби против насилног екстремизма, окупљајући представнике општина, организација цивилног друштва, образовних институција, центара за социјални рад, домова здравља, полиције, вјерских заједница и казнено-поправних установа.

Циљ ових радионица је унапређење знања локалних актера у борби против насилног екстремизма и радикализације кроз размјену најбољих пракси, дискусију и појашњење сигурносних питања, те креирање активности за одређене регије. Поред тога, подржани су акциони планови кроз програме мисије у областима сигурносне сарадње, људских права, демократског управљања, образовања и владавине права.

Министарство сигурности БиХ и Међународна организација за миграције (ИОМ) имплементирали су пројекат јачања институционалних капацитета за референтни механизам за превенцију насилног екстремизма.

Општи циљ овог пројекта у складу је са Стратегијом БиХ за превенцију и борбу против тероризма. Министарство сигурности БиХ је кључна партнерска институција на државном нивоу, поред МУП-а РС-а, МУП-а ФБиХ и кантоналних министарстава унутрашњих послова, Полиције БД-а и других локалних актера.

Атлантска иницијатива: Истраживање етнонационалистичког екстремизма у БиХ (2021)

Ово истраживање доприноси разумијевању успона крајње десничарских идеја у БиХ и објашњава како регионални и међународни контекст служе као платформа за процват оваквих организација и наратива. Десничарске странке су већ неко вријеме на сцени у Европи. Антиимигрантски наративи су у порасту у посљедњој деценији. Мржња и дискриминација Рома предуго су били дио источноевропске културе и нису добили адекватну политичку или законску пажњу. Напори за постизање родне равноправности широм свијета, па и у БиХ, резултирали су неоспорним законским и практичним резултатима, али се вјерски званичници и конзервативне политичке личности томе оштро противе. Концепт родне равноправности пољуљан је популистичким наративима о пријетњи традиционалним и „породичним“ вриједностима. Вјерске организације врло снажно бране традиционалне вриједности и патријархат. Критика мизогиније, патријархата и токсичне мушкости је важна, али је и даље ограничена на активисте и интелектуалне елите и дио млађе популације. Анализа онлине медија показује да велика већина десничарских група опсесивно приказује вјерске симболе, истичући десничаре као честе госте у свим богомољама, и често отворено показујући да у своје редове укључују вјерске службенике. Истовремено, БиХ се суочава са низом проблема. Националистичке политичке странке промовишу етнонационалистичку агенду чије је ширење кључно за њихово постојање, а истовремено хране крајње десничарски наратив на дневној бази. Понављајуће поруке угрожених Хрвата, Срба и Бошњака химна су политичког дискурса у БиХ. Недавно смо били свједоци покушаја суочавања с пандемијом ЦОВИД-19 и кривичног гоњења корупције повезане са ЦОВИД-19 који су одмах изманипулисани као напад на етничку припадност. Осим тога, анализа друштвених мрежа показује да је већина десничарских група опсесивна у приказивању вјерских симбола те да често гостују у црквама или укључују учешће свештенства у својим редовима.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА