Strateški okvir
Strategije relevantne za razvoj preduzetničkih kompetencija u BiH su:
- Zakon o malim preduzećima;
- Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća u BiH za period 2009 – 2011;
- Razvoj kratkoročnog i srednjoročnog preduzetništvu u FBiH 2009-2018;
- Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća u RS za period 2011 – 2013; Novi nacrt 2024.-2027.
- Strategija razvoja BiH 2010-2014;
- Strategija razvoja FBiH 2021-2027.
- Strategija razvoja BD 2021-2027;
Uloga univerziteta u BiH u stvaranju preduzetničkog okruženja i ambijenta za podršku inovacijama donedavno je bila potpuno marginalna, dok je posljednjih godina prisutan pozitivan tok. Reforma obrazovanja i inicijative u regiji jugoistočne Evrope (ERI SEE, 2011) je relevantan dokument u BiH, čije su najvažnije determinante reforma obrazovanja, podrška inovacijama i transfer preduzetničkog znanja za promociju razvoja i transfera inovacija sa ekonomskih univerziteta. Strateški dokument koji je uslijedio nakon 9. konferencije ministara obrazovanja EU, održane 2006. godine, naslovljen je „Pakt za obrazovanje na zapadnom Balkanu“.
Formalno učenje
Sektor formalnog obrazovanja u BiH je odraz državnog uređenja, definisanog Ustavom BiH, ustavima entiteta, kantona i Statutom BD, koji zakonski definišu nadležnosti u oblasti obrazovanja.
RS ima centralizovanu vladu i jedno ministarstvo obrazovanja. FBiH ima decentralizovanu vlast i sastoji se od deset kantona, pri čemu svaki kanton ima svoje ministarstvo obrazovanja. Postoji i Ministarstvo obrazovanja FBiH, ali ovo ministarstvo ima samo koordinirajuću ulogu. BD takođe ima vladu sa resorima. Jedno od ovih odjeljenja je Odjeljenje za obrazovanje. S tim u vezi, u BiH postoji dvanaest nadležnih obrazovnih institucija. Ministarstvo prosvjete i kulture RS, deset kantonalnih ministarstava obrazovanja u FBiH i Odjeljenje za obrazovanje Vlade BD. Postoje i dva ministarstva sa koordinirajućom ulogom. Ministarstvo obrazovanja i nauke FBiH koordinira aktivnosti unutar FBiH.
Ministarstvo civilnih poslova BiH nadležno je za izvršavanje zadataka i obavljanje poslova koji su u nadležnosti BiH, a odnose se na definisanje osnovnih principa, koordinaciju aktivnosti i usaglašavanje planova entitetskih vlasti i definisanje strategije na međunarodnom nivou, uključujući obrazovanje.
Na nivou BiH osnovani su Agencija za razvoj visokog obrazovanja i obezbjeđivanje kvaliteta, Centar za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja i Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH. Osnovani su Konferencija ministara obrazovanja u BiH i Vijeće za opće obrazovanje u BiH kao tijela za koordinaciju sektora obrazovanja. Uspostavljena je i Rektorska konferencija BiH koja utvrđuje i zastupa zajedničke interese univerziteta u BiH, ostvaruje saradnju sa institucijama u oblasti obrazovanja u BiH i djeluje kao savjetodavno tijelo za provođenje reforme visokog obrazovanja.
Rad na definisanju prioriteta za integraciju preduzetničkog učenja i preduzetničkih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH zahtijevao je značajne napore u analizi postignutog napretka, mogućnosti i najboljih evropskih praksi u ovoj oblasti. U tom cilju, Evropska fondacija za obuku (ETF) je u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova BiH u 2018. godini podržala Fokus grupu koja je imala zadatak da utvrdi kako napredovati u razvoju preduzetničkih i digitalnih kompetencija. U raspravi je učestvovao širok spektar učesnika, uključujući Ministarstvo civilnih poslova BiH, sve relevantne obrazovne vlasti, pedagoške zavode, Agenciju za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH, predstavnike obrazovnih institucija i nastavnike, što je rezultiralo strateškim dokumentom pod nazivom Prioriteti u integraciji preduzetničkih i digitalnih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH (2019. – 2030.). Strateški dokument je poslužio kao osnova za izradu Prioriteta za integraciju preduzetničkog učenja i preduzetničkih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH (2021-2030), koji je razvijen uz podršku strateškog projekta Evropske fondacije za usavršavanje (ETF) o preduzetništvu i preduzetničkim vještinama za podršku BiH u definisanju sljedećih koraka za promovisanje ključnih kompetencija (preduzetničkih i digitalnih). Projekat je implementirao ETF u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova BiH i nadležnim obrazovnim vlastima u BiH u periodu od februara 2018. do septembra 2019. godine.
