На основу Студије о запошљавању младих у БиХ, у другом кварталу 2019. године популација младих узраста 15-24 године процијењена је на 287.900, од којих је 98.400 имало само „низак“ ниво образовања са завршеном обавезном основном школом или мање, а 177.100 имало је „средњи“ ниво образовања након завршене средње школе или нетерцијарно образовање након средње школе. Релативно мали број припадника ове старосне групе, свега 12.500, има завршено терцијарно образовање. У 2019. години стопа учешћа у радној снази (стопа активности) старосне групе од 15 до 24 године била је 35,4% (виша за мушкарце са 39,8% него за жене са 29,9%). Ово је побољшање у односу на позицију у 2018. години када је 32,3% старосне групе било активно на тржишту рада. Међу њима, стопа активности за оне са високим образовањем износила је 59,6%, док је за оне са средњим нивоом образовања она износила 47,5%, а за оне са ниским образовањем само 6,3%. Дакле, иако је релативно много младих људи са само ниским нивоом образовања, мало њих учествује на тржишту рада.

У другом тромјесечју 2019. године, радну снагу младих, било запослену или ону која тражи запослење, чинило је 101.900 младих од 15 до 24 година старости, од којих су 63.300 били младићи и 38.500 младе жене. У 2019. години 10,7% радне снаге чинили су млади у старосној групи 15-24 године. Велика већина, више од три четвртине (86,4%) младих у радној снази имало је средњи ниво образовања са завршеном средњом школом. Од 90.000 младих у овој категорији, двије трећине су били младићи, а једна трећина младе жене. Иста родна неравнотежа може се уочити и код нискообразованих, иако их је свеукупно далеко мање. То имплицира да је много више средње и ниско образованих младих жена неактивно у односу на младиће. За 6.500 младих са високим образовањем ситуација је обрнута са више младих жена него младића у овом сегменту радне снаге. Ова ситуација се дијелом може објаснити распрострањеношћу традиционалних погледа на родне улоге у породици, при чему се мање образоване младе жене осјећају под притиском да остану код куће и избјегавају посао на тржишту рада. Она такођер сугерира да би побољшање образовања жена могло бити снажан покретач учешћа жена у радној снази, посебно када се комбинује са већим могућностима за уговоре о раду са непуним радним временом као први корак (Абаз и Хаџић, 2020). Још један фактор који објашњава низак удио жена у радној снази је недостатак јавно финансираних установа за бригу о дјеци.

Стопе запослености су ниске и износе 35,5% (од ниских 22,9% у БД, до 31,9% у ФБиХ и 42,2% у РС). Стопа запослености младих је далеко нижа него за радну снагу опћенито. У 2019. години стопа запослености младих износила је само 23,4% (од 17,9% у Брчко дистрикту БиХ, до 21,3% у ФБиХ и 27,5% у РС). Стопа запослености младих порасла је за више од три процентна поена током три године од 2017. до 2019. године, са 18,0% у 2017. години, и далеко испод укупне стопе запослености од 54,7%, која је и сама ниска. Истраживање Пилав-Велић (2019) и Окичића (2020) показало је да програми усавршавања које спроводи Завод за запошљавање, као и платена пракса имају статистички значајан позитиван ефекат на стопу запослености младих. Импликација је да се политика запошљавања младих треба више фокусирати на мјере усавршавања и стицања радног искуства које би такођер могле укључивати стручну обуку засновану на раду, дуално образовање које укључује стручне школе и бизнисе, те обуку о методама тражења посла и обуку за самозапошљавање. Укупна стопа незапослености је висока и износи 15,7% у 2019. (која варира од 24,1% у Брчко дистрикту БиХ, до 18,4% у ФБиХ и 11,7% у РС). Стопа незапослености младих је знатно виша од укупне стопе незапослености. У 2019. години стопа незапослености младих (од 15 до 24 године) износила је 33,8% у БиХ (варирајући од 48,7% у Брчко дистрикту БиХ, до 39,0% у ФБиХ и 23,8% у РС). То је било знатно ниже него што је било три године раније (у 2017. стопа незапослености младих била је 45,8%). Овај значајан пад од 12 процентних поена у незапослености младих у периоду од три године био је прилично достигнуће, и иако је још увијек висок, треба признати да је направљен значајан напредак. Ипак, са стопом незапослености младих од 33,8% и са 21,6% младих који нису ни запослени нити се образују или усавршавају (НЕЕТ), потребан је фокус политике на активне политике тржишта рада за младе и на развој њихових релевантних вјештина за будуће запошљавање. Као и на тржишту рада опћенито, постоји велика родна разлика у стопама запослености, од 27,4% за младиће и 18,6% за младе жене у БиХ у цјелини, као и у стопама незапослености, које су 31,3% за младиће и 37,9% за младе жене.

