Strateški okvir

Strategije relevantne za razvoj poduzetničkih kompetencija u BiH su:

Uloga univerziteta u BiH u stvaranju poduzetničkog okruženja i ambijenta za podršku inovacijama donedavno je bila potpuno marginalna, dok je posljednjih godina prisutan pozitivan tok. Reforma obrazovanja i inicijative u regiji jugoistočne Evrope (ERI SEE, 2011) je relevantan dokument u BiH, čije su najvažnije determinante reforma obrazovanja, podrška inovacijama i transfer poduzetničkog znanja za promociju razvoja i transfera inovacija sa ekonomskih univerziteta. Strateški dokument koji je uslijedio nakon 9. konferencije ministara obrazovanja EU, održane 2006. godine, naslovljen je „Pakt za obrazovanje na zapadnom Balkanu“. 

Formalno učenje

Sektor formalnog obrazovanja u BiH je odraz državnog uređenja, definisanog Ustavom BiH, ustavima entiteta, kantona i Statutom BD, koji zakonski definiraju nadležnosti u oblasti obrazovanja.

RS ima centralizovanu vladu i jedno ministarstvo obrazovanja. FBiH ima decentraliziranu vlast i sastoji se od deset kantona, pri čemu svaki kanton ima svoje ministarstvo obrazovanja. Postoji i Ministarstvo obrazovanja FBiH, ali ovo ministarstvo ima samo koordinirajuću ulogu. BD također ima vladu sa resorima. Jedno od ovih odjeljenja je Odjeljenje za obrazovanje. S tim u vezi, u BiH postoji dvanaest nadležnih obrazovnih institucija. Ministarstvo prosvjete i kulture RS, deset kantonalnih ministarstava obrazovanja u FBiH i Odjeljenje za obrazovanje Vlade BD. Postoje i dva ministarstva sa koordinirajućom ulogom. Ministarstvo obrazovanja i nauke FBiH koordinira aktivnosti unutar FBiH.

Ministarstvo civilnih poslova BiH nadležno je za izvršavanje zadataka i obavljanje poslova koji su u nadležnosti BiH, a odnose se na definisanje osnovnih principa, koordinaciju aktivnosti i usaglašavanje planova entitetskih vlasti i definisanje strategije na međunarodnom nivou, uključujući obrazovanje.

Na nivou BiH osnovani su Agencija za razvoj visokog obrazovanja i osiguranje kvaliteta, Centar za informisanje i priznavanje dokumenata iz oblasti visokog obrazovanja i Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH. Osnovani su Konferencija ministara obrazovanja u BiH i Vijeće za opće obrazovanje u BiH kao tijela za koordinaciju sektora obrazovanja. Uspostavljena je i Rektorska konferencija BiH koja utvrđuje i zastupa zajedničke interese univerziteta u BiH, ostvaruje saradnju sa institucijama u oblasti obrazovanja u BiH i djeluje kao savjetodavno tijelo za provođenje reforme visokog obrazovanja.

Rad na definisanju prioriteta za integraciju poduzetničkog učenja i poduzetničkih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH zahtijevao je značajne napore u analizi postignutog napretka, mogućnosti i najboljih evropskih praksi u ovoj oblasti. U tom cilju, Evropska fondacija za obuku (ETF) je u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova BiH u 2018. godini podržala Fokus grupu koja je imala zadatak da utvrdi kako napredovati u razvoju poduzetničkih i digitalnih kompetencija. U raspravi je učestvovao širok spektar učesnika, uključujući Ministarstvo civilnih poslova BiH, sve relevantne obrazovne vlasti, pedagoške zavode, Agenciju za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH, predstavnike obrazovnih institucija i nastavnike, što je rezultiralo strateškim dokumentom pod nazivom Prioriteti u integraciji poduzetničkih i digitalnih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH (2019. – 2030.). Strateški dokument je poslužio kao osnova za izradu Prioriteta za integraciju poduzetničkog učenja i poduzetničkih ključnih kompetencija u obrazovne sisteme u BiH (2021-2030), koji je razvijen uz podršku strateškog projekta Evropske fondacije za usavršavanje (ETF) o poduzetništvu i poduzetničkim vještinama za podršku BiH u definiranju sljedećih koraka za promoviranje ključnih kompetencija (preduzetničkih i digitalnih). Projekat je implementirao ETF u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova BiH i nadležnim obrazovnim vlastima u BiH u periodu od februara 2018. do septembra 2019. godine.