BiH, kao potencijalni kandidat za pristupanje EU, usvojila je koncept cjeloživotnog učenja zasnovanog na razvoju ključnih kompetencija. Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH identifikovala je deset ključnih kompetencija za BiH koje treba razvijati kroz sve razrede i predmete u osnovnoj i srednjoj školi, dodajući još dvije kompetencije na osam već razvijenih kroz Evropski referentni okvir (kreativno-produktivne i fizičko-zdravstvene kompetencije). Na osnovu ključnih nadležnosti, analize postojećih nastavnih planova i programa u BiH, kao i analize nastavnih planova i programa u regionu, EU i šire, Agencija je, u uskoj saradnji sa nadležnim obrazovnim vlastima, izradila Zajedničko jezgro nastavnih planova i programa definisanih na osnovu ishoda učenja, koje se sastoji od od osam obrazovnih oblasti. Pokazatelji se određuju u skladu sa razvojnim uzrastom djeteta na kraju devetogodišnjeg školovanja (uzrast 14/15 godina) i na kraju srednjeg obrazovanja (uzrast 18/19 godina). Poseban naglasak na preduzetničkoj kompetenciji sadržan je u Zajedničkim jezgrom nastavnih planova i programa definisanih ishodima učenja za međupredmetnu oblast, koja ima komponentu preduzetništva, a za koju su definisani ishodi učenja sa odgovarajućim indikatorima za određeni uzrast. Ostvaren je značajan napredak u razvoju preduzetničkog učenja i integraciji preduzetničkih kompetencija. Tome je posebno doprinijela „Strategija učenja o preduzetništvu u obrazovnim sistemima u BiH 2012-2015 sa Akcionim planom“ („Službeni glasnik BiH“, br. 31/12), pripremljena u okviru EU projekta IPA 2007 „Preduzetničko učenje u obrazovnim sistemima u BiH”. Strategija je obuhvatila sve nivoe formalnog obrazovanja – osnovno, srednje i visoko, kao i neformalno obrazovanje. Identificirala je šest strateških prioriteta:
- uspostavljanje partnerstava za preduzetničko učenje;
- podizanje svijesti o preduzetničkom učenju na svim nivoima;
- promovisanje preduzetničkog učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju (formalno obrazovanje – pristup zasnovan na ključnim kompetencijama);
- promovisanje preduzetničkog učenja u visokom obrazovanju;
- promovisanje preduzetničkog učenja u obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju.
- Provedba i praćenje strategije.
Entiteti, kantoni i BD su u svojim strateškim dokumentima istakli preduzetničko učenje i preduzetničku kompetenciju, prema nadležnostima i odgovornostima za obrazovanje i podršku malim i srednjim preduzećima. Preduzetničko učenje u RS je jedan od sveprisutnih ciljeva u Strategiji razvoja obrazovanja 2022-2030.
Anketa o radnoj snazi, 2022. godine u Bosni i Hercegovini radnu snagu činilo je 1,373 miliona osoba od kojih je 1,162 miliona (84,6%) zaposlenih i 211 hiljada (15,4%) nezaposlenih osoba. U poređenju sa prethodnom godinom broj zaposlenih osoba se povećao za 1%, dok se broj nezaposlenih osoba smanjio za 12,8%. Broj osoba izvan radne snage u Bosni i Hercegovini u 2022. godini iznosio je 1,514 miliona i u odnosu na prethodnu godinu se povećao za 0,2%. U 2022. godini, stopa aktivnosti je bila 47,6%, stopa zaposlenosti 40,2%, stopa nezaposlenosti 15,4% i stopa neaktivnosti 52,4%.
Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi u 2022. godini od ukupnog broja osoba koji čine radnu snagu 840 hiljada (61,2%) su muškarci, a 533 hiljade (38,8%) su žene. U ukupnom broju osoba izvan radne snage 569 hiljada (37,6%) su muškarci, a 946 hiljada (62,4%) su žene. Od ukupnog broja zaposlenih osoba 734 hiljade (63,2%) su muškarci, a 428 hiljada (36,8%) su žene, dok od ukupnog broja nezaposlenih osoba 106 hiljada (50%) su muškarci, a 105 hiljada (50%) su žene.
U posmatranom periodu, od ukupne radne snage 65,7% osoba pripada starosnoj grupi od 25 do 49 godina, zatim 25,3% starosnoj grupi od 50 do 64 godine, 7,9% starosnoj grupi od 15 do 24 godine i 1,1% ima 65 i više godina. Od ukupnog stanovništva izvan radne snage, 38% osoba je u starosnoj grupi od 65 i više godina, zatim 25,4% osoba u starosnoj grupi od 50 do 64 godine, 18,3% osoba u starosnoj grupi od 25 do 49 godina i 18,2% osoba u starosnoj grupi od 15 do 24 godine.
Provedba Strategije učenja o preduzetništvu u obrazovnim sistemima u BiH 2012-2015 ocijenjena je akcionim planom, a Vijeće ministara BiH je u oktobru 2016. godine usvojilo zaključke u kojima se navodi da je postignut napredak u integraciji preduzetništvu u obrazovne sisteme BiH, ali da su potrebni dalji koraci za unaprjeđenje obrazovanja u tom pogledu. Evaluacijom Strategije zaključeno je da su identifikovani strateški prioriteti i dalje relevantni.
Neformalno i informalno učenje
Za sektor neformalnog obrazovanja, Ministarstvo civilnih poslova BiH, entitetska i kantonalna ministarstva i odjeli u Vladi BD podijeljeni su na različite dijelove zbog nevladinog sektora (NVO) i mladih.
U oblasti prenatalnog obrazovanja postoji nekoliko dostupnih programa neformalnog obrazovanja, uključujući broj prenatalnog obrazovanja i godine. Pohađanje predakademskih akademija je na najvišem nivou organizacije i sistematizacije. Ove akademije obično imaju neformalne obrazovne institucije ili razvijene i završene projekte međunarodnih fondacija. Mladi studenti su skloni informiranju novih informacija – komunikacija uz unaprjeđenje i korištenje manifestacija na društvenim medijima.
Osim Strategije obrazovanja RS 2022-2030 i Omladinske politike 2023-2027, ne postoje dokumenti i strategije koji upućuju na promjenu neformalnog obrazovanja i neformalnog obrazovanja mladih, posebno kada imate primarnu komponentu.