За разлику од земаља ЕУ, у којима је само у 2012. години издвојено осам милијарди еура као потицај за запошљавање младих, у буџетима институција БиХ, укључујући оба ентитета (ФБиХ и РС) и свих 10 кантона, те БД, у периоду од 2007. до 2010. године издвојено је само 14 милиона конвертибилних марака (седам милиона евра) за побољшање положаја младих. Овај износ чини једва 0,05% укупног буџета, иако се односи на једну четвртину становништва земље. Тачније, издвајања су једва достигла „двије конвертибилне марке по глави младића“. Само 10% општина у земљи има службеника за младе, а упркос усвојеним законским обавезама у погледу бриге о младима, само 47% локалних заједница (опћина) има стратегију која се односи на младе, иако се те стратегије углавном не спроводе.

У БиХ су надлежности које се односе на питања младих у већини случајева (политике за младе, закони о младима, итд.) подијељене у неколико оквирних области, које су у надлежности различитих нивоа власти и ресора. На државном нивоу не постоји закон који се експлицитно бави питањима младих. Иако је било потребно израдити Омладинску политику БиХ након формирања Комисије за координацију питања младих на нивоу БиХ, овај документ још није усвојен.

У складу са постојећом законском регулативом у БиХ, активне политике запошљавања проводе:

  1. у ФБиХ – Завод за запошљавање ФБиХ и кантоналне службе за запошљавање;
  2. у РС – Завод за запошљавање РС, и
  3. у БД – Завод за запошљавање БД.

Активности које се односе на координацију посредовања при запошљавању држављана БиХ у другим државама, иницирање потребних активности са ентитетским службама за запошљавање и Заводом за запошљавање БД ради организовања и реализације програма стручног усмјеравања и едукације заједно са послодавцима, синдикатима, образовним институцијама и другим удружењима у циљу већег запошљавања и других облика активне политике запошљавања, коју заједнички проводе Агенција за рад и запошљавање БиХ, Завод за запошљавање ФБиХ и кантоналне службе за запошљавање, Завод за запошљавање РС и Завод за запошљавање БД.

У 2021. години, активне политике запошљавања које је планирао Завод за запошљавање ФБиХ за младе су биле:

  1. Програм суфинансирања запошљавања у 2021. години;
  2. Програм суфинансирања самозапошљавања – Старт уп 2021;
  3. Програми за усавршавање/припрему за рада у 2021. години (у даљем тексту: програми).

Програми се односе на подршку незапосленима при запошљавању, оспособљавање/припреми за рад, потицаје за запошљавање и самозапошљавање (старт-уп), те отварање нових радних мјеста на одређено вријеме (углавном у јавном сектору или путем тзв. јавних радова).

Уз подршку Пројекта запошљавања младих у БиХ (YЕP), који је завршен почетком 2020. године, успостављени су унапријеђени модели рада у низу опћинских завода за запошљавање у ФБиХ. Завод за запошљавање ФБиХ је у 2021. години наставио координирати досад успостављене механизме и добре праксе и помогао у увођењу прилагођених модела рада у службама за запошљавање, као и пружати подршку развоју савјетовања и посредовања при запошљавању.