BiH, kao potencijalni kandidat za pristupanje EU, usvojila je koncept cjeloživotnog učenja zasnovanog na razvoju ključnih kompetencija. Agencija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje BiH identifikovala je deset ključnih kompetencija za BiH koje treba razvijati kroz sve razrede i predmete u osnovnoj i srednjoj školi, dodajući još dvije kompetencije na osam već razvijenih kroz Evropski referentni okvir (kreativno-produktivne i fizičko-zdravstvene kompetencije). Na osnovu ključnih nadležnosti, analize postojećih nastavnih planova i programa u BiH, kao i analize nastavnih planova i programa u regionu, EU i šire, Agencija je, u uskoj saradnji sa nadležnim obrazovnim vlastima, izradila Zajedničko jezgro nastavnih planova i programa definisanih na osnovu ishoda učenja, koje se sastoji od od osam obrazovnih oblasti. Pokazatelji se određuju u skladu sa razvojnim uzrastom djeteta na kraju devetogodišnjeg školovanja (uzrast 14/15 godina) i na kraju srednjeg obrazovanja (uzrast 18/19 godina). Poseban naglasak na preduzetničkoj kompetenciji sadržan je u Zajedničkim jezgrom nastavnih planova i programa definisanih ishodima učenja za međupredmetnu oblast, koja ima komponentu preduzetništva, a za koju su definisani ishodi učenja sa odgovarajućim indikatorima za određeni uzrast. Ostvaren je značajan napredak u razvoju preduzetničkog učenja i integraciji preduzetničkih kompetencija. Tome je posebno doprinijela „Strategija učenja o poduzetništvu u obrazovnim sistemima u BiH 2012-2015 sa Akcionim planom“ („Službeni glasnik BiH“, br. 31/12), pripremljena u okviru EU projekta IPA 2007 „Poduzetničko učenje u obrazovnim sistemima u BiH”. Strategija je obuhvatila sve nivoe formalnog obrazovanja – osnovno, srednje i visoko, kao i neformalno obrazovanje. Identificirala je šest strateških prioriteta:

  1. uspostavljanje partnerstava za poduzetničko učenje;
  2. podizanje svijesti o preduzetničkom učenju na svim nivoima;
  3. promoviranje poduzetničkog učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju (formalno obrazovanje – pristup zasnovan na ključnim kompetencijama);
  4. promoviranje poduzetničkog učenja u visokom obrazovanju;
  5. promoviranje poduzetničkog učenja u obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju.
  6. Provedba i praćenje strategije.

Entiteti, kantoni i BD su u svojim strateškim dokumentima istakli poduzetničko učenje i poduzetničku kompetenciju, prema nadležnostima i odgovornostima za obrazovanje i podršku malim i srednjim preduzećima. Poduzetničko učenje u RS je jedan od sveprisutnih ciljeva u Strategiji razvoja obrazovanja 2016-2021. Osim toga, zbog značajnog broja samozaposlenih u BiH (prema Anketi o radnoj snazi iz 2018. koju je provela Agencija za statistiku BiH, 17,1% svih zaposlenih u 2018. godini u BiH je samozaposleno, dok je u 2016. godini udio samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti u BiH bio 21,1%), više pažnje bi se moglo posvetiti promovisanju poduzetništva u strategijama zapošljavanja. Ovo bi također trebalo da uključuje pristup preduzetničkoj obuci za osobe sa posebnim potrebama. Provedba Strategije učenja o poduzetništvu u obrazovnim sistemima u BiH 2012-2015 ocijenjena je akcionim planom, a Vijeće ministara BiH je u oktobru 2016. godine usvojilo zaključke u kojima se navodi da je postignut napredak u integraciji poduzetništva u obrazovne sisteme BiH, ali da su potrebni dalji koraci za unaprjeđenje obrazovanja u tom pogledu. Evaluacijom Strategije zaključeno je da su identifikovani strateški prioriteti i dalje relevantni.

Strategija obrazovanja RS 2016-2020 (Ministarstvo prosvjete i kulture RS, 2016) i Omladinska politika RS 2016-2020 (Ministarstvo porodice, omladine i sporta RS, 2016) prepoznali su značaj reforme formalnog obrazovanja u oblasti preduzetničkog obrazovanja učenika, ali i potrebu za unaprjeđenjem kvaliteta neformalnog obrazovanja i samostalnog rada učenika u neformalnom obrazovanju.

Neformalno i informalno učenje 

Za sektor neformalnog obrazovanja, Ministarstvo civilnih poslova BiH, entitetska i kantonalna ministarstva i odjeli u Vladi BD podijeljeni su na različite dijelove zbog nevladinog sektora (NVO) i mladih.

U oblasti prenatalnog obrazovanja postoji nekoliko dostupnih programa neformalnog obrazovanja, uključujući broj prenatalnog obrazovanja i godine. Pohađanje predakademskih akademija je na najvišem nivou organizacije i sistematizacije. Ove akademije obično imaju neformalne obrazovne institucije ili razvijene i završene projekte međunarodnih fondacija. Mladi studenti su skloni informiranju novih informacija – komunikacija uz unaprjeđenje i korištenje manifestacija na društvenim medijima.

Osim Strategije obrazovanja RS 2016-2020 i Omladinske politike 2016-2020, ne postoje dokumenti i strategije koje upućuju na promjenu neformalnog obrazovanja i neformalnog obrazovanja mladih, posebno kada imate primarnu komponentu.

OPIS OMLADINSKIH POLITIKA