Такође, у 2021. години настављена је обука запослених (директно и онлине), на основу резултата Анализе потреба за обуком (ТНА), а Федерални завод за запошљавање и кантоналне службе за запошљавање су у сарадњи са МОР-ом планирале израду wеб портала за каријерно вођење и интерног портала за едукацију запослених.

Када је у питању РС, Акционим планом запошљавања РС за 2020. годину дефинисано је 20 мјера, шест програма запошљавања, актери, циљне групе, индикатори учинка, временски оквир и висина средстава са изворима финансирања потребним за сваку појединачну мјеру и активност. Вриједност Акционог плана запошљавања у 2020. години износила је 16.901.413,30 КМ, а кроз програм запошљавања планирано је запошљавање око 3.322 лица. С обзиром да су прва запошљавања по програмима углавном реализована 2020. године, активности на реализацији и праћењу програма настављене су и у 2021. години.

У 2020. години у РС је имплементиран Програм подршке запошљавању младих са високим и средњим образовањем у статусу приправника. Вриједност Програма је 6.035.816,00 КМ. Очекивани ефекти Програма огледали су се у оспособљавању 888 младих људи и стручњака са високом и средњом стручном спремом за самосталан рад у струци. Потребна средства за 2021. годину износе 4.818.648,12 КМ.

У оквиру пројекта Европске фондације за обуку (ЕТФ) „Образовни систем и реформа тржишта рада” до сада су спроведене значајне активности на унапрјеђењу методологије истраживања и алата за анализу тржишта рада, а добијена је и лиценце за статистички софтвер СТАТАс у циљу повећања квалитете података. Када је ријеч о овом пројекту, активности су усмјерене на запошљавање младих и, с тим у вези, организиран је низ онлине догађаја на тему „Подузетништва младих у Југоисточној Европи и Турској“, „Израде политика заснованих на доказима са фокусом на транзицију младих од школе до посла, развој вјештина и социјалну интеграцију“, „Приоритетног запошљавања у БиХ: учење из студија случаја држава чланица ЕУ“, а очекује се наставак ових и сличних активности.

Активирање и промоција запошљивости оних који траже посао кроз развој вјештина за активно тражење посла настављено је и у 2021. години кроз рад Центара за информисање, савјетовање и обуку (ЦИСО) и Клубова за запошљавање.

Центри за информисање, савјетовање и обуку младим незапосленим лицима и дуготрајно незапосленим лицима пружају услуге савјетовања, информисања и обуке за активно тражење посла у циљу бржег запошљавања, кроз индивидуални и групни рад. Циљ је побољшати запошљивост особа које траже посао кроз развој вјештина активног тражења посла.

Први стратешки циљеви у Омладинској политици РС за период 2016-2020 дефинисани су у смислу ових пет оперативних циљева:

  1. осигурана већа повезаност образовног система са тржиштем рада;
  2. развој културе и етике рада;
  3. осигурање стимулативног, професионалног и пословног окружења за младе људе;
  4. повећана образовна, професионална и просторна мобилност младих људи;
  5. помоћ младима при куповини или изградњи стамбене јединице са могућностима запошљавања.

Када је у питању Брчко дистрикт БиХ, Влада Брчко дистрикта БиХ радила је на Програму запошљавања незапослених лица из категорије теже запошљивих са активном евиденцијом Завода за запошљавање БД БиХ, у којој су, између осталог, циљна група били млади. Генерално се очекује да ће овај програм обухватити око 130 особа из одређених група са некомплетном евиденцијом, а за програм је планирано да се издвоји 1.000.000,00 КМ.

У области запошљавања младих на нивоу БиХ у оквиру Савјет министара БиХ, надлежни одјел је при Министарству цивилних послова БиХ (Одјел за рад, запошљавање, социјалну заштиту и пензије). Агенција за рад и запошљавање БиХ такођер игра важну улогу у формулирању политика на државном нивоу у области запошљавања младих. Агенција, између осталог, прати примјену међународних стандарда и политика у области запошљавања и у сарадњи са ентитетским заводима за запошљавање и Заводом за запошљавање БД учествује у њиховој имплементацији, те координира активности у домаћим и међународним пројектима запошљавања. Комисија за координацију питања младих у БиХ, заједно са Министарством цивилних послова БиХ, има координацијску улогу у питањима младих, у овом случају у области запошљавања. Дирекција за економско планирање БиХ такођер има значајну улогу у анализи, формирању, координацији и праћењу мјера за незапосленост, стратегије развоја и стратегије социјалног укључивања свих социјалних категорија.

Основна правна норма која регулише питања младих на нивоу ФБиХ је Закон о младима ФБиХ, који се бави низом кључних питања за младе, укључујући и питање запошљавања. Надлежности у овој области у ФБиХ су првенствено у Министарству рада и социјалне политике, у оквиру којег дјелује Одјељење за рад и запошљавање, као и Јединица за реализацију пројеката социо-економске подршке, обуке и презапошљавања. У оквиру својих надлежности и према одредбама Закона о младима ФБиХ, ово министарство се бави изазовима и питањима младих, посебно када је у питању запошљавање и социјална заштита. Поред министарства на ентитетском нивоу, важну улогу у провођењу политика запошљавања имају кантонална министарства рада, као и кантоналне агенције и заводи за запошљавање. Политику на локалном нивоу проводе службе за запошљавање.

Када су у питању мјере и програми запошљавања младих у ФБиХ дефинисани Законом о младима ФБиХ, Влада ФБиХ се обавезује да ће кроз надлежна министарства дефинирати и успоставити федералне грантове и трансфере за подршку запошљавању младих и младе предузетнике, а посебно младе без радног искуства.

У области запошљавања младих у РС, значајну улогу има Министарство просвјете и културе РС заједно са Заводом за запошљавање РС. Исто министарство, у сарадњи са Омладинским савјетом РС и синдикатима, има за циљ да стимулише послодавце да запошљавају ученике и студенте за приправнички стаж. Према Омладинској политици РС за период 2010-2015, Завод за запошљавање РС и Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС реализују програме финансирања и суфинансирања запошљавања приправника и волонтера и финансирања младих на непуно радно вријеме. У надлежности ове двије институције, у сарадњи са Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства РС, је и провођење програма обуке и доквалификације незапослених младих у циљу запошљавања и самозапошљавања у пољопривреди. Веома важан институционални актер у области запошљавања младих је Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБРС). ИРБРС суфинансира запошљавање младих кроз кредите или грантове за покретање пољопривредних бизниса. Завод за образовање одраслих РС у оквиру својих активности стимулише упис неквалификованих лица на доквалификацију и даље образовање у складу са потребама тржишта рада.

Завод за запошљавање БД је институција која се, између осталог, бави и питањима запошљавања младих. Према Закону о младима БД, надлежни органи, институције и друга правна лица, у сарадњи са Савјетм/Савјетом младих, израђују и проводе програме у области запошљавања.

Мјере флексигурности које се фокусирају на младе

Питања сигурности и здравља на раду дефинисана су Законом о заштити на раду ФБиХ, Законом о заштити и здрављу на раду РС и Законом о заштити на раду БД БиХ. Сви закони се односе на запослене опћенито и ниједан не ставља директан фокус на младе људе.

Усклађивање приватног и радног живота младих

Усклађивање приватног и радног живота младих није посебно споменуто ни у једном закону или законском акту у БиХ.  Као и код претходног питања, овај одјељак се више бави правима запослених општено него што се посебно фокусира на младе. Између осталог, ово питање је дефинисано Законом о раду ФБиХ, Законом о раду РС и Законом о раду БД, кроз различите мјере женских и породичних права у току радног односа.

Финансирање постојећих шема/иницијатива

Извори финансирања активности запошљавања су првенствено одобрени буџети институција које реализују ове активности, уз додатна средства обезбијеђена кроз пројекте финансиране из иностраних кредита и донација и средстава из буџета ентитетских влада и Владе БД за подршку имплементацији програма активног тржишта рада.

ОПИС ОМЛАДИНСКИХ ПОЛИТИКА